Najveća prednost koju je Sneži Stojković Pantić (38) iz Jagodine donelo preduzetništvo je to što sada može da provodi vreme sa decom, da bude u kući, a da paralelno sa tim radi u svojoj radionici u prizemlju.
Kako mi priča na početku Priče sa dušom, ona u toku dana stigne da napravi naručene taburee i pošalje ih poštom, da isprati i dočeka decu iz škole, pospremi po kući i skuva ručak.
Dok je radila kod privatnika u stolarskoj radionici sve je bilo potpuno drugačije.
Zbog toga je sa suprugom Draganom Pantićem (38), koji je zbog drugog posla često na putu, sve češće počela da razmišlja o tome kako da urede svoje živote tako da spoje lepo i korisno i da imaju posao od kojeg mogu da žive, a da ne zapostave porodicu.
„Majka me je još kao devojčicu naučila da pletem. Sećam se da mi je prvi rad bio jedan jastuk i to je bilo klasično pletenje iglama, sa vunicom.“
„Posle mnogo godina počela sam da se usavršavam i učim preko interneta, a onda sam došla na ideju da to pretvorim u posao i da se vratim pletenju“, kaže Sneža.
„Sedeli smo zajedno i pričali o planovima. Sneža je na pinterestu videla sliku taburea punjenog stiropor granulama, koja joj se dopala i tada smo rešili da počnemo.“
„U međuvremenu, i ja sam iskoristio svoje znanje iz proizvodnje nameštaja, gde sam takođe radio, i počeo da pravim drvenu, čvrstu konstrukciju za drugi tip taburea, čije presvlake Sneža plete od pamučnih traka.“
„Po njima smo jedinstveni u Srbiji, jer ih pravimo ručno, a ovakvih modela nema u salonima nameštaja“ (DRAGAN).
„Bila sam pomoćni radnik kod privatnika u proizvodnji nameštaja, na strugari.“
„Ćerka Lena je tada bila mala, a pošto nismo mogli da usaglasimo sve obaveze, rešila sam da dam otkaz“ (SNEŽA)
„Godinu dana kasnije rodio se Veljko, nakon čega sam krenula da razmišljam o preduzetništvu i o poslu koji bih mogla da radim od kuće.“
Sneža je počela svoju biznis priču u dnevnoj sobi, dok su deca bila mala, gde je, kako kaže, plela pamučne trake, punila jastuke, opšivala ih, a onda prelazila u sobu kod ćerke i sina, pa u kuhinju.
Otkad ima firmu proizvodnja se odigrava u prizemlju porodične kuće, gde se nalazi njena oprema za rad (igle, endlerica i mašina za cik-cak kojom radi podmetače) i Draganov kutak u kojem pravi i sklapa drvene delove.
„U ponudi imamo prekrivače, dekor jastuke, heklane tepihe, dečje lampe i lustere sa vezom po narudžbini, podmetače za tanjire, korpe za hleb, korpe za veš… Sve radim ručno, osim podmetača za koje mi treba mašina. Prodaja ide preko našeg sajta, a isporuka poštom ili lično – ukoliko su kupci iz Jagodine i okoline“, kaže Sneža za Priče sa dušom.
Prvi proizvod brenda „Sweet handmade stuff“ bio je spomenuti pleteni tabure sa čvrstom konstrukcijom koji je ujedno i najtraženiji jer dugo traje („onaj punjen stiroporom vremenom se slegne i nije stabilan kao ovaj“).
„Svaki tabure se ručno plete i ručno spaja, pa za izradu treba vremena, ali uz dobru organizaciju posla postižem da odradim nekoliko komada dnevno.“
„Za drvene letve i OSB ploče je zadužen Dragan, on ih sklapa nakon što klijenti naruče dimenzije taburea (65 cm x 45 cm, 50 cm x 40 cm, 60 cm x 30 cm i 40 cm x 30 cm). Tabure može da izdrži težinu od 120 kg“, priča sagovornica Priča sa dušom.
Za preduzetništvo Sneža kaže da je lep poduhvat jer je „sama svoj gazda“, ali da, s druge strane ima dosta prepreka i problema sa kojima se suočavaju male firme poput njene.
Tu je i nelojalna konkurencija u Pomoravlju i proizvodnja sličnih proizvoda od strane fizičkih lica.
„Najteža je prodaja, jer stalno morate da se reklamirate. Bez obzira na to što imamo kvalitetne proizvode, neophodno je da sve vreme budemo prisutni na instagramu jer sve prodajemo onlajn. To nije uvek lako, jer sam ja i u proizvodnji, i odgovaram na poruke, i pišem tekstove, slikam, snimam… Zaista je potrebno dati 150 odsto sebe“, kaže Sneža i dodaje da se brend Sweet handmade stuff, osim na sajtu, za sada prodaje samo u Nišu u jednom lokalu, ali da se nada da će se proširiti na prodavnice i salone u celoj Srbiji.
Najveću podršku u poslu ima od supruga koji je od samog početka uz nju i koji ju je ohrabrio da otvori firmu.
S druge strane, roditelji koji su uvek radili kod drugog, nisu odmah bili otvoreni za njen odlazak u svet privatnika, sve dok nisu videli prve rezultate prodaje.
„Imam utisak da je suprug pre nego što sam krenula u sve ovo znao da ću uspeti i da će proizvodi biti traženi. Čak i kad sam htela nekoliko puta da odustanem od svega jer mi nije bilo lako, on je bio tu uz rečenicu: „Ma hajde zajedno ćemo, polako, napravićemo zalihe“, seća se Sneža.
Na pitanje zbog čega u Srbiji nema više ovakvih preduzetnika koji ručno prave komade nameštaja, Sneža kaže da je razlog taj što posao nije jednostavan, što proizvodnja nije masovna i brza i što je malo onih koji žele da rade rukom.
„Vidite ove naše taburee. Mi smo među retkima, da ne kažem da smo jedini koji ih pravimo u ovom obliku, malo ispupčene. A na internetu ćete uglavnom naći taburee u obliku valjka, što je dosta jednostavnije za rad i nije zahtevno kao ovo naše“, iskrena je Sneža.
Klijenti se Pantićima javljaju preko prodavnice na sajtu ili putem instagrama. Najbolja reklama su komentari koje nakon što proizvodi stignu, ostavljaju na društvenim mrežama ili šalju mejlom, kao i reklama od usta do usta.
U vremenu u kojem se živi brzo i radi non-stop, ova porodica iz Jagodine je uspela da razvije posao, ali i da sačuva porodične vrednosti.
I kad rade u radionici, oni su kod kuće, sa decom, koja uvek mogu da pitaju šta ih zanima, a neretko i da priskoče mami i tati u pomoć: najčešće kad je reč o punjenju jastuka.
Sajt na kojem se nalazi kompletna ponuda Snežinih i Draganovih proizvoda pronađite ovde, a instagram profil na ovom linku.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu izvora i linka ka sajtu www.pricesadusom.com;
