Slobodno se smejte“ – ponovio nam je jedan od učesnika tribine kada je počeo da čita svoje aforizme o našoj sadašnjici, o političarima, o aferama, o onome što nas okružuje i što je samo na prvi pogled smešno. I Radoje Domanović je pisao na istu temu krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka, jer „političari su se smenjivali, a narod ostao isti“, pa je materijala za satiru uvek imalo na pretek.
Leta 2021. godine u Ovsištu kraj Topole održani su prvi „Domanovićevi dani“, praznik satire, susret satiričara i svih onih koji vole satiru i humor.
Ideju za organizaciju ovakvog festivala dobile su žene iz Udruženja žena „Oplenac“ sa željom da se u rodnoj kući Radoja Domanovića okupljaju i govore sledbenici njegovog dela i slobode mišljenja i govora.
Naš najpoznatiji satiričar rođen je u šumadijskom selu Ovsištu 16. februara 1873, od oca Miloša, seoskog učitelja, i majke Perse Cukić.
Prema podacima iz članka Vladimira Živanovića sa sajta www.domanovic.org Radojev pradeda Vučić Timotijević doselio se u Šumadiju iz Hercegovine, iz sela Domanovići, u blizini Čapljine i Prebilovaca u Bosni i Hercegovini. Slava Domanovića su Sveti Vrači.
Gimnaziju završava u Kragujevcu i upisuje filološko-istorijski odsek Filozofskog fakulteta na Velikoj školi. 1895. godine postavljen je za učitelja u Pirotskoj gimnaziji, a u tom gradu se ženi s Natalijom Raketić, učiteljicom, rodom iz Sremskih Karlovaca, s kojom će imati troje dece.
Kao profesor srpskog jezika i književnosti radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Nije znao strane jezike, pa je svetske klasike znao iz srpskih prevoda, a najviše je cenio Gogolja.
Zbog političkih uverenja, stalno je otpuštan iz službe, premeštan iz mesta u mesto i završio je kao korektor državne štamparije.
Pripadao je boemskom krugu Milovana Glišića i Janka Veselinovića.
Duboko razočaran time što se malo toga promenilo nakon pada režima kralja Aleksandra Obrenovića, živeo je usamljen i napušten. Umro je od tuberkuloze 4. avgusta 1908. u Beogradu.
Njegove preostale rukopise i slikarska dela uništili su Austrijanci za vreme Prvog svetskog rata.
Najpoznatija dela su mu: „Stradija“, „Mrtvo more“, „Danga“, „Vođa“, „Кraljević Marko po drugi put među Srbima“ od kojih je većina izvođena u pozorištima širom Srbije.
Prethodna obnova kuće u Ovsištu stare više od 150 godina, koja je sada otvorena za turiste, završena je 1973. godine, a Domanovićev spomen-dom ponovo je rekonstruisan 2015. godine sredstvima Ministarstva kulture i informisanje i Opštine Topola.
Ovde su se nekada nalazili škola i učiteljski stan, a sada u renoviranoj kući našeg velikana je ogranak Gradske biblioteke iz Topole.
Od 2020. godine prostorije kuće, koje su ujedno i spomenik kulture, koristi Udruženje žena „Oplenac“, čije članice u narednom periodu planiraju brojna kulturna dešavanja, programe, izložbe…
Ukoliko želite da posetite ovo mesto i uđete u kuću, najavite se Ani Nikodijević, članici udruženja, najmanje jedan dan ranije preko broja telefona 064 2428228.
Kuća Radoja Domanovića je jedno od 50 najlepših mesta u Šumadiji, a tekst je preuzet iz istoimene knjige Nenada Blagojevića koja se prodaje preko ovog linka. Članak je moguće preneti u drugi medij uz objavu izvora i linka.
2 komentara
Чиме је Радоје Домановић заслужио текст о себи на латиници? Да ли да наше драге комшије нешто дознају о њему? Латинични текст је неразумљив било коме осим бившој Југославији а њих не занима српски језик и књижевност
Eto, ovakav komentar nisam odavno pročitao!