U školi pevanja Glasovi Nade kod mr Nade Vuković Đokić (39) ne samo da preovladava nada, jer njeni učenici nižu uspehe, nego su tu i vera i ljubav u radu, što sam i osetio na jednom od časova, a uz to, slučajno, a ispostavilo se simbolično, intervju sa ovom poznatom dirigentkinjom i vokalnim pedagogom zakazao sam drugog dana slave Svete Vere, Nade i Ljubavi. U studiju na Dedinju dočekali su me Nada i njen suprug Saša Đokić (38), kao i nekoliko mladih pevača koji su uz čaj čekali početak časa.
Nakon velikih uspeha polaznika ove škole, pre svega Marije Serdar, pobednice prvih Pinkovih Zvezdica i Nikole Milenkovića, finaliste tog takmičenja, kao i Milice Jokić, koja je sa 13 godina stigla do četvrtog kruga Zvezda Granda, Aleksandre Brković i Lane Šojić, finalistkinja X faktora, Vesne Pavlović, finalistkinje Prvog glasa Srbije i Aleksandre Aleksić, finalistkinje Pinkovih zvezda, popularnost ove škole raste iz meseca u mesec. Nada mi priča da je za četiri godine kroz Sašin i njen studio prošlo oko 400 polaznika, koji su podeljeni u dve grupe: od 9 do 14 godina i starije od 15 godina, i da se raduju uspesima svih svojih pevača.
– Najmlađa devojčica imala je osam godina, i nju smo primili ranije jer je bila neverovatno talentovana, a najstariji je Saša, frizer koji ima 43 godine i kojem sada spremamo repertoar za novogodišnju noć – kaže Nada, koja je na časovima uvek sa svojim suprugom. On je muzički producent i na probama pušta matrice pevačima, snima ih i vodi računa o tehnici.
– Zajedno smo osmislili ideju za školu i nismo dugo razmišljali. Ja sam pre toga punih 20 godina vodila horove (Obilić, Kolegijum muzikum, Belcanto, Triniti), a kada je došlo do zasićenja, poželela sam nešto drugo i nastali su Glasovi Nade. Sa 16 godina vodila sam hor u osnovnoj školi, sa 18 postala asistentkinja profesorki Darinki Matić Marović i do svoje 36. godine bila dirigent u horovima – priča mi.
Da bih opisao dobru atmosferu koja ovde stvarno preovladava neću upotrebiti fraze, već ću reći da mladi pevači biraju da uče kod Nade jer se ona i Saša prema učenicima ophode kako profesionalno, tako i ljudski, kao prijatelji.
– Ovde se mnogo radi, ali se ljudi ne osećaju umorno jer umemo i da se našalimo i zabavimo se. Pevači se vezuju za nas, jer posle probe često pričamo i o njihovim problemima i lepim događajima. Iako smo školu zamislili u dva nivoa, početni i napredni, ima pevača koji je pohađaju više puta. Jedna devojčica je po 11. put upisala tromesečni kurs, jer joj se ovde mnogo dopada. Imamo decu koja dolaze iz Sombora, Niša, Čačka, Užica i Kragujevca i posle časa se vraćaju kući – ponosna je Nada.
Pitao sam ove vredne supružnike, da li ih je muzika spojila?
– Otkriću vam jednu zanimljivu priču. Ja sam Saši bila profesorka na Akademiji umetnosti, gde i danas predajem solfeđo, klavir, muzičke instrumente i sviranje partitura. Jednom prilikom doneo mi je magazin Sensa, koji je uređivala njegova sestra, slao mi mejlove sa receptima za razna jela, pošto je on profesionalni makrobiotički kuvar. Ja, koja ne volim povrće, uz Sašu sam počela da ga jedem. Roditelji su me naučili da je ljubav u životu na prvom mestu, pa onda sve ostalo. Zato sam, kad je došao taj trenutak, rekla direktoru da ćemo se venčati, okupila studente i to ponovila i pred njima, tako da nije bilo nijednog ružnog komentara. Uostalom, između nas je samo jedna godina razlike. Nama je najvažnije da radimo posao najbolje što možemo, da ne povređujemo druge ljude, da svemu ljudski pristupamo i da se oni sa kojima radimo dobro osećaju – ispričala mi je Nada i otkrila da će narednog leta prvi put organizovati letnji kamp i školu pevanja na Durmitoru.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Nemanja Novaković, Dalibor Danilović za Sensu, Filip Filipović, Dušan Vučković, Nenad Blagojević www.pricesadusom.com