Priče sa dušom

Priroda na tanjiru – zdrava jela iz šume i sa livade

Moju svestranu sagovornicu Mirjanu Petrović (56), diplomiranog meteorologa po profesiji, nije lako predstaviti u nekoliko reči. Ona kaže da se nadala nauci, a postala domaćica, da je volela uzbuđenja, more, planine, daleke zemlje, a rodila troje dece, što joj je podjednako uzbudljivo. Majka je i supruga, nekadašnji padobranac, ronilac, planinarka, novinar, danas prevodilac, predavač sanskrta, građanka sela Dojkinci na Staroj planini, gde provodi svako leto. Dokumentarni film Dodir u kojem je učestvovala dobio je zlatnu diplomu na festivalu Zlatni vitez 2010. godine, u selekciji ekoloških filmova.

Mirjana je autorka kuvara Sunčeva trpeza u kojem je predstavila 68 samoniklih biljaka i oko 400 recepata za pripremu jela, začina, poslastica, sirupa, čajeva i obloga zasnovanih na tradicionalnom znanju i savremenim iskustvima. Čaj od korena jagorčevine, proja od štavlja, pire od broća sa lukom, čorba od leblebija i ljubičica, bokvice sa pirinčem, francuska salata sa maslačkom i slaninom – tek su neka od jela koja možete spremiti od sastojaka iz prirode.

suncevatrpeza_899x800– Pečurke berem rano ujutru, a lekovito aromatično bilje oko podneva kad spadne rosa. Koprivu berem čim ustanem, pa odmah od nje pravim pitu – opisuje mi Mira početak jednog svog letnjeg jutra na Staroj planini.
– U kući koju smo napravili van sela, na mestu nekadašnje pojate, nemamo struju već koristimo solarne ploče. Ležemo u prve noćne sate, a pre toga ložimo vatru, čitamo knjige naglas i uživamo. Ustajem oko šest, osim kad idem u borovnice, tada se budim još ranije jer je do njih dalek put. U toku dana kupamo se u reci ili ostanemo kod kuće ako je velika pripeka – prenosi mi delić atmosfere života na Staroj planini gde su, dok su bila mala, sa njom leti boravila i sva njena deca.

Maslačak

Maslačak

Prirodu voli od detinjstva, u školi je obožavala biologiju i sa sadašnjom kumom pravila velike herbarijume. Raspuste tokom studija provodila je na Jadranskom moru, ploveći čamcem sa prijateljima, upoznajući do tančina vrste riba i podvodni svet. Ali, kako su godine prolazile, sve češće se vraćala Dojkincima.

Minolta DSC– Rodila sam se u Beogradu, a u selo sam kao mala odlazila na svake tri – četiri godine. A onda sam kasnije shvatila da je to moje mesto – iskrena je.
– Nije bilo lako doživeti sudar sa prirodom. Ljudi se zanose time da je taj povratak prirodi nalik romantičnom filmu i nisu spremni na živi svet koji buja, izloženost vremenskim promenama, blato i sneg do guše… Jedni se prilagode, a drugi shvate da to nije za njih. Nisam za radikalne odluke, smatram da svako od nas treba da se vrati Majci prirodi onoliko koliko njegova priroda može da podnese – objašnjava mi u restoranu na Zvezdari, gde smo se sreli.

ljubicica_1195x800

Ljubičica

– Ni meni nije bilo lako u početku jer sam, koliko god da volim prirodu, na svakih petnaest dana imala potrebu da siđem do Pirota, da vidim grad. A danas se noktima i zubima „držim“ za Dojkince samo da ne moram da idem u taj gradski haos – kaže Mirjana i dodaje da život u gradu podrazumeva kupovinu hrane koja nam ne stiže pravovremeno, dok u prirodi vidimo kako biljke rastu u pravo vreme i kako nam priroda svake godine „izvrti“ taj krug hrane.

– Tada prestanete da mislite da ćete ikada ostati gladni jer, kad prođu jedne, stižu druge biljke, i tako iz godine u godinu. Početkom jula stižu divlje jagode, pa za njima divlje trešnje, pa kitnjače – aromatične jagode koje rastu na livadi. Posle toga idu maline, borovnice, džanarike, pa zova, kupina, brusnica, jarebika… A da ne govorim o fantastičnim divljim jabukama i kruškama – oduševljeno ističe.

Dugo smo razgovarali, a od Mirjane sam, između ostalog, saznao i da, umesto da je kupujemo u velikim marketima, u Beogradu možemo da uberemo divlju šparglu, kao i da svaka biljka od koje pravimo čaj može i da se jede. Otkrila mi je da žito uzima od Steve iz Bavaništa, da ga melje na svom mlinu i da svakog drugog dana mesi hleb bez kvasca. Ova neverovatna žena okuplja i biljobere i drži im predavanja i izlete. Za čitaoce mog bloga izdvojila je dva recepta, a ukoliko vas je ovaj tekst zainteresovao posetite Mirjanin sajt ili naručite njenu knjigu.

Biljoberi1_1195x800

Grupa biljobera na jednoj od aktivnosti

Čorba od jagorčevine
Potrebno je: pola kilograma listova i cvetova jagorčevine, brašno (prekrupa),1 litar vode, žumance, kašika pavlake, 2 kašike parmezana, sok od pola limuna, so, biber i ulje. Jagorčevinu očistiti, oprati i kratko obariti. Oceđenu i sitno narezanu spustiti na zagrejano ulje, dosuti malo vode i kratko dinstati. Umešati kašiku krupno mlevenog brašna, dodati biber i so, i zatim naliti vrelom vodom. Poklopiti i ostaviti da se kuva desetak minuta, pa skloniti sa vatre. Kada se malo prohladi, dodati žumance umućeno sa pavlakom i sok od limuna. Pred služenje posuti parmezanom. Potrebno vreme: oko pola sata.

jagorcevina3_1024x685

Jagorčevina

Salata od svežih kopriva
Potrebno je: 200 gr mladih vršaka koprive, 1 jabuka, 1 mala glavica crnog luka, ulje ili majonez za preliv, so. Oprati i dobro osušiti koprivu, fino je iseckati (po mogućstvu u mikseru), i pomešati sa rendanom jabukom i (ili) lukom. Posoliti po ukusu i preliti uljem ili još bolje majonezom. Potrebno vreme: 15 minuta.
Mirjanin savet: koprivu možete naći na pijacama. Međutim, diskutabilno je gde je ubrana. Zato je najbolje da pođete na izlet i sami je pronađete.

Kopriva 01_1019x768

Kopriva

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Mirjana Petrović, Aleksandar Petrović

komentaraNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: