Priče sa dušom

PETORKA o kojoj bruji Šumadija: Ovo su profesori jedine muzičke škole za ĐAKE SA SELA

Dok su izvodili numeru Zdravka Čolića „Pjevam danju, pjevam noću“ sa oko 50 članova hora i orkestra i pet profesora na sceni Centra za kulturu, turizam i sport, đaci izdvojenog odeljenja kragujevačke Osnovne muzičke škole Dr Miloje Milojević, u Kniću su mi pokazali jednu drugu Srbiju. Drugačiju od one koju vidim u Beogradu, u većim gradovima i na televiziji.

Sedeo sam u prvom redu, uživao u muzici i predstavi i razmišljao o tome da je sve moguće samo ako se mnogo želi. Niko vam ne može nametnuti šund i kič ako imate drugačiji svet i nekoga da vas u njemu podrži. Upravo tu muzičku planetu pronašao sam u ovoj varošici udaljenoj 20 kilometara od Kragujevca, u kabinetima mladih profesora koji sa svojim đacima žive umetnost.

Oni ne samo da posvećeno rade sa mališanima iz desetak sela iz Knića i Gruže, već su ove godine po drugi put organizovali kulturno-umetničku manifestaciju Gružansko proleće, zajedno sa roditeljima i đacima tri osnovne škole, uz podršku opštine Knić, Centra za kulturu i direktorke njihove matične škole iz Kragujevca. Zanimljivo je da su ove godine među sedam sponzora bila i dva frizerska salona.

Najstarija koleginica po stažu Ana Zorić (39), profesorka solfeđa, u ovoj školi radi već punu deceniju. Posle nje posao su, hronološki, dobili imenjaci, profesori violine Ivan Pantelić (33) i harmonike Ivan Karadžić (32) a za njima najmlađe Nevena Mijailović (27), muzička pedagoškinja i profesorka mandoline i tambure i Dina Vojvodić (26) magistarka-teoretičarka umetnosti i profesorka klavira.

Četiri puta nedeljno oni zajedno u dva automobila iz Kragujevca dolaze ka svojim đacima – ponedeljkom i četvrtkom u Knić i utorkom i sredom u Gružu. Svakih mesec dana smenjuju se za volanom, troškove prevoza im pokriva opština, a iz putovanja do posla i nazad izrodila su se i prijateljstva.

– Nevena i ja se znamo još dok smo pohađale muzičku školu u Kragujevcu, doduše iz viđenja, a onda smo se zbližile kad smo postale koleginice. Sa Anom i oba Ivana upoznala sam se ovde, lepo sarađujemo i družimo se. Ivan Karadžić je šef našeg odseka, ali zbog male razlike u godinama ne doživljavamo ga tako formalno. Sve probleme zajedno rešavamo – priča mi Dina na početku razgovora.

Ova škola u Kniću okuplja 30, a u Gruži 27 đaka. Sva deca idu kod Ane na grupnu nastavu, dok su kod ostalih profesora podeljeni u skladu sa instrumentom koji sviraju.

– U školi u Guncatima ima desetoro đaka, od kojih su troje kod nas. Iz Ljubića nam je došla cela škola u posetu, odnosno obe učenice koje sada treba da se upišu! Jedan od roditelja, gospodin Vlada redovno dovodi svoju decu i dva sata čeka da mališani završe čas, jer drugačije osim kolima ne mogu da se vrate kući. Mama Vesna dovozi i svoju ćerku i malog komšiju. Roditelji su veoma dobro organizovani i to nam mnogo znači – dodaje Dina.

Pohađanje časova muzike za seosku decu je, prema rečima profesora, jedan vid promene stila života, izlazak iz malih sredina i susret sa muzičkim svetom. Zbog toga im nije teško da pređu i po 15 kilometara ne bi li stigli na čas.

Deca sa sela, odnosno iz manjih sredina su kulturnija i poslušnija od mališana iz grada. Druže se na drugačiji način i izuzetno su vaspitana. Učenici muzičkih škola, bilo da su u gradu ili na selu ne prave incidente i o tome ne možete ništa pročitati u medijima. Deci sa sela nedostaju brze informacije i česta druženja, zbog čega se ona posebno raduju boravku u muzičkoj školi i putovanjima i učešću na takmičenjima. To im, na određeni način, nadomešćuje nedostatak sekcija iz drugih predmeta. Tako proširuju vidike – ističe Ivan Karadžić.

– Današnje vreme nosi više negativnih nego pozitivnih stvari. Deca na selu imaju internet, ali mi i dalje, kad uđemo u dvorište vidimo kako se igraju napolju, kao nekad. Kod njih nije akcenat na računaru i nemaju skupocene telefone – rekla mi je Ana Zorić i dodala da na selu se više poštuju roditelji, a samim tim i predavači.

– Roditelji su prema nama veoma opušteni i nemaju strahopoštovanje. Podržavaju sve što im kažemo, a nama je drago kada kažu da su sigurni dok su im deca sa nama – istakla je ova profesorka solfeđa.

Jedina prilika kada su deca iz gružanskih i knićkih sela istovremeno na jednoj sceni jeste festival Gružansko proleće u Kniću. Za bolje poznavaoce prilika u Šumadiji, ove dve varošice dugi niz godina važe za rivalske tandeme kada je reč o sportu, kafanama, muzici, stilu života, pa je zanimljivo da ih deca ujedinjuju muzikom barem tokom ta dva majska dana.

– Pošto su nam đaci raštrkani u Guncatima, Žunjama, Vučkovici, Konjuši, Toponici, Guberevcu, Pajsijeviću i drugim selima, retke su prilike da se sretnu na jednoj bini. Pre deset godina imali smo sedmoro đaka u četiri razreda, a danas ih je samo u Kniću trideset troje u šest razreda – seća se Ana.

Učenici muzičke škole Dr Miloje Milojević osvajaju nagrade širom Srbije na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Harmonikaši su nedavno doneli tri nagrade, a sa takmičenja u solfeđu stigla su dva prva mesta, što je bio bolji rezultat od učenika iz matične škole u Kragujevcu. U poslednjih pet godina četvoro đaka je odavde regrutovano i upisalo srednju muzičku školu u Kragujevcu.

Ovo je naša svojevrsna borba protiv trenutne situacije u medijima u Srbiji. Štošta još planiramo jer želimo da na edukativan način odvojimo decu od tih loših stvari – sigurna je Ana.

– Pozivamo i naše kolege iz drugih umetničkih škola da približe deci i roditeljima ozbiljnu muziku i da ih nauče da ona nije neshvatljiva i zastarela. Nastava je dobra osnova za bilo koji drugi pravac muzike kojim će se deca možda u budućnosti baviti. Mi smo tu da ih pripremimo – rekao je Ivan Karadžić za Priče sa dušom.

Entuzijastična petorka zadovoljna je održanim festivalom jer su ove godine proširili sadržaj i pozvali decu i kolege iz drugih škola da kroz likovne sekcije i sekcije srpskog jezika, kao i pozorišnu predstavu, obogate dvodnevni program.

Nakon što saberu utiske, krenuće na put po selima i predstavljanje programa ove škole u opštini Knić. Kao i kad dolaze na posao, sešće u automobil i u dobroj atmosferi tražiti talente širom Šumadije i nastaviti svoju plemenitu misiju.

Snimak izvođenja pesme „Pjevam danju, pjevam noću“ pogledajte OVDE.

Tekst: Nenad Blagojević (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen uz vezu ka www.pricesadusom.com, skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: Tina Novičić Milojević, Nenad Blagojević

komentaraNapišite komentar

  • Pa lepo… Samo sto mi ovo izgleda kao da ti profesori tamo lece kompleks kroz ovaj koncert. Pokazuju svoj revolt jer rade na selu, jer mozda nisi dovoljno strucni i nemaju dovoljan prosek za rad u gradu. Pa onda iz kompleksa nize vrednsoti prave koncert koji po svemu sudeci i nije nista kvalitetan, doduse, mozda u selu i jeste, jer je i jedini te vrste. Neka se bore. Bas ovako tuzna prica.

    • Ako neko nema sta pametno da kaže,bolje nista da ne priča!Svaki rad i trud treba da se postuje,gde god da se nalazite.Grad-selo,u čemu je razlika?!Ne nipodaštavajte mlade ljude koji se bore za kulturu.

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: