Od vajata, brvnara, vikendica do seoskih domaćinstava, etno-sela i kuća sa bazenom. Ovde se nalazi više od 1.000 objekata iz cele Srbije, a svakog dana svoje odmore traži i planira od 3.000 do 4.000 potencijalnih gostiju.
Domaćinstva koja su registrovana na sajtu www.selo.rs godišnje dobiju od 300 do 1.500 noćenja!
A kako je sve počelo? Pre 18 godina, tandem iz Ljiga Vladimir Ivanović (51) i Gordana Blagojević (43) došao je na ideju da ponude nekoliko registrovanih domaćinstava iz opštine Ljig postavi na internet.
U tom trenutku u Srbiji nije postojala nijedna internet stranica o seoskom turizmu.
Sećaju se da nije bilo teško doći do zavidne promocije i publiciteta, jer su svi tadašnji mediji objavili da mala opština u zapadnoj Šumadiji nudi odmor na selu.
INternet Club i Turistička organizacija opštine Ljig, u kojoj je sve i počelo, okupili su desetak domaćina i tako je nastalo udruženje Seoski turizam Srbije.
Dve godine kasnije na sajtu je predstavljeno 50 domaćinstava, broj pružalaca usluga povećavao se svake godine, a sa njim i ukupan broj dolazaka i noćenja u selima.
Zajednička ideja bila je da iznesu ponudu sela na globalno tržište. Danas kompletan tim broji desetak saradnika, a 2014. godine ovom timu pridružio se i turizmolog i marketing menadžer Miloš Gajić (34) iz Valjeva.
„Smeštaj na Tari, Zlatiboru, Drini, selima Šumadije i Vojvodine je u trendu, a u poslednje vreme sve više se traži i istočna Srbija, što nas posebno raduje zbog izuzetnog turističkog bogatstva ovog kraja“, priča Vladimir na početku Priče sa dušom.
On je i glavni „krivac“ za stvaranje ovog sajta, jer je okupio seoske domaćine i ekipu turizmologa, dizajnera i programera sa idejom da se seoska turistička ponuda približi što širem tržištu.
„S obzirom na broj rezervacija koji se preko sajta pošalje svakog dana, reklo bi se da je proces prilično jednostavan. Ovaj segment stalno unapređujemo sa ciljem da bude što prostiji i razumniji. Za sada je dovoljno da napravite nalog uz lozinku i mejl, a nakon toga birate smeštaje i termine u kalendaru. Vlasnici su ažurni, tako da vam odgovor stiže u kratkom roku“, pojasnila nam je Gordana, koja uređuje bazu domaćinstava i brine oko tačnosti i estetike sajta.
Posetioci su raznoliki, a najčešće je reč o porodicama ili mladim parovima. To je, kako kažu, iz ugla vlasnika dosta povoljno jer se radi o platežno sposobnoj klijenteli
Gosti koji se odmaraju na selu prvenstveno dolaze iz Beograda i Novog Sada, a potom slede Niš, gradovi Vojvodine, Kragujevac i Kraljevo.
Na pitanje da li su otpočetka verovali u uspeh ovog sajta i šta danas misle o ideji od pre 18 godina – da se ponuda sa sela predstavi onlajn, odgovaraju da je zamisao stigla u pravom trenutku.
Dodaju da se, iako je tih godina bilo znatno manje korisnika interneta i 20 puta manje registrovanih domaćinstava nego danas, jasno video rast broja noćenja kod svih.
Prvo što su uočili je promena strukture korisnika seoskog turizma – u sela su krenuli oni koji znaju šta žele, ljudi „koji su prošli svet“, a od njih su domaćini mnogo naučili unapređujući svoju ponudu.
Prema rečima osnivača najveći uspeh sajta ogleda se u razlici ponude i kvaliteta i komfora i usluge, pre skoro dve decenije i danas.
Dobar deo objekata ima ponudu koja se može meriti sa najkomfornijim ponudama u Evropi.
„Od 2018. godine uvrstili smo i proizvode lokalnih proizvođača sa sela i njihove rukotvorine, prehrambene proizvode, stare zanate. Od pre nekoliko dana zbog celokupne situacije sa pandemijom dodatno smo organizovali njihovu ponudu u online pijacu. Svesni smo da su proizvođači sa sela izgubili svoje prave tezge pa smo svima na raspolaganje stavili naš sajt i dali im mogućnost da besplatno predstave i prodaju svoju robu ovim putem – kroz svoje online tezge. Dovoljno je da naprave svoje profile, pokažu proizvode kroz fotografije i prodaja može da krene“, objasnio je Miloš za Priče sa dušom.
Ovi entuzijasti i zaljubljenici u selo kažu da je selo u turističkom smislu nešto širi pojam u odnosu na ono na šta smo navikli. U tom smislu, slažu se, danas se govori o različitim prirodnim celinama na planinama, rekama, jezerima, odnosno područjima ruralnih obrisa.
„Organska hrana, odmor ispunjen sadržajem i dodatnim aktivnostima i specifični objekti po svojoj lokaciji i izgledu glavne su prednosti sa kojima treba računati kada govorimo o perspektivi sela“.
„Domaći turizam postaje sve popularniji. Na prvom mestu zahvaljujući razvoju interneta, društvenih mreža i sajtova koji približavaju lepote naše zemlje.“
„Ljudi zbog toga rado organizuju sebi kraće odmore i vikende, ali ono što posebno raduje je da se mnogi opredeljuju za letovanja i zimovanja u zemlji. Vaučeri ministarstva takođe su značajno doprineli popularizaciji odmora u Srbiji“, rekli su Vladimir, Goca i Miloš.
Poslednjih dana ima sve više interesovanja, a broj rezervacija na selo.rs porastao je od početka aprila.
„Neretko su poseta i broj rezervacija duplo veći nego u istom periodu prošle godine. Naročito je interesantno da se sada prave rezervacije na dve, pa čak i na tri nedelje. Gostima su interesantne Tara, Stara planina, Šumadija ali i vojvođanski salaši. Uglavnom su to prirodne celine pogodne za boravak i obilaske, bez kontakta sa drugim ljudima“, rekao je Vladimir Ivanović za Priče sa dušom.
Više informacija o ovom sajtu pronađite na linkovima poređanim po trenutno najtraženijim destinacijama: Tara, Drina i Zlatibor.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: www.selo.rs; Napomena: Tekst je u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Tekst sadrži plasiranje proizvoda i usluga i sponzorisane linkove. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.
