Jedna televizijska emisija pred Vaskrs davne 1984. godine u Nemačkoj, gde je tada živeo, inspirisala je Branka Žužića (75) iz Sente da počne da ukrašava i oslikava jaja. Od tada, najčešće od proleća do zime, najveći deo slobodnog vremena provodi stvarajući svoja umetnička dela od kokošjih, pačjih, guščjih, ćurećih, glinenih i plastičnih jaja.
Najnovije otkriće su mu nojeva jaja, koja rezbari i boji, a od šest do sada obrađenih komada spomenuo je model Ružin vrt sa motivima ruža, Rajski vrt sa slikama leptira, cveća i guštera i belo nojevo jaje koje ima 2.125 rupa i deluje kao da je isheklano.
– Motive pronalazim u knjigama, časopisima i kalendarima. Počeo sam sa tri jajeta i ubrzo odustao. Naredne godine skuvao sam jaja u ljusci od luka, flomasterima nacrtao cvetiće, a potom ih jednom lakirao. Prva jaja stara skoro tri decenije i danas čuvam – priča mi Branko i dodaje da jedini u našoj zemlji koristi tehniku stavljanja tačkica sedefaste boje.
Za ukrašavanje jednog jajeta potrebno je da radi desetak dana po osam sati. U njegovoj kolekciji je oko 650 jaja, među kojima su umetnička dela sa motivima vila i vilenjaka književnice i slikarke Sisli Meri Barker, roja leptira, jata ptica u letu, motiva iz Rusije, poljskog cveća, Crvenkape i vuka, Trnove Ružice, kao i jaja sa slikama detlića, carića, tetreba, kreje i sove ušare.
Brankova jaja mogu biti šarena, uskršnja, ukrašena srmom, mramorisana, rišelje (rezbarena zubarskim svrdlom), delimično pozlaćena i mozaik jaja: sa ogledalima, staklom, bojama.
– Jednom sam preneo motive četiri godišnja doba na jaja od labudice. Najčešće koristim tehniku rezbarenja, a za bojenje nabavljam kvalitetne vodene boje, tuševe u boji i airbrush boje. Olovkom na jednoj strani crtam motiv, slikam ga, lakiram i ostavljam da se suši. Tanke linije izvlačim metalnim perom, a svako jaje sada lakiram po deset puta, umesto osam, kao ranije. Zbog toga se svako jaje sija poput krupnog dijamanta – opisuje mi.
– Jedna od najlepših jaja su crna kokošja koja sam radio sa četiri sloja boje, a crnim tušem crtao jabuke, kruške, šljive, jagode, ribizle, grožđe, lišće, žir, ruže, veverice, sove i rajske ptice – rekao je Branko za Priče sa dušom, koji je, kako kaže, oduvek znao da penzionerske dane neće provoditi u šetnjama s rukama na leđima, u hranjenju golubova ili u igranju karata, već na njegov, drugačiji način. Ovaj svestrani penzioner planira da se bavi ovom umetnošću još nekoliko godina, a onda da napravi film o svojim delima.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Vladislav Preradov „Global Trade” – Senta
