A vi gosti, dobro ste nam došli, u dobri čas, za dobro zdravlje i dobro veselje. Slogu i ljubavi neka vam Bog da, sreće imali, da ste 100 godina živi i zdravi – poručili su dečaci i devojčice sa bine u centru Koceljeve, najavljujući početak osmog Festivala zimnice praćenog zanimljivim muzičkim i scenskim programom. Miholjska jesen i temperatura iznad 20 stepeni išli su u prilog svima, pa je i izlagača i publike bilo na pretek.
Više hiljada ljudi šetalo se među oko 200 tezgi ne bi li izabrali ajvar, šarenu salatu, krastavčiće, džemove, sirupe, slatko i druge specijalitete u teglama i flašama, po svojoj meri. Na tablama iznad štandova smenjivala su se imena gradova i sela iz ovog kraja: Šabac, Valjevo, Lajkovac, Donje Crniljevo, Svileuva, Goločelo, Draginje, Mišićevo, Družetić, Pambukovica… Cene su bile pristojne, pa su mnogi porodično došli iz velikih gradova kako bi kupili ajvar za 400 dinara.
Kako sam stigao u Koceljevu? Za festival sam odavno čuo, ali sam tek ove godine dobio poziv, i to od Marka Momirovića iz Svileuve, profesora u Srednjoj školi u Koceljevi, koji proizvodi rakiju Vojvoda. Iako na sajtu BAS-a stoje samo dva polaska dnevno, pre dolaska u ovaj kraj (ako dolazite iz Beograda) obavezno pozovite autobusku stanicu u Koceljevi kako bi ste se raspitali za ostale prevoznike koji kreću sa Lastine stanice. Jeste čudno, ali na internetu nema potpunih i objedinjenih informacija o svim prevoznicima. Put od 98 kilometara, preko Vladimiraca, prešli smo za dva sata.
Po dolasku, posetio sam srednju školu, a zatim otišao u crkvu Svetog Konstantina i Jelene, koja je podignuta 1868. godine. Zabeleženo je da je prvi sveštenik bio Ljubomir Babović, čijim zalaganjem je ovaj sveti hram i podignut.
U blizini je i Zavičajni muzej u kojem možete čuti priču o dalekoj istoriji ovog kraja, a pre svega o našem čuvenom književniku Janku Veselinoviću koji je bio učitelj u toj nekadašnjoj zgradi Male škole iz 19. veka, kao i o Pop Luki Lazareviću, svešteniku i vođi ustanka u Tamnavi i Boja na Svileuvi 1804. godine. Tu je i sto iz Svileuve na kojem je Janko Veselinović napisao svoje prve pripovetke i brojne fotografije iz njegovog života i naslednika.
Posle turističkog obilaska, vratio sam se u košnicu dešavanja i popričao sa nekim od nagrađenih učesnika. Mileva Vasić iz Koceljeve, poznatija kao Jula, po peti put je na tronu najboljih domaćica koje prave slatkiše, a ove godine dobila je dve nagrade – za najbolji džem od smokвe u kategoriji marmelada i džemova, i za najbolji sok od zove u kategoriji sirupa. Ova penzionerka koja je nekada radila u fabrici za preradu voća i povrća na Festivalu zimnice učestvuje od prvog izdanja, već osam godina i kaže da je više nego zadovoljna.
– Sve što vidite na ovom stolu sama sam napravila i prethodno uzgajala u svom stakleniku. Sezonu počinjem u maju, kada procveta zova, tada pravim sokove, a onda, kako šta stiže, prelazim na džemove, salate i druge slane specijalitete. Probajte moje krastavčiće sa ljutim papričicama, papriku sa senfom i ajvar sa zelenim paradajzom – nudi mi Jula.
Do nje se sa svojim proizvodima smestila njena sugrađanka i koleginica Gordana Đurić, penzionerka koja je počela da sprema zimnicu zbog svog unuka, a onda i da prodaje mušterijama.
– Penzije su nam male, pa smo rešile da nešto dodatno radimo. Jula je prva počela, a ja sam joj se pridružila kada sam se sa mužem vratila na selo – priča mi.
Jula dodaje da je slatko od ruže veoma traženo.
– Kilogram šećera se ušpinuje sa dve čaše vode, doda se 350 grama latica crvene ruže, jedna kesica limuntusa i sve se kuva zajedno. Taj stari recept mi je ostao od bake, baš kao i ruže u dvorištu. Pravim i sirup od ruže, od zove, višnje, maline, koprive…
U susednom nizu proizvođača gužva na štandu Poljoprivrednog gazdinstva Gazda Agrarko. Tri brata Goran Bogićević i Mladen i Nikola Robajčević sa prijateljem Stevanom Špirićem rešili su pre četiri godine da u Svileuvi počnu da prave zimnicu bez konzervansa. Ove godine osvojili su treće mesto za džem od šljiva.
– Imamo devet hektara zemlje na kojoj uzgajamo kajsiju, šljivu, papriku, paradajz… Blagi i ljuti ajvar, peckana paprika, džem od šljiva sa cimetom i rumom, slatko od dunja i oraha neki su od naših proizvoda. Uskoro ćemo u Beogradu predstaviti džem od dinje, slatko od tikvica i slatko od zelenog paradajza – ispričao mi je Goran, koji, kao i braća, živi u Beogradu, a vikende i sezonu provodi u selu. Stevan stanuje u Čurugu i proizvodi med.
Od dima iz kotlića načičkanih u glavnoj ulici nisam uspeo da prebrojim koliko se ekipa takmičilo u kuvanju gulaša, ali sam saznao da je oboren rekord i da je bilo oko 200. Kako svako vidi ono što želi, ja sam zapazio jedini tim iz Francuske, koji je nastupao pod imenom Batalaž. Dejan Joksimović, čije poreklo vodi iz ovog kraja, a koji živi i radi kao tapetar u okolini Pariza, došao je u Koceljevu sa svojim kolegama Paskalom i Didijeom. Selo njegovih predaka zove se Batalage, a Dejan je napravio igru reči, pa ga je „preveo“ na francuski jezik i napisao onako kako se tamo čita – Batalaž.
– Došli smo na vikend samo zbog festivala. Moje kolege su se oduševile jer nisu znale da smo ovako prijatni i opušteni – otkrio mi je Dejan.
– Danas spremamo francuski gulaš. Doneli smo francusko crveno vino burgonj i sinoć smo potopili govedinu u pac. Dodaćemo i dve kockice čokolade, da izvuku kiselinu. Navratite za tri sata da probate – rekao mi je Paskal, koji je ponovio da je prijatno iznenađen gotoljubivošću našeg naroda. Njegov kolega Didije je kazao da je Srbija lepa zemlja i pokazao mi šajkaču koju je kupio na pijaci.
Drugog dana festivala takođe je pripremljen program na bini, a za kraj – koncert pevača narodne muzike Marinka Rokvića i vatromet. Festival je svake godine sve veći, prve godine je bilo 34 izlagača, a ove godine broj je stigao do 192. Pošto su moji roditelji već pripremili ajvar, ja sam kupio teglu rena, kobasicu i vuneni prsluk sa Zlatibora, pojeo svadbarski kupus i otrčao na poslednji autobus za Beograd.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen uz vezu ka www.pricesadusom.com, skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)
