U Marselju znaju za šta žive i poručuju turistima koji traže internet: Imate SUNCE I PLAŽE, šta će vam wi-fi

Što se opuštenog života na jugu tiče, on je sažet i u tome da u Marselju nije lako naći wi-fi internet u restoranima i kafićima. Nadam se da ne grešim, ali probao sam na jedno pet mesta i sa zadovoljstvom su mi rekli da nemaju tu uslugu. Lepše je razgovarati uživo sa prijateljima nego besomučno proveravati fejsbuk i instagram, zar ne?

Kad već toliko poredim jug Francuske sa nama, moram da vam kažem da sam prvog dana krenuo u potragu za mestom na kojem su ubijeni kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. 

Aleksandar je otputovao u Francusku da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, ali je nastradao na ulicama Marselja 9. oktobra 1934. godine od strane hrvatskih ustaša i makedonske organizacije VMRO, a pod zaštitom Italije, Mađarske i Nemačke.

Nisam mnogo ni tražio, jer se tabla ukazala ispred mene.

Taj znak stoji tačno na mestu gde su stradali, vidno je istaknut na nekoliko stotina metara od same luke i lako uočljiv, između zgrade Privredne komore i ringišpila. Tu počinje Canebière, glavna ulica koja se proteže od Stare luke (Vieux-port) do kvarta Réformés.

Dok sam čitao tekst o tome kako su svoje živote dali jugoslovenski i francuski državnici, prožimale su me jeza i tuga jer sam stajao na mestu na kojem su oni stradali u automobilu odmah posle iskrcavanja sa broda.

Pogotovo sam sve ovo emotivno doživeo jer sa francuskim turistima u Srbiji često obilazim Oplenac i Topolu, gde je mnogo toga posvećeno upravo atentatu u Marselju. A i moja porodica potiče iz šumadijskog sela, dvadeset kilometara od Topole, pa sam često slušao priče kako je kralj prolazio kroz našu Šumadiju.  

Spomenik posvećen dvema zemljama i našem prijateljstvu obišao sam sutradan (ugao ulica Rue de Rome i Boulevard Paul Peytral), a zahvaljujući Turističkoj organizaciji Marselja posetio sam i Muzej istorije i Dokumentacioni centar u kojem sam istraživao događaje od 9. oktobra 1934. i kasnije. Kao rezultat toga nastao je ovaj članak.

U Turističkoj organizaciji ljubazna Beatris dočekala me je sa kafom i obezbedila besplatne ulaznice u sve muzeje i City pass karticu koju preporučujem da kupite.

Sa njom možete neograničeno da koristite gradski prevoz, da ostvarite popuste u prodavnicama i da posetite ustanove kulture i muzeje koji su na spisku.

Kartica za 24 sata košta 22 evra, a za 48 sati 29 evra. Deca imaju popust.  

Šetajući se po marseljskim ulicama videćete brojne male suvenirnice i prodavnice sapuna i začina. To je možda i bolji poklon od običnog magneta. 

Sapuni koštaju od dva evra pa naviše, a neki podsećaju na one koje su naše bake nekad kuvale i koje se u našim selima i danas koriste.

Tu je i lavanda, ali je jeftinije (i autentičnije) da je kupite u obližnjoj Eks-an Provans, tridesetak kilometara od Marselja. U prodavnici Saladin, najpoznatijoj po začinima i raznim džidža-bidžama dugo ćete ostati.  

Popeo sam se i do čuvene crkve, zaštitnice ribara, Notre-Dame de la Garde u kojoj brodići vise sa plafona i odakle se pruža sveobuhvatan pogled na Marselj.

Sutradan sam posetio zgradu Cité radieuse ili Le Corbusier (po imenu arhitekte) koji od milja zovu La Maison du fada. Sazidana je od 1947. do 1952, a reč je o 337 stanova koji su u objedinjenom kompleksu zajedno sa hotelom, školom. To je praktično jedan mali grad.

Ova građevina je na listi svetske baštine UNESKA, a sve je projektovano za ljude visine 183 cm, koji kad podignu ruke dohvate do 223 cm. I o ovoj atrakciji napisao sam poseban tekst, a link nađite ovde.

Muzej evropske i mediteranske civilizacije MUCEM nalazi se kraj luke. Sagrađen je, kako kažu, od kamena, vode i vetra. To je kocka od 15.000 metara kvadratnih obložena fibrobetonom koju su napravile poznate arhitekte, a izložbe se održavaju na dva nivoa.

Za Marselj me vezuju veoma lepe uspomene. Dobrodošlica, šampanjac koji su mi prijatelji spremili povodom rođendana, ljudi koji su otvoreni i ležerni, jedna nonšalancija i šmek na ulicama…

Do Beograda sam se vratio preko Ženeve (vozom) a onda avionom ka Srbiji. Zahvaljući mom prijatelju Florianu jedno popodne, baš na rođendan proveo sam u njegovom rodnom mestu, gradiću Kasi (Cassis) u kojem sam bio na plaži, popio kafu (ni tamo nije bilo interneta) a sa njegovim roditeljima čašu rozea.

Kada sam sedeo na terasi njihove kućice sa pogledom na planine i more malo je falilo da prihvatim Florianovu ponudu da, dok on bude bio u Južnoj Americi, gde ide na šest meseci, ostanem u Marselju u njegovom stanu, platim kiriju upola cene  i vežbam francuski. Snimak pogledajte OVDE.

Zamišljen, posle njegovih reči, pevušio sam pesmu francuske grupe Fauve koju sam prvi put čuo u Marselju i koja je obeležila ovo moje putovanje po jugu.

Ovo je bio drugi deo putopisa o Marselju, a prvi deo pronađite OVDE.

Autor: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Članak je u vlasništvu Priče sa dušom doo i može se preneti na drugi sajt uz link ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Potpisati fotografe. Hvala vam što poštujete autorska prava.