Priče sa dušom

Rečima i književnošću protiv stresa: Ova profesorka je donela biblioterapiju u Srbiju

Vodeći se jednom rečenicom Franca Kafke o moći dobrog teksta i snage reči, koja kaže da je dobar tekst poput sekire koja razbija led u nama, profesorka francuskog jezika i književnosti Aleksandra Drljević (52) iz Beograda, poželela je da svojim studentima dodatno ulepša učenje francuskog jezika i osmisli jedinstvenu radionicu u našoj zemlji. Tokom bibliokreativnosti, kako ju je nazvala, odnosno biblioterapije, koja se održava sredom od 18.30 sati u Francuskom institutu u Beogradu, polaznici uživaju u analizi reči koje, uz poznavanje jezika i maštu, koriste za brojne teme i inspiraciju, naglašavajući pronalažanje smisla života i koristeći literaturu koja zamenjuje haos svakodnevice. Da pokrene ovu radionicu Aleksandra je odlučila nakon odgledane jedne televizijske emisije i pohađanja obuke u Francuskoj, a pre svega inspirisana naučnim radovima i knjigama francuskog pisca i filozofa Marc Alain Ouaknin – a i Michèle Petit, antropološkinje i naučnice.

Aleksandra Drljevic 001_1280x960

Na časovima se stvara atmosfera u kojoj književnost učesniku „daje“ lupu kojom može da posmatra sebe kroz likove. Sve što nam se dešava u životu, već postoji u literaturi – kaže profesorka Drljević, kod koje sam usavršavao francuski jezik

– Danas živimo u civilizaciji u kojoj uvek jedna osoba priča, a druga je pasivan učesnik. Ima ljudi koji se nameću svojim ponašanjem, psihologijom, karakterom, a s druge strane tu su oni koji imaju šta da kažu i žele da budu saslušani. Zbog njih je važna terapeutska strana bibliokreativnosti – priča mi Aleksandra i otkriva utiske polaznika.

– Oni posvete sebi i drugima dva sata aktivnosti, jer na času naglas čitamo tekstove, što, uz inače melodičan francuski jezik, nudi još jednu vrstu muzikalnosti. Jedna francuska književnica i psihološkinja izjavila je: „Da nisam čitala Prusta i Odbeglu Albertinu, ne bih znala šta je ljubomora, niti kako da je savladam kod sebe, a možda nikad ne bih umela da se zaljubim“. Literatura ima neverovatnu moć – konstatuje profesorka.

Bibliokreativnost_1280x960

Tokom moje posete, na času su bile inženjerke Mirjana Stojanović i Ljiljana Grmuša koje su mi rekle da im ova radionica dođe kao mentalna joga posle posla, dok je stomatolog Jelena Janjić dodala da obožava francuski jezik i da je Aleksandra veliki intelektualac i dama, žena puna energije, i da ona upravo tako zamišlja idealnu profesorku francuskog jezika

Aleksandra kaže da je prepoznala da su današnji ljudi, intelektualci i stanovnici planete, voljni da kroz strani jezik pričaju o sebi, da otvaraju fioke svojih komoda i čak i najintimnije detalje iz svog života.

– Strani jezik omogućuje da nakratko promenimo identitet, da zbacimo sa sebe oklop koji nas sputava da mnogo toga o sebi kažemo. Tokom radionice radimo na konverzaciji i komunikaciji, svako priča i o sebi, a ja zbog toga pažljivo biram tekstove bogate metaforama. Ta stilska figura podstiče maštovitost i daje mogućnost čoveku da se prikaže kroz drugačiju prizmu.

Aleksandra Drljevic 021_720x960

Aleksandra Drljević je rođena u Beogradu, a živela je Italiji, Belgiji i Aleksandriji. Kao profesorka francuskog jezika i književnosti, u Francuskom institutu u Beogradu radi od 2003. godine

Svaki čas počinje određenom temom. Jedne srede, kada sam posetio Aleksandrinu radionicu, ključna reč bila je egzil.

– Strani jezik je jedna vrste teritorije, privremenog egzila, jer dok govorimo sve se pokreće: i jezik, i telo i um. Dosta pisaca napustilo je svoju domovinu i maternji jezik iz političkih, privatnih ili drugih razloga, i pisalo svoja dela na stranom jeziku. Silvia Baron Supervielle, Paul Celan, Emil Cioran, Tahar Ben Jelloun, Eugène Ionesco tek su neki od njih. Jednom sam donela fotografiju iz poznatog književnog dela i pitala polaznice da li prepoznaju o kojoj arhitekturi je reč. Kada je jedna od šest učesnica odgovorila da je to Napulj, započele smo priču o personifikaciji gradova. Trst je bio žena sanjarka, Marsej stara prostitutka, Beograd – asocijacija na hrabrost. Davali smo gradovima svojstva polova, pričali o tome na šta nas podsećaju, a onda je uz analizu izvoda dela svako mogao da iskaže svoju viziju idealnog, imaginarnog grada – ispričala mi je Aleksandra, čija prva grupa ovih dana završava kurs, dok je za sledeći, koji počinje početkom novembra, upis u toku.

Tekst i fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a  prenos teksta i fotografija dozvoljen samo uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)

komentaraNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: