Stara izreka „da za zanate nema krize i u najgorim krizama“ pokazala se kao tačna i kod Jovane Banović (36) iz Aranđelovca, dizajnerke dečje garderobe koja je ovih dana svoju radionicu pretvorila u mesto gde se šiju zaštitne maske.
Sve je počelo onog dana kada je sašila maske za prijatelje i doktore iz Doma zdravlja, jer je čula da su u deficitu.
Učinila je dobro delo, priča se raširila po Aranđelovcu i nove narudžbine su počele da pristižu.
Na dve mašine i uz pomoć drugarica koje pripomažu u krojenju, Jovana od ranih jutarnjih sati do dva sata iza ponoći sedi za stolom i šije dvoslojne pamučne maske od kvalitetnog materijala u dve veličine: za decu i za odrasle.
Ova vredna žena je u gradu pod Bukuljom poznata po svom brendu za decu „LeDa dress“ i radionici „Petljica“, ali u trenutnim okolnostima i na osnovu potrebe tržišta preorijentisala se na proizvodnju maski.
„Posla zaista ima mnogo i žao mi je kada moram nekoga da odbijem. Ali zato, ako neko traži šest maski, ja ponudim barem tri, da ljudi imaju za prvih nekoliko dana. Na osnovu reklame „od usta do usta“ informacija o meni je stigla do firme Knjaz Miloš. Oni su želeli da daju doprinos svemu ovome i da pazare maske od svoje sugrađanke. Kupili su ih za radnike, tako da sam odmah imala novca da uzmem još materijala“, priča Jovana za Priče sa dušom.
U dogovoru sa dvoje prijatelja – farmaceuta Jovana je napravila model koji pokriva celo lice od očiju nadole i koji nije četvrtast.
Na jednoj strani ostavila je otvor da bi u njega mogao da se doda ubrus ili vrećice aktivnog uglja, koje takođe mogu da posluže kao filter.
Maske se iskuvavaju posle upotrebe.
Pitam je da li se sa početkom epidemije virusa korona uplašila za svoj posao, kao i vlasnici većine malih preduzeća u Srbiji?
„Nisam jer kad imate zanat, onda brige nema. Znam da mnoge prodavnice i butici koji od mene uzimaju dečje stvari sada neće raditi, ali trenutni izvor prihoda su mi maske. Svaki zanat je zlata vredan, a sve ono što možemo i znamo da uradimo, vodiće nas kroz ceo život kako bismo stvorili nešto sami za sebe. Očigledno je da su u ovom trenutku kompanije koje su od radnika tražile samo znanje na računaru, zakazale. Umetnost ručnog rada je nešto naročito, jer možemo ne samo da stvaramo već i da improvizujemo“, istakla je Jovana.
Radni dan sagovornice Priča sa dušom počinje u 7 ujutru kada sebi skuva kafu i odnese je u radionicu iza kuće. Tada počinje posao koji se završava sat ili dva iza ponoći.
„Imam mogućnost da u pauzama mogu da vidim i svoju decu koja mi izuzetno nedostaju. Oni su sa suprugom u kući, čuvaju se, rade domaći. Bez podrške supruga i razumevanja cele porodice „da mama mora da radi“ ništa od ovoga ne bi bilo. Dok razgovaram sa vama, očekujem da mi stigne jedna pošiljka materijala od kojeg ću napraviti i pokloniti maske kuririma iz Aranđelovca, da budu zaštićeni dok rade“.
Na jednoj običnoj mašini šije, a na drugoj iberdek šivaćoj mašini pravi trake koje služe za vezivanje maski. Obe je dobila posle konkursa Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja na koji su je prijavili novinari Radio-televizije Šumadija, posle priloga o ručnom radu.
Studirala je na Poljoprivrednom fakultetu, želela da postane inženjer stočarstva, ali život ju je iz Dobanovaca doveo u Aranđelovac, gde se udala za kolegu sa fakulteta i počela da se bavi krojačkim zanatom.
„Radnju sam registrovala pre četiri godine, a šivenjem se bavim maltene od detinjstva. Kada mi je bilo 10 godina otac mi je poklonio kućnu mašinu i tada sam počela da učim i da radim sama. Moja baba je imala mašinu na nožni pogon, ali nikad nisam mogla da uhvatim taj ritam, pa mi je tata kupio novu. Na početku sam šila krpe, porubljivala stolnjake, šila jastučnice, a posle stigla do suknji, helanki, majica i sada do dečje garderobe“, ispričala je Jovana za Priče sa dušom.
Aranđelovac je mali grad i mnogi sugrađani znaju čime se Jovana bavi.
Posebno ih je ganuo njen gest da pokloni maske zaposlenima u ženskom dispanzeru u Domu zdravlja.
Oduševljeni time, ali i saznanjem da u svom gradu mogu da nabave maske, Aranđelovčani su počeli da joj se javljaju.
Prvo je poklanjala maske, a kad je ponestalo materijala, na nagovor svojih sugrađana počela je da ih prodaje po simboličnoj ceni od 100 dinara. Trenutno je zatrpana poslom, ali svakome ko joj se javi Jovana obezbedi makar minimum maski za prve dane u toku krize koja je zahvatila ceo svet.
Jovaninu stranicu pogledajte ovde.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Petljica; Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.