SOMBORSKI DELFINI: Sa ovim trenerom deca sa posebnim potrebama lako nauče da plivaju

Za rad Vladislava Kulića (34) pročulo se i dalje od Sombora, pa se danas mnogi roditelji dece sa posebnim potrebama iz Subotice, Bačke Topole, Odžaka, Novog Sada javljaju ovom višem strukovnom treneru plivanja i Halliwick instruktoru. Preko projekta „Somborski delfini u akciji“, čiji je nosilac Udruženje roditelja Sombor, 2012. godine prvih petnaestak mališana imalo je priliku da uz Vladislava nauči da pliva, a za mnoge je to bio prvi susret sa bazenom.

Od tada, kroz ovaj metod terapijskog plivanja prošlo je oko šezdesetoro dece, a Vladislav mi priča da ih trenutno na spisku interresorne komisije ima četrdeset troje. Na časove dolaze i autistična deca, mališani sa cerebralnom paralizom, Daunovim sindromom – školskog i srednjoškolskog uzrasta.

– Časovi se održavaju na gradskom bazenu u Somboru, a moj cilj je da proširim svoj rad na Apatin i Bezdan, gde postoje banje. Reč je o individualnim časovima (jedan na jedan); radim i u manjim grupama od četvoro, ali samo kod dece koja su proplivala i koja nemaju strah od vode i velikog bazena. Iako je dva puta nedeljno po 45 minuta minimum, pošto ima dosta dece, pokazalo se da ipak postižemo maksimum – priča mi Kulić.

Halliwick program oslanja se na 10 tačaka koje plivač treba da savlada. Akcenat je na tome da je svako plivač, a ne neplivač. Cilj je da se dete socijalizuje, da se oslobodi straha od vode, opusti i, ako je to moguće, da samostalno izađe i uđe u vodu. Sve to radi se kroz igru, bez tenzije i povišenog tona.

– Period koji najviše odgovara deci i roditeljima je od oktobra do maja, kada nam u Somboru radi zatvoreni bazen, dok je od juna do kraja avgusta odziv manji zbog raspusta i odlaska na more i u banje – objašnjava.

Pitao sam mog sagovornika koji su najveći problemi dece sa posebnim potrebama kada govorimo o plivanju, i da li još negde u Srbiji mogu da nauče da plivaju.

– Osim Sombora, časovi se drže u Beogradu i u Nišu. Najveći problem je što većina dece nikada nije bila na bazenu ili toliko dugo u vodi. Ali, to su male prepreke koje se tokom rada prevazilaze. Jedan od problema kod dece sa posebnim potrebama je dimenzija koju osete kada su okrenuti na leđima i kada spuste uši u vodu – to je za njih nešto novo. Vodu u ušima i tišinu koju tada čuju teško prihvataju, ali i to se vremenom kroz opuštanje i igru reši.

Najveću podršku ovom treneru pruža porodica koja ga podržava u poslu koji voli, kao i defektolog Jasmina Benčić, dr Lidija Banaković, Jasmina Knežević, odbornici u Skupštini grada, škola Vuk Karadžić, Visoka strukovna škola za obrazovanje vaspitača i trenera iz Subotice, Društvo podvodnih aktivnosti Sombor, PK Polet…

– Nadam se da ću sledeće godine upisati specijalizaciju za vaspitača dece sa posebnim potrebama i tako napraviti još bolju podlogu za dalji rad – siguran je Kulić.

A šta je Vladislava motivisalo da počne da radi sa decom sa posebnim potrebama?

– Bolelo me je to što osobama sa posebnim potrebama nije omogućen prostor za kretanje, što su uvek po strani i što ih se političari sete samo pred izbore. Nekako sam se pronašao tu gde sam sada, volim svoj posao, uživam u ovome što radim, volim da čujem dečje priče kada smo u bazenu, njihovu maštu, ideje i šta sve žele i hoće. A to su, u stvari, tako male stvari. Srce mi je puno kada vidim svoj krajnji rezultat, a to je da dete pliva, da se igra i da je slobodno u vodi – rekao mi je Vladislav u svojoj Priči sa dušom.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatni album Vladislava Kulića