Još od svoje četrnaeste godine kada sam telefonom pozvao Peru, vlasnika Radio Sremčice i ljubazno ga pitao da li mogu da vodim dečiju emisiju (i posle nedelju dana postao koautor serijala Ko se s nama druži), verujem u to da je sve na svetu moguće samo ako, vođeni intuicijom u to verujete – iskreno i bez računice.
Želja da posetim egzotična Sejšelska ostrva, javila se nakon što sam saznao da tamo živi petnaestak ljudi poreklom iz Srbije i bivših jugoslovenskih republika, ali i da bih kasnije otišao na još jednu daleku destinaciju – francusko ostrvo Reunion.
Debeli februarski minus u Beogradu i vanredna situacija zbog kijameta, uključujući i činjenicu da sam zbog unapred očekivanog kašnjenja aviona iz Srbije morao dan ranije da odem u Pariz, nisu me sprečili da ostvarim svoje prvo prekookeansko putovanje.
Turisti iz Velike Britanije toliko su želeli da što pre uskoče u okean da su se po aerodromu u Dubaiju šetali u bermudama i sa letnjim šeširima na glavama.
Leteli smo kompanijom Emirates od Pariza do Dubaija i odatle direktno do ostrva Mahe, ali sada je to mnogo lakše, pa Air Serbiom možete ići od Beograda do Sejšela, preko Abu Dabija po ceni od oko 830 evra za povratnu kartu.
Da je moj život, kako kaže moj prijatelj Rajko, pun neobičnosti, od kojih inače nastaju tekstovi koje pišem, potvrdilo se i na ovom letu, koji sam prekratio razgovarajući sa Jelenom, stjuardesom iz Bijeljine sa kojom sam se slučajno upoznao. Poklonio sam joj jedan od suvenira Srbije – privezak sa opančićima.
Na aerodromu na ostrvu Mahe u sedam sati ujutru čekala me je Srđana, prijateljica koja tamo živi i radi u kabinetu predsednika države.
Priču njene porodice pročitajte ovde.
Sunce je uveliko pržilo u to doba, a ljudi iz glavnog grada već su bili van svojih kuća, orni za novi radni dan. Oni pametno koriste vreme jer imaju svega 12 sati sunca: Sejšeli su blizu ekvatora, pa tokom cele godine sviće oko šest ujutru, a mrak pada oko šest sati uveče.
Odsedanje i boravak u luksuznim hotelima ima posebnu draž ukoliko ste u ovu malu afričku državu došli sa voljenom osobom i želite da imate nesvakidašnji mir i romantiku. Hotela ima sijaset, uglavnom sa pet zvezdica i većina je skupa za naše uslove.
Populansion za dve osobe košta oko 200 evra dnevno, a ima i jeftinijeg smeštaja za oko 30 evra po osobi, na manjim ostrvima.
U hotelima poput lanca Kempinski, jednom od novijih na Sejšelima, ukoliko na kvaku vrata ne okačite obaveštenje „ne uznemiravajte“, ljubazne sobarice će na svakih nekoliko sati pokucati i sa osmehom vas nešto pitati, ponuditi flašicom vode ili ostaviti poruku o dešavanjima u hotelu.
Dok sam bio van sobe na stočiću su mi ostavili slatkiš od marcipana u obliku kornjače, rendani kokos sa kokosovim mlekom i čokoladu u obliku početnog slova imena hotela – K kao Kempinski.
U Constance ephelia resortu, takođe velikom hotelskom kompleksu znenađenje za parove su latice cveća posute po krevetu, ali i u kadi. Hanneman apartmani na Bo Valon naselju na Maheu odlična su prilika da iznajmite kuću za čak desetak osoba po veoma povoljnoj ceni. Preporučujem i pristojne Gregoire’s apartmane na ostrvu La Dig.
Sejšeli su država od 85.000 stanovnika i 113 ostrva, koja se prostire na 455 kvadratnih kilometara površine.
Osim najvećeg ostrva Mahe, na kojem se nalazi najmanji glavni grad na svetu Viktorija, posetio sam i nekoliko manjih: Pralin (Praslin), La Dig (La Digue), Siluet (Silhouette) i Serf (Cerf) do kojih se stiže brodićima ili helikopterom i avionom.
S obzirom na broj od oko 200.000 turista u toku godine, logično je da se od njih očekuje da imaju novca da plate sve troškove putovanja, pa i cene prevoza koje su uvećane u odnosu na one za lokalno stanovništvo. Karta za brod od jednog do drugog ostrva koštaju oko 70 evra, a za lokalce svega desetak.
Prosečna plata na Sejšelima je oko 250 evra, u protivrednosti u sejšelskim rupijima.
Taj „ograničen“ broj turista tako je utanačen kako bi, između ostalog, ljudi mogli da budu sami pored okeana, na dugačkim plažama, bez gužve kao na drugim destinacijama.
Sa Mahea sam stigao do ostrva La Dig koje većina turista obilazi biciklom.
Ulaz u park vodi do čuvene plaže Source d’argent koju je, kako kažu, Bog stvorio pre raja i košta pet evra.
Videćete kornjače stare do 90 godina i predivne granitne stene kao sa fotografije.
Na susednom ostrvu Pralin nalazi se nacionalni park Valee de Mai, u kojem rastu ženska i muška vrsta endemične biljke „koko de mer“, najvećeg semena na svetu.
Svestan da ti kokosi neosporno podsećaju na ženski i muški polni organ, ipak se ugrizoh za jezik i sačekah da mi Sindi, vodič, sama kroz priču to i potvrdi.
Rekla mi je i da ženski plodovi rastu do sedam godina na drvetu pre nego što padnu na zemlju, i da muški, u obliku dugačkog falusa, u jednom periodu godine cvetaju u stotine žutih cvetova mošusnog mirisa.
Legenda kaže da se za vreme punog meseca muški i ženski plodovi „šetaju“ po šumi i pare.
Plod je zaštitila država tako da ga je nemoguće izneti iz zemlje, a Sejšelci ga toliko vole da je i pečat za pasoš u tom obliku.
Nastavak ovog putopisa pročitajte OVDE.
Reportažu sa Ostrva ptica nađite ovde, a susret sa predsednikom Sejšela ovde.
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.
