Ovo voće je zaboravljeno, ali prepuno vitamina: Peđa iz Topole je zasadio 300 stabala i sa porodicom se vratio prirodi

Kad zakorači na imanje koje su supruga i on nasledili od bake i deke, Predrag Peđa Filipović (44) iz Topole dobija posebnu energiju, kaže da tada ne razmišlja o problemima i da imanje u Vodicama kod Smederevske Palanke „resetuje“ sve ono što je loše kao i da je ulaganje u voće u stvari ulaganje u budućnost, koje nema cenu u sadašnjosti.

Ovaj licencirani računovođa, konsultant u poljoprivredi i vlasnik radija IFM iz Topole za Priče sa dušom kaže da je u slobodno vreme volonter za mušmule i drenjine, jer ovim dvema vrstama pomaže da se vrate na srpsko tržište i među narod, a one mu zauzvrat donose drugovanje sa prirodom, mir i nov hobi koji u budućnosti može da postane dobar izvor prihoda za njegovu porodicu.  

Pre osam godina sa suprugom Dijanom razmišljao je o tome šta bi bilo pametno posaditi, odnosno šta raditi u oblasti poljoprivrede, da ne oduzima previše vremena, a da ih duhovno oplemeni. 2013. godine posadili su mušmule koje su nedavno četvrti put zaredom rodile, ove jeseni u izuzetnoj količini.   

Za ovo voće se može reći da je zaboravljeno, da nove generacije slabo znaju o njegovim korisnim svojstvima, a da se ljudi srednjeg doba mušmula sećaju iz detinjstva.

Jedna baka, Dijanina i Peđina komšinica im je, kada je videla zasad, rekla da mušmule prelepo izgledaju, ali da je „mislila da su posadili neko voće“.

Čovek iz Trstenika od kojeg su kupili sadnice tražio je da mu dva puta ponove da žele 300 komada, jer je navikao da ljudi uzimaju najviše 10!

„Pošto mi računovođe svake godine dobijamo sve više posla od strane države, supruga i ja smo poželeli da se malo odmorimo od toga i da se vratimo prirodi. Samo u prirodi se osećamo onako kako zaista dolikuje jednom čoveku, jednoj ženi i svemu onome što se ove život“, objašnjava Peđa u svojoj Priči sa dušom.  

U Vodicama, selu koje je udaljeno tridesetak kilometara od Topole, od Dijanine babe i dede dobili su jednu parcelu od 50 i nešto ari, sredili je i na 40 ari posadili 300 stabala mušmule, a na ostalih deset drenjine. Sve rade ručno, a traktor ne ulazi na ovaj posed.

„Iako deluje neskromno reći ću da smo krenuvši u proizvodnju animirali i druge da se pokrenu sa mrtve tačke. Razgovarali smo sa poznanicima i širili ovu priču, pa sada postoje zasadi i u Belanovici i Topoli. Kasnije smo saznali da imamo kolege mušmulare u Subotici, Valjevu i Blacu. Na taj način vraćaju nam se stare sorte koje su nam svima preporučivali naši pradedovi, dedovi, očevi i majke. Mušmule su zdravije su od svega što postoji na tržištu i u marketima“.

A šta sve to ima ovo zaboravljeno voće, za razliku od onog koje se reklamira u medijima i na bilbordima?

„Mušmula ima u sebi više vitamina C nego pomorandža ili limun.“

„Idelna je za ovo doba godine, jer štiti od infekcija i u sebi sadrži sve voćne kiseline neophodne organizmu na jednom mestu. Znači, sve voćne kiseline su u njoj, u odnosu na drugo voće koje treba da kombinujete da biste zadovoljili te potrebe organizma. I njena kora je lekovita, kao i koštice, koje, prema narodnom verovanju mogu da se ostave u vodi 24 sata i nakon toga da se koriste za lečenje rana na rukama i telu“, dodaje Peđa.

Reč je o jednoj lekovitoj biljci, davno zaboravljenoj i nažalost, zapostavljenoj u našim marketima.

Mušmula se na pijaci razgrabi, a naši marketi je ne žele, iz nepoznatog razloga.

Peđa je nudio ovogodišnji rod trgovinskim lancima u Srbiji. U jednom lancu osoba koja prima ponude voća, prema Peđinim rečima, nije znala šta je mušmula, odnosno videla ju je samo na internetu, a u drugom su rekli da je prodaja u prethodnoj godini bila loša.

Zbog toga će sagovornik ove Priče sa dušom sačekati sledeću godinu, pa od ove i naredne berbe na tržište plasirati rakiju i liker sa lekovitim svojstvima mušmule.

„Meni je drago što sam probudio nekoga i dao mu ideju da zasadi zaboravljeno voće. To je moj doprinos prirodi. Mušmulama i drenjinama sam barem u Vodicama produžio vek trajanja, jer one bi sigurno iščezle“, siguran je.

Peđa uvek glasa za prirodu, a tamo je, kako kaže, važno poštovati njene zakone i ne narušavati njen sklad.

„Ljudi u svetu idu kod psihologa i psihijatara da bi lečili svoje unutrašnje nemire. Ja sam za povratak prirodi, bilo da posadite 30 struka paradajza, ili mušmule i drenjine, ili neke druge stare vrste kao što su trnjine, oskoruše… Toliko toga ima što odlazi u zaborav. A u budućnosti sigurno ćemo biti svedoci toga da će se ove stvari koje moji istomišljenici i ja radimo biti isplative. Jer, zdrave hrane je sve manje, zdrave vode je sve manje, a taj prirodan put i te prirodne prečice kojima želimo da dođemo do zdravlja nisu mogući bez zdravog i kvalitetnog voća, povrća, hrane i vode.“

Na kraju Priče sa dušom Peđa je otkrio zbog čega su mu mušmule isplative?

„Zbog toga što ne postoji novac kojim se može platiti boravak u mom zasadu. Zbog toga što ne postoji novac kojim se može kupiti osećaj da nečemu dajete život. Zbog toga što je vreme provedeno u radu i bavljenju hobijem neprocenjivo. Zbog toga što moj sin Teodor već sada sa 12 godina zna da su mušmule i drenjine ulaganje u budućnost. Zbog toga što sa stablima koja mogu da žive do 100 godina (mušmula) i do 400 godina (drenjina) i naredne generacije naše porodice, ako budu želele ovim da se bave, mogu da imaju dodatni izvor prihoda“.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Nenad Blagojević, Peđa Filipović; Napomena: Tekst je u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.