Pre nego što je došla do sadašnjeg preduzetničkog poduhvata, Novosađanka Ana Injac (33) je od svoje 23. godine pa do danas isprobala 10 biznis ideja. Radila je i kao animatorka za decu, pravila je pinjate, pisala tekstove za dečje predstave.
Planirala je da otvori rođendaonicu, pa neobičan vrtić, u međuvremenu je volontirala u Americi, međutim kako se sve više usavršavala za preduzetništvo, a uz veliku ljubav prema zdravoj hrani, ideja ju je vodila ka jestivom proizvodu.
Kada je videla da je na dobrom putu, Ana daje otkaz u školi u kojoj je radila kao učiteljica.
„Htela sam da napravim hranu budućnosti, odnosno funkcionalnu hranu na bazi hrane iz prošlosti. Sto odsto sam verovala u Razmusli, jer sam mu se potpuno posvetila. Sve ono što postoji više hiljada godina i što se oduvek koristilo kao lek, i u današnjem vremenu ima tu vrednost. Reč je o hrani koja je održala brojne civilizacije koje nisu uvek imale šta da jedu, odnosno hrani koja je obezbedila opstanak”, rekla je Ana za Priče sa dušom.
Većina sastojaka koje koristi poreklom su iz Vojvodine, osim nekoliko koje stižu iz uvoza.
„Ovo je musli bez šećera, aditiva i konzervanasa koji u osnovi ima žitarice, semenke, orašaste plodove i superhranu, a za taj obrok svetski nutricionisti tvrde da je nazdraviji na planeti. Superhrana, odnosno funkcionalna hrana su spirulina alga, moringa i zlatna peruanska maka, koje se u pakovanju nalaze tačno u onoj količini koja sme svakodnevno da se unosi kao preventiva.”
Ideju je dobila na osnovu jednog kineskog proizvoda, odnosno kaše kojom se u Kini, kako je čula, leče i najteže bolesti.
Kineska verzija ima u sebi 159 biljaka, koje imaju dugu primenu u kineskoj tradicionalnoj medicini, a Ana je kod nas napravila dve kombinacije, dva Razmuslija sa 11 i 13 sastojaka.
Ana je rođena u Novom Sadu, gde je završila gimnaziju Svetozar Marković i Visoku školu za obrazovanje vaspitača, a nakon toga Pedagoški fakultet u Somboru.
„Radila sam i u vrtiću i u osnovnoj školi, kao i mnoge druge aktivnosti sa decom. Otkaz sam dala 2020. godine, posle mnogo razmišljanja da li to treba da uradim, iako sam bila spremna da otvorim firmu i postanem preduzetnica. Svi oko mene, i porodica i prijatelji su bili zagovornici redovne plate i stabilnosti, tako da nisam imala veliku podršku, ali sam zahvalna jer me nisu sprečavali u mojoj ideji”, priča Ana.
„Plašila sam se da ću uspeti, postojao je neki strah. Sećam se da sam maštala o tome kako ću se prvog dana nakon otkaza osećati slobodno i kako ću svu svoju snagu usmeriti ka biznisu, a u stvari prvi slobodan dan bio je veoma stresan, prepun premišljanja o tome da li je trebalo da dam otkaz ili ne.“
„Prvih deset dana nisam bila opuštena, jer situacija nije bila onakva kakvom sam je ja zamišljala. Ali, posle je sve došlo na svoje. Nije bilo govora o tome da neću uspeti, ja uvek vidim svetlo na kraju tunela”, iskrena je Ana, čiji su i slogani u pozitivnom duhu: „Razmusli šta jedeš”, „Musli pozitivno”, „Kakav ti je musli, takav ti je život”.
„Slušala sam jednu ženu na televiziji, ona je naš poznat gastronom i angažovana je da priprema hranu svetskim zvezdama koje dolaze u Srbiju.“
„Njena priča me je zaintrigirala, jer je pričala da se hrani zdravo, šta sve jede i da zahvaljujući tom režimu ishrane 17 godina nije bila bolesna, kao ni njena deca.“
„Dok sam trčala polumaraton razmišljala sam o tome šta bi bilo najmudrije da jedem, koja hrana će mi dati energiju. Oduvek mi je bilo čudno zbog čega se nezdrava hrana prodaje u velikim količinama i kako su ti nezdravi proizvodi tako omasovljeni. S druge strane, u superhranu, odnosno biljke koje su se koristile u drevnim civilizacijama, a koja se nalazi u mojim proizvodima spada sve ono što ima po 10 puta više vitamina i minerala od povrća koje koristimo svakodnevno.”
Sa Anom sam se upoznao na jednom sajmu zdrave hrane u Beogradu i to je, uz dostavu preko kurirskih službi, jedan od glavnih kanala njene prodaje.
Iako je aktivna na društvenim mrežama, kaže da joj se najviše ljudi javlja na osnovu reklame „od usta do usta”.
„Najviše kupaca imam u Novom Sadu i u Beogradu. Novosađanima dostavljam lično i skoro sve kupce poznajem, tako da mogu da saznam šta vole šta ne, ko je smršao, a ko poboljšao krvnu sliku. Nemam mnogo kupaca, ali je to jedna grupa vernih ljudi koji ne mogu da zamisle jutro bez Razmuslija.”
Poznato je da se iz sirovih žitarica u organizmu mnogo brže razlažu vitamini i minerali, kao i da pružaju dodatnu energiju.
Ana mi priča da su joj klijenti rekli da se osećaju bolje i da nema tromosti kao kad se doručkuje testo iz pekare.
„Preduzetništvo nije lako, ali ja sam zadovoljna svojim životom i spremna sam na izazove. Mislim da je preduzetništvo rešavanje svakog problema. Kad god se pojavi problem, ja se fokusiram na rešenje. Imam probleme, ali nemam strahove od njih, bilo da je reč o izazovima u finansijama ili u svakodnevnom životu.“
Pitao sam Anu da li joj nedostaju rad sa decom, katedra i učionica?
„Mnogo mi nedostaju deca, jer sam od malih nogu maštala da budem učiteljica. U školi nisam prestala da radim zato što ne volim svoj poziv, već zbog toga jer sam imala mnogo veću viziju za sebe. Uvek bih mogla da radim sa decom i imam planove kada je u pitanju hrana za njih. Sada pravim nešto za klince kako bih ih na kreativan način pridobila da jedu zdravu hranu i da se time ponose”, rekla je Ana na kraju Priče sa dušom.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com;