Od svog oca dobio sam pozivnicu za neobičnu izložbu njegovog saradnika Dodir vekova, kasnije saznao da je i on dao doprinos zagrevanjem materijala na visokoj temperaturi, i uputio se ka atraktivnom brodu – hotelu Compass River City, ukotvljenom oko 250 metara nizvodno od hotela Jugoslavija u Zemunu.
Glavni akter ove Priče sa dušom, Mihailo Jovanović (65), po profesiji kapetan trgovačke mornarice, već četiri decenije bavi se ručnom izradom nakita i dizajniranjem dekorativnih predmeta od alpake, koja potiče iz srpskih građanskih kuća sa kraja 19. i iz prve polovine 20. veka. Inspirisan predanjem da su se viljuške u Srbiji koristile još u 12. veku, mnogo pre nego u nekim evropskim zemljama, svojim radovima dodirnuo je tajne srpskih dvorova, atmosferu Kneževine Srbije i stil života Beograda između dva rata. Svaki unikatni komad nakita poput narukvice u obliku cveta perunike, lale, leptira, repa pauna, grane ili srca, ima svoju simboliku koju je autor svesrdno pojašnjavao posetiocima.
U pauzi pozdravljanja sa gostima, pitao sam raspoloženog i nasmejanog gospodina Mihaila kada pravi ove rukotvorine.
– Najbolju inspiraciju imam kad me žena naljuti, tada odem u svoj atelje i stvaram (smeh). Šalim se, naravno. Nevenka i ja zajedno radimo, ona crta idejna rešenja proizvoda, a ja ih izrađujem. Supruga je neuropsihijatar u Zavodu za mentalno zdravlje, a u ovom poslu moja najveća podrška i oslonac. Prvu narukvicu koju sam napravio pre 40 godina, poklonio sam njoj – priseća se Mihailo.
Za obradu nakita moj sagovornik najčešće koristi viljušku od alpake, srebra sa pozlatom ili bez pozlate, koja se posle hemijskog tretmana, termički obradi do crvenog usijanja. Nakon 72 sata hlađenja u pesku za livenje, viljuška se oblikuje na željeni način, a zatim sledi proces brušenja i višekratno poliranje sa finim granulacijama. Na kraju, Mihailo ugrađuje bisere, poludrago kamenje ili Swarovski kristale. Najčešće pravi narukvice, često u kombinaciji sa priveskom istog prepleta, a tu su i privesci kao samostalni komadi.
– Alpaku teško pronalazim, toliko da je čak lakše doći do znatno skupljih srebrnih kašika ili viljušaka. U toku brojnih ratova kroz koje smo prošli, predmeti od alpake su topljeni za potrebne pravljenja kuršuma, čak smo ih kupovali od Rusa i Francuza. Baš zato što je taj materijal redak, ja sam ga vratio u život i sada ga žene nose na rukama i oko vrata – objasnio mi je.
Kao kapetan, odnosno čovek sa vode, Mihailo je odlučio da predstavi svoje umeće i talenat upravo na brodu. Do zajedničke reči lako se stiglo, pa će na Compassu od jeseni biti nastavljene izložbe i kulturna dešavanja.
– Izložba ženske garderobe od srpskog platna sa vezom firme Iskon, zatim program Bunta na vodi – Beogradske umetničke nove teritorije, koncert profesora Jovanovića na flauti sa orkestrom, i još mnogo toga publika može da očekuje od septembra. Želimo da vratimo kulturi mesto koje joj pripada, i to na naš način – rekao mi je kapetan Jovanović.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, privatni album
2 komentara
Volim da pročitam ovako nešto.Baš bih volela da imam nakit od bakine viljuške!
Jovance divno, neka ti je i dalje sa srecom i uspehom.Pozdravlja te tvoja drugarica Ljilja ex Nesic (sada Novakovic)