SOMBORSKI DELFINI: Sa ovim trenerom deca sa posebnim potrebama lako nauče da plivaju

Za rad Vladislava Kulića (34) pročulo se i dalje od Sombora, pa se danas mnogi roditelji dece sa posebnim potrebama iz Subotice, Bačke Topole, Odžaka, Novog Sada javljaju ovom višem strukovnom treneru plivanja i Halliwick instruktoru. Preko projekta „Somborski delfini u akciji“, čiji je nosilac Udruženje roditelja Sombor, 2012. godine prvih petnaestak mališana imalo je priliku da uz Vladislava nauči da pliva, a za mnoge je to bio prvi susret sa bazenom.

Od tada, kroz ovaj metod terapijskog plivanja prošlo je oko šezdesetoro dece, a Vladislav mi priča da ih trenutno na spisku interresorne komisije ima četrdeset troje. Na časove dolaze i autistična deca, mališani sa cerebralnom paralizom, Daunovim sindromom – školskog i srednjoškolskog uzrasta.

– Časovi se održavaju na gradskom bazenu u Somboru, a moj cilj je da proširim svoj rad na Apatin i Bezdan, gde postoje banje. Reč je o individualnim časovima (jedan na jedan); radim i u manjim grupama od četvoro, ali samo kod dece koja su proplivala i koja nemaju strah od vode i velikog bazena. Iako je dva puta nedeljno po 45 minuta minimum, pošto ima dosta dece, pokazalo se da ipak postižemo maksimum – priča mi Kulić.

Vladislav Kulic_1022x768
Svako dete koje prođe interresornu komisiju i kojem se odobri terapijsko plivanje (finansijer je Opština Sombor) upućuje se u Sportski centar Soko u Somboru, kod Vladislava

Halliwick program oslanja se na 10 tačaka koje plivač treba da savlada. Akcenat je na tome da je svako plivač, a ne neplivač. Cilj je da se dete socijalizuje, da se oslobodi straha od vode, opusti i, ako je to moguće, da samostalno izađe i uđe u vodu. Sve to radi se kroz igru, bez tenzije i povišenog tona.

– Period koji najviše odgovara deci i roditeljima je od oktobra do maja, kada nam u Somboru radi zatvoreni bazen, dok je od juna do kraja avgusta odziv manji zbog raspusta i odlaska na more i u banje – objašnjava.

Pitao sam mog sagovornika koji su najveći problemi dece sa posebnim potrebama kada govorimo o plivanju, i da li još negde u Srbiji mogu da nauče da plivaju.

– Osim Sombora, časovi se drže u Beogradu i u Nišu. Najveći problem je što većina dece nikada nije bila na bazenu ili toliko dugo u vodi. Ali, to su male prepreke koje se tokom rada prevazilaze. Jedan od problema kod dece sa posebnim potrebama je dimenzija koju osete kada su okrenuti na leđima i kada spuste uši u vodu – to je za njih nešto novo. Vodu u ušima i tišinu koju tada čuju teško prihvataju, ali i to se vremenom kroz opuštanje i igru reši.

Vladislav Kulic terapijsko plivanje_1022x768
Vladislav se bavi i ronjenjem i instruktor je spasilaštva na vodi

Najveću podršku ovom treneru pruža porodica koja ga podržava u poslu koji voli, kao i defektolog Jasmina Benčić, dr Lidija Banaković, Jasmina Knežević, odbornici u Skupštini grada, škola Vuk Karadžić, Visoka strukovna škola za obrazovanje vaspitača i trenera iz Subotice, Društvo podvodnih aktivnosti Sombor, PK Polet…

– Nadam se da ću sledeće godine upisati specijalizaciju za vaspitača dece sa posebnim potrebama i tako napraviti još bolju podlogu za dalji rad – siguran je Kulić.

A šta je Vladislava motivisalo da počne da radi sa decom sa posebnim potrebama?

Bolelo me je to što osobama sa posebnim potrebama nije omogućen prostor za kretanje, što su uvek po strani i što ih se političari sete samo pred izbore. Nekako sam se pronašao tu gde sam sada, volim svoj posao, uživam u ovome što radim, volim da čujem dečje priče kada smo u bazenu, njihovu maštu, ideje i šta sve žele i hoće. A to su, u stvari, tako male stvari. Srce mi je puno kada vidim svoj krajnji rezultat, a to je da dete pliva, da se igra i da je slobodno u vodi – rekao mi je Vladislav u svojoj Priči sa dušom.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatni album Vladislava Kulića

1 komentar

Ostavite odgovor