Posle više sati putovanja mini-busom ugledali smo more i prešli sedam kilometara dugačak most koji spaja kopneni deo Tunisa sa ostrvom Đerba (Djerba). Pre mnogo vekova tu trasu otkrili su i Đerbu povezali stari Kartaginjani. Ovde su živeli i vladali i Rimljani, Vandali, Vizantijci, Arapi, Turci…
Sa površinom od oko 514 kvadratnih kilometara ovo je najveće ostrvo severne Afrike, na njemu živi oko 170.000 stanovnika, u nekim gradovima berberski jezik govori se više nego u drugim delovima Tunisa, a zbog blizine Malte tamo žive i katolici.
Postoji i mala zajednica Jevreja koji čuvaju stotinama godina dugu tradiciju.
Zbog brojnih plaža, među kojima je i dvadesetak kilometara onih sa finim, „zlatnim“ peskom, Đerba je nazvana „ostrvom zlatnih plaža“.
1960. godine postaje veoma atraktivna turistička destinacija.
Od glavnog grada Tunisa udaljena je oko 600 kilometara, odnosno 45 minuta putovanja avionom.
Ukoliko dolazite direktnim letom iz Beograda, raspitajte se u kompaniji TunisAir oko presedanja u Tunisu i nastavka putovanja ka Đerbi.
Iz glavnog grada moguće je doći i mini-busom, ukoliko odlučite usput da obiđete pustinju, mesta na kojima su snimani Ratovi zvezda, i berberska sela.
Ovo ostrvo iz ptičje perspektive ima izgled kutnjaka sa tri korena, odnosno tri poluostrva.
Na Đerbi nema planina, sve je ravno, a nadmorska visina je oko 20 metara.
Klima je mediteranska, prosečna godišnja temperatura oko 20 stepeni, leti dosta iznad 30. podeoka, tako da i oktobar, novembar i decembar tamo mogu da budu izuzetno prijatni.
Po dolasku u hotel Aldiana Djerba Atlantide sačekale su nas mlade Nemice sa voćnim sokom dobrodošlice, a odmah zatim dobili smo pamflete sa uputstvom i mapom hotela, ali na nemačkom jeziku.
Na recepciji je bilo zaposlenih koji nisu znali francuski, već samo nemački i engleski, uveče u diskoteci puštala se nemačka pop muzika, sve je bilo podređeno turistima iz te evropske zemlje.
Ipak, to nas nije začudilo jer su gosti ovog kompleksa isključivo Nemci, a glavni menadžer gospodin Oliver.
Usluga je bila odlična, sve je uračunato u cenu, plaža izuzetna, meni u restoranu bogat, a ponuda masaža i spa tretmana na pristojnom nivou.
Sunce, more i umetnost glavni su resursi ovog tuniskog ostrva. U gradovima se mogu videti na stotine tvoraca rukotvorina koji ih prave od vune, gline, srebra, zlata. Nakit sa Đerbe ima posebnu vrednost, baš kao i radovi od ekoloških materijala.
Grupa srpskih i slovenačkih novinara posetila je čuvenu radionicu Dar Jilani istoimene umetničke porodice.
Kod njih se skoro sve pravi od recikliranih materijala, čak i na kostima životinja, na čepovima flaša…
Gospodin Zerria naslikao je rukom nekoliko slika na staklu za naše koleginice, prethodno im postavivši nekoliko pitanja o pustinji, omiljenim bojama i njihovim emotivnim izabranicima.
Pokazao nam je da se u dvorištu, kraj bazena, organizuju prijemi i najavio otvaranje smeštajnih kapaciteta naredne, 2018. godine.
Unutar kuće su i čitaonica, restoran, galerija i njegova radionica.
Odmah do ribarske luke u Houmt Souku, najvećem gradu Đerbe, nalazi se impozantna tvrđava Gazi Mustafe koju je 1289. sagradio admiral Aragona i Sicilije, na mestu jakog rimskog utvrđenja.
Obnovljena je u 15. veku, a zatim je 1560. dobila izgled kakav ima danas i to zahvaljujući španskim vojnicima.
Njih 6.000 došli su ovde i kasnije napustili ostrvo zbog turskih korsara.
Najveća i najmodernija atrakcija ostrva Đerba je projekat Djerbahood koji je 2014. okupio oko 150 umetnika iz 30 zemalja.
Mehdi Ben Cheikh, galerista tunisko-francuskog porekla, direktor pariske galerije Galerie Ittinerrance i organizator brojnih projekata poput Tour Paris 13 i Street art 13, došao je na ideju da napravi i Djerbahood.
Za ovaj umetnički projekat odabrao je jedno tradicionalno selo, u kojem je nikao svojevrstan muzej pod vedrim nebom.
Stanovnici Erriadha su tokom leta 2014. ugostilli umetnike koji su tada nacrtali i oslikali više od 250 dela, iskoristivši više od 4.500 sprejova sa bojama.
Mehdi je uspeo da ubedi stanovnike da „ponude” svoje zidove umetnicima, objasnivši im da će to biti istorijski događaj za ostrvo.
Bilo je i onih koji nisu bili voljni, ali koji su promenili mišljenje i uvideli da će to doneti korist kako njima, tako i turizmu ostrva.
Lokalni umetnici pomogli su gostima iz inostranstva, pozajmili im opremu i materijal za rad.
Ovo malo selo, do tada samo tradicionalno, postalo je sedište umetničkog izražaja i raznolikosti kultura iz celog sveta.
Zbog toga je ova panorama svetskog street arta atrakcija koja se tokom posete Đerbi mora videti.
Mada su mnoga dela oštećena, selo i dalje svake godine poseti veliki broj turista, zaljubljenika u uličnu umetnost.
Mi smo se prošetali kroz naselje fotografišući šarolike radove iz skoro celog sveta.
Rusija, Peru, Palestina, Švajcarska, Meksiko, Brazil, Libija, Maroko, Egipat, Poljska, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Irak, Australija, Belgija, Čile, Portugalija, Argentina, Kenija, Portoriko, Italija, Kolumbija, Španija, Reunion, Japan, Liban, Dominikanska Republika, Tunis, Velika Britanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Južnoafrička Republika.
Svaki rad, lični pečat, jedna kultura, umetnički dojam.
Ovo je eksperiment koji se može nazvati i muzejom street art pokreta.
Prema rečima novinara tuniskog časopisa Le temps, to je jedinstvena umetnička avantura u svetu moderne umetnosti, pokret koji raspršuje svoju dobru energiju u zemlji u razvoju.
To je ujedno i avantura koja spaja umetnike i lokalce, u šta smo se uverili razgovarajući sa nekoliko mladih ljudi koji su izašli iz svojih kuća da nas pozdrave.
Prvi deo reportaže pronađite OVDE.
Ovaj tekst je nastao u saradnji sa Turističkom organizacijom Tunisa, na čiji poziv sam u Tunisu proveo nedelju dana. Njihove aktivnosti možete pratiti na sajtu www.discovertunisia.com
Tekst i fotografije: Nenad Blagojević; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.
