U avanturi sa Dejanom turisti uživo vide MEDVEDA, ulaze u PRAŠUMU, ali moraju poštovati stroga pravila prirode

U 2021. godini Dejan Elez (37) započeo je svoju 17. turističku sezonu. Iako je oduvek voleo planinu u posao licenciranog turističkog vodiča ušao je, kako kaže, sasvim spontano. Kao dečak provodio je leta kod svoje bake na Pivskoj planini, a odrastanje u Foči podrazumevalo se uz šume, reke i planine.

Dejan je danas jedan od najtraženijih vodiča u tom delu Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a posebno u prašumi Perućica, koja je poslednjih godina sve traženija među turistima.

Prašuma je po definiciji šuma koja se razvijala bez ikakvog uticaja čoveka, bez eksploatacije, bez pošumljavanja, naseljavanja.

Znači, reč je o čistoj prirodi u kojoj možete naći vekovima stara stabla. U Perućici čak do 450 godina!

„Pored toga što se u Nacionalnom parku Sutjeska nalazi najviši vrh Bosne i Hercegovine, bukvalno na granici sa Crnom Gorom, imamo i drugu zvučnu lokaciju, a to je Perućica, prašuma evropskog ranga. Ljudi koji su proputovali svet rekli su mi da su u inostranstvu videli nešto što se naziva prašumom i kad su uporedili sa Perućicom shvatili su da je to nebo i zemlja. U nju ne zalazi mnogo ljudi, jer postoji samo jedna markirana staza, a ostale su divlje“, govori Dejan o ovoj destinaciji i dodaje:

„Perućica nije komercijalna priča nego stvarna divljina. Vrlo je nezgodno sići, treba biti adekvatno obuven i poštovati određena uputstva na terenu.“

„Sve što je autohtono u ovom delu Evrope mi smo očuvali. Jedino još nisam video risa, ali nije isključeno da je on mene video više puta“, objašnjava.

Perućica se obilazi u jednom danu, kreće se iz Nacionalnog parka Sutjeska, iz mesta Dragoš sedlo, odnosno od vidikovca sa kojeg se pruža pogled na vodopad Skakavac od 73 metra, koji je u srcu prašume. Tu turisti provedu malo vremena, osete dah vodopada, popiju vodu, a nakon toga lagano nastavljaju strmom stazom.

„Ovaj izlet nije za ljude koji imaju bilo kakvih problema sa zglobovima ili sa kondicijom, jer je vlažnost u šumi visoka i otežava kretanje. Staza je vrlo strma dobrim delom, treba biti spretan, a najbitnije je da imate adekvatnu obuću. Ima ljudi koji misle da mogu da krenu u patikama za trčanje, a to je velika zabluda.“

Ono što je turistima veoma interesantno je to što u Perućici mogu da vide bukvalno svaku životinju, jer tu im je prirodno stanište.

„Ljude najviše zanima da vide ono od čega ih je malo i strah, a to su medvedi. Ima i vukova, ali njih je teško uživo videti. Najčešće srećemo divokoze, srne, srndaće, divlje svinje, orlove, sokolove. Turisti budu oduševljeni jer većina to nikad nije videla u životu ili uglavnom nikad više neće videti. I kad naslutim da bi nedaleko od nas mogao biti medved ili neka druga divljač, ja dam znak ljudima da se utišaju jer se divlje životinje plaše nas ljudi i odmah beže“, objašnjava ovaj vodič.

Dejan kaže za Priče sa dušom da u Perućici ima mnogo lekovitog bilja, da ljude zanimaju i otrovne zmije, da je moć kamuflaže neverovatna i da je ženku čuvenog poskoka (vipera ammodytes) skoro nemoguće primetiti dok se ne pomeri.

Jedno od važnih pravila prilikom obilaska ove prašume je da se nikad ne ide u velikim grupama – maksimum je 10 osoba.

Na taj način vodič može imati stalan vizuelni kontakt sa članovima. Sve vreme se hoda markiranom stazom, uz dozvolu nacionalnog parka, sa Dejanom ili sa vodičem iz nacionalnog parka.

„Kad uđemo ostavljamo samo otiske svojih stopala i ništa više, nema buke, jer i akustično zagađenje je zagađenje. Dešava se u poslednje vreme da ljudi krenu u obilazak sa „blu tut“ zvučnicima, snimaju telefonima, čak neki krišom unose u prašumu i džepne dronove. Ne morate poseći šumu ili zapaliti vatru, dovoljno je da svojim prisustvom oterate divljač i već ste napravili veliki problem“, istakao je Dejan u intervjuu za Priče sa dušom.  

Turizmom je počeo da se bavi kada je imao 21 godinu. Napustio je posao u finansijskom sektoru, kupio džip i krenuo da prevozi putnike na rafting.

Vremenom se ponuda proširila, a on sve više ulazio u turistički sektor.

„U ponudi imam i mountain bajking i kanjoning, koji je sve popularniji u zapadnoj Evropi. Rafting je, naravno, nezaobilazan i te ture mogu da traju po nekoliko dana. Obično počinjemo iz Crne Gore, iz Nacionalnog parka Durmitor i prvog dana je akcenat na lepoti kanjona, jer je reka pitomija. Noćimo u jednom izletištu koje je bilo popularno u vreme Jugoslavije, daleko od naselja, od saobraćaja, od ljudi. Duboko u kanjonu sedimo oko vatre, kada svako svakoga sluša, bez struje, dok reka huči. Neretko se može ujutru čuti i videti divlja svinja kako prolazi ili kako srna preplivava Taru. To su momenti koji se ne zaboravljaju. Ujutru se spuštamo čamcem prema Foči, gde se nastavlja program.“

Pored prašume i raftinga, Dejanovi turisti imaju priliku da u njegovom društvu vide Trnovačko jezero u obliku srca do kojeg se stiže pešice, zatim Maglić, najviši vrh u Bosni i Hercegovini od 2.386 metara. Tu je i Zelengora, raj za umereno planinarenje, sa svojih osam planinskih jezera kao i Tjentište, spomenik bitke na Sutjesci.

Dejana nađite na fejsbuku ovde.

Reportaže o Foči i Plužinama su ovde.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: privatna arhiva Dejana Eleza; Napomena za medije i novinare: Tekst je u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo i može se preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.