Sabina i Marija pomažu pčelama i u centru Beograda napravile su MEDONOSNU BAŠTU

U prirodi je sve povezano i u ravnoteži, a čovek je tu ravnotežu poremetio. Sve što godinama zanemarujemo radi nezasitih potrošačkih navika dolazi na naplatu: klimatske promene, zagađenje vazduha, vode, zemlje.

Medonosna pčela, leptiri, moljci, bumbari i mnogo drugih vrsta pčela i insekata koje oprašuju biljke u fazi su izumiranja, a oni su ključni za opstanak drugih biljnih vrsta i hrane i ljude i životinje.

Sabina Kerić i Marija Nikolić iz udruženja Ekonaut godinama se bave pitanjem poboljšanja zelene infrastrukture u Beogradu, a sada su pokrenule inicijativu za medonosne bašte u saradnji sa Ambasadom Švedske u Srbiji i sa partnerima zainteresovanim za dobrobit pčela u Srbiji.

Foto: A. Kovljenić

„U Srbiji se često dešavaju pomori pčela u oblastima sa intenzivnom, monokulturnom poljoprivredom jer je činjenica da se kod nas slabo kontroliše upotreba i dozvoljenih i nedozvoljenih pesticida i insekticida.“

„Zato je važno da svim ovim insektima ponudimo prostore gde se ove supstance ne koriste, gde ima dovoljno različitih biljaka cvetnica kojima se hrane i mesta gde mogu da se razmnožavaju.“

„Da bi svakome ko želi da uredi svoj veliki ili mali otvoreni zeleni prostor olakšali napravili smo jednostavan priručnik u kome smo izdvojili i popisali 100 različitih vrsta koje se kod nas mogu uzgajati, u selu ili u gradu“, objašnjava Sabina na početku ove Priče sa dušom.

Priručnik možete preuzeti OVDE.

Foto: Anđela Kovljenić

U Ekonautu saznajemo da su za „medonosnu baštu“, odnosno zelenu površinu prilagođenu pčelama i oprašivačima, potrebni sledeći elementi:

  • biljke koje obezbeđuju nektar i polen
  • sunčano područje bez velikog uticaja vetra
  • velike „mete oprašivača“, zone sa autohtonim ili neinvazivnim biljkama
  • kontinuirano cvetanje tokom vegetacije
  • eliminisan ili minimiziran uticaj pesticida i insekticida
  • vodena površina ili pojilica za insekte.

Prema Marijinim rečima, medonosne biljke možemo saditi bilo gde ako znamo uslove te sredine i na koji način će se takva površina kasnije održavati.

U poslednjih nekoliko decenija u uređenju zelenih površina svih vrsta vidi se trend nastao iz potrebe da se manje troši voda i hemija, kako na ukrasnim gradskim tako i na poljoprivrednim površinama. Cilj je što manje ljudske intervencije i uticaja koji idu protiv prirode umesto da rade sa njom.

Foto: Anđela Kovljenić

Travnjaci se zamenjuju posebnim livadama koje se ređe kose i zalivaju, dekorativne su i ne dopuštaju nepoželjnim biljnim vrstama da se razvijaju, na primer ozloglašenoj ambroziji. Slične vrste se sade između povrtarskih kultura u organskoj poljoprivredi i biobaštovanstvu da bi privukle oprašivače i čuvale voće i povrće od bolesti i drugih insekata koje ih napadaju.“

„U nekim parkovima u evropskim i svetskim metropolama postoje zone biodiverziteta koje imaju upravo biljke koje privlače oprašivače, trupce i lišće koji slobodno trule na zemlji, nepokošene, „podivljale“ delove, male „močvare“ sa trskom i vodenim travama. Svi ti elementi obogaćuju našu životnu sredinu i vraćaju nas na prirodna rešenja za probleme koji su nastali našim „neprirodnim“ aktivnostima. Zato u Ekonautu često koristimo slogan: „Vratimo prirodu u grad“.

A koje su to medonosne biljke?

„Ako bukvalno shvatimo pojam medonosne to su biljke koje su najprivlačnije pčelama medaricama – insektu koji smo „pripitomili“, jer  imaju veliku količinu cvetnog nektara od koga pčele prave med. Medonosni su i drveće i višegodišnje i jednogodišnje biljke, dosta jestivih biljaka koje nam daju voće i povrće je privlačno pčelama.“

U „Atlasu medonosnog bilja“ Veroljuba Umeljića opisano je 670  najznačajnijih svetskih medonosnih biljaka, od toga polovina može da se gaji ili samoniklo uspeva kod nas u kontinentalnim uslovima.

„Od toga koji cvetni nektar preovlađuje u medu zavisi vrsta meda, med može da bude od samo jedne vrste: suncokretov, bagremov, lipov… ili ako je polifloran onda je livadski ili šumski.

„Svako može da gaji lavandu, nanu, majčinu dušicu, ruzmarin… Bosiljak bih svakome preporučila da ima u vrtu ili na balkonu.“

„Sve te biljke su medonosne a imaju i druge benefite“, otkriva Sabina i dodaje da „medonosna bašta“ može da bude vaša procvetala saksija lavande ili bosiljka na prozoru, prostor između stambenih ili poslovnih zgrada.

U poslednje dve godine ove saradnice rade i na podizanju internet platforme koja je inspirisana njihovim Festivalom cveća. Reč je o Greennet – Zelenoj mreži rasadnika Srbije koja treba da poveže domaće proizvođače sadnog materijala sa profesionalnim potrošačima.

Neki od prostora na kojima su Sabina i Marija radile je bašta „Zelena laboratorija“ u kreativnom habu „Nova Iskra“, a tu su se i fotografisale za Priče sa dušom
 

Kada je reč o aktivnostima u Ekonautu, Marija je zadužena za izradu pejzažnih rešenja za zelene površine, izvođenje na terenu, odabir biljaka… Sabina piše i razvija projekte, traži donatore, komunicira sa partnerima, saradnicima, medijima, klijentima, a bavi se i IT delom poslovanja.  

Njih dve su se upoznale preko zajedničkog prijatelja koji je studirao sa Marijom na Šumarskom fakultetu.

Sabina je posle studija na Građevinskom fakultetu, radila u jednoj privatnoj firmi za telekomunikacija i posle osam godina instiktivno i razumski donela odluku da potraži nešto što bi je više ispunjavalo.

Osim Ambasade Švedske, saradnici Ekonauta na ovoj inicijativi su: Savez pčelarskih organizacija Srbije, WWF, Nova Iskra, MN Studio – pejzažni arhitekta, Pčelarsko gazdinstvo Slađan Simonović, Kreativa Unilimited, udruženja Beogradski festival cveća i Supernatural, projekat Divlji Beograd i kompanija Happy honey. Deo programa se odvija uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Marija je živela u Parizu i inspirisana festivalima po Francuskoj imala je u fioci ideju za Beogradski festival cveća, koji organizujemo od 2011. godine. Upoznale smo se u Parizu pre desetak godina, malo bolje se upoznali, a ja sam joj poverila da sam nezadovoljna tadašnjim poslom. Pao je dogovor da joj pomognem oko dela organizacije festivala. Ona je pejzažni arhitekta, školovala se u Beogradu ali je svoje znanje nadogradila u Francuskoj i videla u kom pravcu može da poboljša stvari u svojoj struci i donese neke dobre ideje u Srbiju.“

Aktivnosti Ekonauta su i poslovi zasnivanja i održavanja zelenih površina, izrada ekoloških korporativnih poklona, urbano pčelarstvo, škola pčelarstva, iznamljivanje košnice i postavljanje malih pčelinjaka za društveno odgovorne kompanije i pojedince. Bave se i temom cirkularne ekonomije u preduzetništvu.

U želji da dodatno promovišu Inicijativu za medonosne bašte i skrenu pažnju na važnost pčela i drugih oprašivača sagovornice Priča sa dušom osmislile su konkurs koji traje do 2. septembra.

Putem društvenih mreža, svake nedelje bira se najlepša fotografija, koju postavljaju pratioci naloga Ekonaut i BeeConnected.

Na fotografiji treba da bude vaša medonosna bašta, terasa ili cvet, odnosno neki od oprašivača koji se hrani na cvetu u vašoj medonosnoj bašti (pčela, bumbar, leptir ili bilo koji drugi oprašivač). Žiri će svakog utorka objaviti nedeljnog pobednika, a nagrade će se menjati svake nedelje.

Više o konkursu i ovoj inicijativi saznajte na sledećem linku.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Anđela Kovljenić i privatna arhiva; Napomena: Tekst je u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.

1 komentar

Ostavite odgovor