Nije nam dugo trebalo da se uverimo u reči dobrodošlice koje je pred beogradskim novinarima izgovorila voditeljka Margareta Musić, da je Lipolist jedno od sela kraj glavnog puta u koje se ne svraća, već dolazi.
Nakon kafice u rasadniku Topalović, koji se prostire na 20 hektara, i jedan je od najvećih otvorenih garden centara u Srbiji, i obilaska ruža penjačica, čajevki, mnogocvetnica, poleglih, engleskih, žbunastih, prešli smo preko puta u slikarski etno-raj Slobodana Topalovića.
– Slikari treba da slikaju, stvaraoci da stvaraju, a vi turisti da uživate – poručio nam je domaćin sa kapije i pozvao nas u šetnju kraj oslikanih vajata i drvenih kućica u njegovom šarenom dvorištu.
U jednom od objekata Hristovih konaka, u donjem nivou predstavio je i svojim rukama naslikao motive božićne sobe, dok je na sprat smestio vaskršnju temu. Otkriva nam da će uskoro od gline da napravi takvu pečenicu na ražnju, pa da turisti pomisle kao da je stvarna.
Pod verandom sa leve strane, na stolu, čekaju nas tople listine, svojevrsna lokalna verzija tankih uštipaka od brašna i vode, sa rupom u sredini, kao i sok od nane i maline, a sa druge Slobodan koji nastavlja ulogu turističkog vodiča. Ostavljamo užinu za kasnije i slušamo priču o ormanima dve bake koje je spojio u jedan komad nameštaja.
– Obe sam lično poznavao, dok se one nikad nisu srele jer nisu živele u istoj epohi i nisu imale dece. Milica je preminula pre dvadesetak, a Ikonija pre 60 i više godina. Njihovi rođaci su mi prodali ormane, a ja sam ih spojio i restaurirao. Gornji deo pripadao je Ikoniji, a donji Milici – kaže ovaj samouki slikar, koji je pre petnaestak godina napravio etno-selo.
Kupio je jedan ambar u Bogatiću i preneo ga u Lipolist, svojevremeno je gajio i konje, a nedavno je naručio šest belih sanskih jaganjaca.
U štali u koju će ih smestiti planira da naslika borbu dva jarca.
– Još mi preostaje da napravim galeriju sa odžaklijom, za kraj. Počeo sam da crtam u trećoj godini, a svojoj četiri godine starijoj sestri radio sam sve crteže za školu. Prvo sam naučio da crtam, a onda da pišem. Po očevoj odluci, završio sam poljoprivrednu školu, a kasnije, u 24. godini ponovo mi se javila ljubav ka slikanju.
Moj učitelj, Milić od Mačve prodao je moje prve dve slike u galeriji na Kosančićevom vencu.
– Jedna je otišla u Ambasadu Iraka, a od novca za drugu kupio sam dva televizora. Miliću sam podigao spomenik, naslikao ga i napisao pesmu na toj slici. Iako se nismo uvek slagali, obožavao sam ga – ispričao nam je gospodin Topalović, koji je naslikao više od 5.000 slika, i izlagao na više do 50 međunarodnih izložbi širom sveta.
Na kraju ture pokazao nam je orman koji je dobio na poklon, a u prvobitnom vlasništvu jednog od oficira, člana Apisove Crne ruke.
Crtež u Lubardinom stilu i boje Van Goga, kako kritičari opisuju rad Slobodana Topalovića, pratili su nas i van ateljea, tokom celog dana u selu poznatom po kraljici cveća.
U Lipolistu godišnje izraste milion ruža, sa deset miliona cvetova i nebrojano mnogo latica. O svemu tome računa vodi 20 porodica.
Kada kažemo da je Srbija na osmom mestu u svetu po izvozu cveća, podrazumeva se da ovo selo, udaljeno stotinak kilometara od Beograda, daje veliki doprinos.
Najbolja prilika da vidite i omirišete ruže iz Lipolista, ali i iz ostalih krajeva Srbije i Evrope je da dođete na jedinstveni festival Ruže Lipolista, 22. po redu.
– Organizatori festivala Udruženje Ruže Lipolista i Turistička organizacija Šapca, kao i pokrovitelj Grad Šabac pozivaju vas da dođete u selo od hiljadu lipa i milion ruža u petak 17. i u subotu 18. juna, kao i u Šabac u četvrtak 16. juna u 19 sati na koncert grupe Garavi sokak – rekao je direktor Turističke organizacije grada Šapca Dragojlo Lazić.
Posle prigodne konferencije za novinare, ručka i torte povodom rođendana, nastala je ideja za još jednu Priču sa dušom o domaćinstvu u Varni u kojem vlada potpuni mir, a gde gosti imaju miran san.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.
