Mada je osvajanje jubilarne pedesete nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji master rad iz istorije umetnosti najprestižnije priznanje na koje je Stefan Žarić (27) iz Kule naročito ponosan, presudnu ulogu u njegovoj karijeri, pa samim tim i osvajanju nagrade, odigrala je stipendija vlade Sjedinjenih Američkih Država. Ona mu je omogućila da dovrši studije u Minesoti i da, kako kaže, na neki način „pokupi“ znanja koja mu ovde nisu bila dostupna i usmeri se ka istoriji mode.
Stefan je istoričar umetnosti i u šali kaže da ni sam ne zna koliko diploma ima. Poseduje diplomu osnovnih studija komparativne književnosti novosadskog Filozofskog fakulteta i diplomu master studija istorije moderne umetnosti beogradskog Filozofskog fakulteta. A uz ove dve, trenutno nostrifikuje diplome i sertifikate koje je stekao po završetku osnovnih studija na Koledžu umetnosti Univerziteta u Minesoti, te master studija semiotike kulture i umetnosti estonskog Univerziteta u Tartuu.
– U Srbiji je teško baviti se bilo čime, a kamoli istorijom mode. Postoji izvestan broj istoričara umetnosti, antropologa i kustosa iz naše zemlje koji se takođe bave ovim fenomenima poput Simone Čupić, profesorke koja je i mentorisala moj master rad, Danijele Velimirović, Ive Jestratijević, Bojane Popović, Mirjane Prošić Dvornić, Marine Kocareve Ranisavljev i drago mi je što se pridružujem ovim damama kroz moj naučni rad. Što se tiče regiona, pohvalio bih kolege iz Hrvatske koje prednjače u ovoj disciplini. Njihov Muzej za umjetnost i obrt organizuje sjajne izložbe mode i dizajna kakve ne viđamo kod nas, dok na Tekstilno-tehnološkom fakultetu postoji odlična katedra za teoriju i kulturu mode, kako glasi i naziv kapitalnog zbornika nedavno objavljenog u Zagrebu – rekao je Stefan za Priče sa dušom.
Studijski boravak u SAD, tačnije Mineapolisu, nezvaničnoj prestonici kulture i umetnosti, bio mu je prelomna tačka u karijeri, ali i životu. Praksa u muzeju moderne američke umetnosti Weisman, pohađanje kurseva koje ne bi mogao ni da zamisli u Srbiji, otvorenost i tolerancija institucija i društva, sve je to uticalo da formira jedan inovativan naučni aparat i prenese ga u Srbiju, a potom i kroz druge prakse u inostranstvu i master studije u Estoniji.
Stefan ističe da je u Srbiji hrabar svako ko istupa iz neke ustaljene norme, nečeg nametnutog, zastarelog, istupa i iz neke zone komfora, a to je naročito primetno u istoriji umetnosti, ali i umetnosti i nauci uopšte. Dodaje i da je Srbija konstatno u nekom tranzitivnom periodu, nauka, a naročito nauka o umetnosti tek se od nedavno oslobađa svog post-socijalističkog metoda koji je forsirao slikarstvo, tako da pojedinci koji žele da se bave netipičnim fenomenima svakako moraju da poseduju izvesnu kreativnu smelost. Jer, kako kaže, kada se bavite nečim što „bode oči“, to je uvek kao što bi Amerikanci rekli, emotional rollercoaster.
– Trudim se da „podmladim“ muzejski kadar u Srbiji, ali isto tako i da afirmišem studije istorije i teorije mode kao akademsku disciplinu. Na odeljenju za istoriju umetnosti još uvek ne postoji nijedan predmet koji se bavi dizajnom, modom ili primenjenim umetnostima, a govorimo o 2018. godini i 21. veku, te se nadam da možda mogu da doprinesem da se takva situacija promeni. Želim i da promovišem naše modno nasleđe u svetu. Često smo percipirani kao post-konfliktna balkanska zemlja, a možemo da se pohvalimo Milenom Pavlović Barilli čija ilustracija krasi naslovnicu Voga ili Roksandom Ilinčić koja oblači Mišel Obamu, Kejt Midlton, Melaniju Tramp. Kroz ovakve fenomene, takva slika Srbije može da se „otopi“, a mi možemo da brendiramo naše nasleđe u svetu.
Stefanova izložba o Mileni Pavlović Barili prvobitno je organizovana 2017. godine u istoimenoj požarevačkoj Galeriji, Mileninoj rodnoj kući. Nakon osvajanja nagrade Spomen-zbirke usledilo je i gostovanje u Novom Sadu.
– Nekoliko stotina ljudi na otvaranju, organizovane ekskurzije, izuzetna poseta pratećeg programa, i prisustvovanje po nekoliko stotina ljudi na vođenjima kroz izložbu svedoče da su ljudi prevazišli tradicionalne muzejske fenomene i da su željni inovacija koje su Galerija Barili i Spomen-zbirka profesionalno prepoznale – ponosan je Stefan.
Period srpske istorije koji najviše voli su „lude dvadesete“ – afirmacija ar dekoa, mode, androginosti, primenjene umetnosti i dizajna… Sve to je, kako kaže, „getsbijevski“ živela i Milena Pavlović Barili i ostavila nam svedočanstva o pojavama ovih fenomena u našoj sredini, fenomena za koje smo oduvek mislili da pripadaju samo Parizu, Londonu, Njujorku, ili Berlinu.
– U skladu sa tim izdvojio bih nedavno objavljenu knjigu u SAD, autorke Jovane Babović, Metropolitan Belgrade: Class and Culture in Interwar Yugoslavia, koja se bavi upravo ovim fenomenima.
Pitamo Stefana da li postoje žene iz srpske istorije čijim stvaralaštvom i životima će se pozabaviti u narednom periodu?
– Moja velika želja je da kustosiram izložbu Roksande Ilinčić, tako da će deo mog naučnog rada definitivno biti usmeren ka njenom stvaralaštvu. Uz nju izdvajam i Anu Ljubinković, koja je čist dokaz da je moda visoka umetnost, i da je modi svakako mesto u istoriji umetnosti, ali i umetnosti u modi. S druge strane, planiram i detaljnije da istražim stvaralaštvo naše dizajnerke i modne ilustratorke Anđelke Slijepčević kao i fotografije Jelisavete Karađorđević za kultne modne časopise – kaže.
Stefanova baza kojoj se uvek vraća je Kula. Tamo je proveo detinjstvo, završio školu. Priča mi da je njegova kreativnost možda nastalo upravo iz toga što je odrastao u sredini bez bioskopa, bez pozorišta i kulturnih sadržaja, pa da ga je nešto vuklo da to nadomesti, ali u svom svetu istorije, umetnosti i mode.
– Moja izložba se nedavno zatvorila u Novom Sadu, a pojedine modne ilustracije u Beogradu će biti deo izložbe „Čarobna Milena“ u Domu Jevrema Grujića. Za Beogradski sajam knjiga objavljena je enciklopedija Ikone stila Srbije, sa mojim poglavljem o Mileni u njoj, a pišem i nekoliko radova za međunarodne naučne konferencije iz mode, tako da sam okupiran promocijom svog rada, ali i našeg modnog nasleđa u svetu – istakao je Stefan za Priče sa dušom.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Generali osiguranja koji zajedno sa Pričama sa dušom predstavlja ljude koji prave #koraknapred. Blog Generali osiguranja sa još priča pronađite OVDE.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaci „Fotografije“. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij)
Fotografije: Nenad Blagojević, privatna arhiva (fotografija panoa)
1 komentar
Da, kao i svi ostali tekstovi! Vrlo je zanimljivo citati o vrednim, nesvakidasnjim, mladim ljudima!