U moru restorana i kafića na Zemunskom keju, odnosno na adresi Kej oslobođenja 61, izdvaja se jedno maštovito mesto u kojem petnaestak žena predstavlja svojih ruku dela. Lako ćete ga prepoznati po njihovim kreacijama koje su izložene odmah pored šetališta, a spoljašnji ambijent sunčanim danima osmišljen je tako da privuče ljude da odmah zakorače unutra.
Kada je ekipa Priča sa dušom posetila Pompon jednog nedavnog vikenda, tamo smo zatekli tročlani tim kreativki koje su se spremale za novu sezonu.
Duh Zemuna, obližnji Dunav, labudovi, dobra energija. Sve je spremno za doček turista, i domaćih i stranih.
„Centar za promociju umetničkih zanata i rukotvorina Pompon” proslavio je u martu ove godine sedmi rođendan, a predsednica udruženja Natalija Pavkov kaže da su sve to vreme izlagali na istom mestu, da su članovi dolazili i odlazili, a da je cilj ostao isti: afirmacija umetničkih zanata i rukotvorina.
„Članovi su uglavnom žene, mada smo imali i nekoliko muškaraca u našim redovima. Jedan od njih, Dušan, svojevremeno je tkao za francuske modne kuće, a i danas tka. Naš član je i Milan, penzioner, koji radi narukvice u makrame tehnici. Nas petnaestak se uglavnom okupljamo ovde povodom rođendana u martu, za Novu godinu ili kad je lepo vreme”, priča Natalija i detaljnije nam pojašnjava kreativnu misiju Pompon-a.
„Ono što sve nas povezuje i što je osnovni uslov da bi neko postao naš član je da je kreativan i da je predmet koji izrađuje ručni rad. Imamo ekskluzivitet kada je reč o izlaganju u Zemunu, pa stoga sve što vidite kod nas jedini imamo u ovom delu grada.“
Nakit u klasičnim i neobičnim tehnikama, šalovi tkani na razboju, mantili, kape, magneti, tašne i torbe, obeleživači za knjige…
Sve izloženo u ovom kreativnom zemunskom kutku ima svoju priču.
„Od tehnika su najzastupljeniji tkanje i fimo masa od koje se pravi nakit. Na primer, jedna članica iz Novog Sada radi nakit od bakra, a Maja Zei patinirani bakar sa vitražnim staklom. Ona je ujedno jedina diplomirana umetnica među nama, dok smo mi ostale naturščici, odnosno samouke na ovaj ili onaj način.“
„Povremeno kod nas „zaluta“ i poneka saradnica koja štrika, a imamo i članicu koja izrađuje podmetače za čaše i bukmarkere od presovanog i plastificiranog lišća. Profesije su razne, tu je jedna žena koja radi u kulturnom udruženju, druga je bila zaposlena u policiji, imamo i joginu i penzionerku“, istakla je Natalija, koja i sama poseduje brojna znanja u oblasti ručnog rada.
Njena osnovna tehnika je makrame još od 1977. godine, a zatim tkanje, keramika, kumihimo (japanska tehnika preplitanja niti), tkanje na trouglastom ramu i na ploči.
U poslednje vreme se bavi reciklažom, odnosno od starih farmerki pravi torbe i tašne i sve šije rukom. Mašinu ne koristi.
Marija Miloradović Zei, u javnosti znana kao Maja Zei poznata je po izradi nakita u klasičnoj tehnici vitraža, mada je ranije pravila lampe i kutije za nakit.
Kod nakita osnova je bakar, koristi staklo, a nekad kamen, a tehnika je tifani vitraž.
„Pošto sam majka, logično je da najčešće radim noću, ali kako je mašina koja brusi staklo vrlo čujna, onda taj deo posla moram da radim preko dana. Što se omiljenog dela posla tiče, najlepši mi je sam proces rada dok stvaram i gledam kako će na kraju da ispadne, odnosno dok iz prvobitne ideje ne bude onako kako sam želela“, dodala je Maja za Priče sa dušom.
Članice Pompon-a su iz Beograda, Novog Sada i Kučeva, a među njima je i Slavica Perić koja nam je ispričala zbog čega voli tkanje.
„Moje dve ljubavi koje me ispunjavaju i koje se nadopunjuju su tkanje i joga. Poslednjih 10 godina sam učitelj joge, a tkanjem se bavim u slobodno vreme.“
„Tkanje je, kako je rekao, jedan moj prijatelj, ‘bensedin art’. Ono vas umiruje, jer je lepo i kreativno.“
„Lepo je kad vidite kako se nešto rađa ispod vaših ruku. Imam razboj u mojoj sobi, u mom „vilajetu“, i zaista je radost kad krenem da stvaram“, otkrila je Slavica i dodala da voli da radi ujutru kad joj svetlo padne na razboj pored prozora.
„Postavljanje osnove je tehnički zahtevno, ali kad sednete za razboj tada stiže sreća jer kreće igra nitima i bojama. Umem po celu noć da tkam“ (Slavica)
Slavica kaže da je brzo shvatila da tkanje kao stari zanat sasvim regularno može da se primeni u 21. veku i na taj način da unikatnosti da posebnu notu i stil.
„Kad kupite istkanu suknju, haljinu, mantil ili torbu za laptop onda znate da imate nešto što nema niko drugi. Sve napravljeno na razboju je unikatno.“
„Dok se šetaju ljudi kažu da je ovde kod nas kao na moru. Imamo labudove, čak i jednog gusana koji se zaljubio u jednu labudicu. Zelenilo, ruža vetrova, Panonsko more, sve je tu. Ja sam malo subjektivna jer sam rođena Zemunka, ali ljudima se stvarno dopada ova naša atmosfera.“
„Mnogi se prijatno iznenade kada u lancu kafića i kafana naiđu na naš izložbeni prostor. Zbog toga volim da kažem da smo „prekinule” niz kafeterija na Zemunskom keju.“
„Kod nas je svako dobro došao, bez obzira na to da li će nešto kupiti ili samo uživati u razgledanju“, rekla je Natalija Pavkov na kraju Priče sa dušom i dodala da je krilatica ovog centra „Biti kreativan nije hobi, to je način života”.
Detaljnije o Pompon-u možete saznati na njihovoj fejsbuk stranici na ovom LINKU.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Jovan Nedeljkov; Tekst i fotografije su u vlasništvu firme Priče sa dušom doo. Članak je moguće preneti na drugi sajt uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.
