Vitezovi iz Francuske u srpskom MANASTIRU grade VITEŠKO SELO

Lomljenje slavske pogače na praznik Svetog Trifuna, 14. februara 2018. godine u porodici mladog profesora francuskog jezika Olivera Uroševića (27) u selu Roanda, kod Svilajnca, Francuzima je zauvek ostalo u sećanju, pogotovo jer su, kako su rekli za Priče sa dušom, imali neprocenjivu čast da u tome učestvuju. Frederik koji je sa Oliverovim dedom prelomio slavski kolač i danas čuva jedno parče u vitrini u svojoj kući u Francuskoj, dok se trenutno zajedno sa još dvoje entuzijasta i zaljubljenika u srednji vek, viteštvo i francusko-srpsku istoriju ubrzano priprema za ovogodišnje, četvrto po redu, izdanje festivala Despot Stefan Lazarević – Just out, kraj manastira Manasija.

Na slavi kod Olivera

Prošle godine, iz Francuske je u Despotovac doputovalo četrdesetak Francuza, koji su noseći oklope, mačeve i ostalu opremu sa učesnicima iz desetak zemalja predstavili srednjovekovnu tradiciju njihovih zemalja, borili se, družili se sa vitezovima i uživali u srpskoj gostoljubivosti, prirodi i istoriji.

Hrana im se dopada, ali kažu da se u Srbiji jede mnogo i da su porcije ogromne, da je sve ukusno, da jedemo dosta povrća i salata, da se meso servira velikodušno, da je pivo odlično, a rakija izuzetno jaka

Upravo tu su se slučajno upoznali sa Oliverom, koji na ovom festivalu dobrovoljno radi kao prevodilac. Stekli su mnogo prijatelja i poznanika, a od leta 2017. već dva puta su bili u Srbiji. Poslednji put, u maju, kada su na poziv Snežane Resavac, direktorke Osnovne škole Branko Radičević u selu Sedlare, u kojoj Oliver predaje, prisustvovali dečjoj predstavi u režiji Đokice Miljkovića.

Oliverov kabinet francuskog jezika

– Sreli smo se i sa sveštenikom Draganom Nikolićem koji nam je pričao o selu, o crkvi i o poplavi koja je zadesila ovaj kraj pre četiri godine. On nam je otpevao jednu liturgijsku kompoziciju, bili smo dirnuti – uzbuđeno mi pričaju Francuzi.

Sa njih troje, Frederikom Planteženestom, Veronik Žijaneri i Lujom Furnijeom sreo sam se u Beogradu, u povratku ka Francuskoj. Oni su glavni „krivci“ za nastanak udruženja „Srednjovekovno prijateljstvo Francuska – Srbija“ („Amitié France – Serbie Médiévale – AFSM“) 22. oktobra 2017. godine.

Luj je bio na svim izdanjima festivala u Manasiji, a Frederik i Veronik su redovni gosti od 2016.

– Nije bilo teško jer smo to već jednom prošli kad smo pravili udruženje Steam Medvik. Nedavno smo se sreli sa predsednikom opštine Despotovac Nikolom Nikolićem i direktorom festivala Just out, Vladimirom Blagojevićem. Pozvali smo ih da dođu kod nas na „Cidre et Dragon 2018“ u Normandiju da vide kako je jedan mali festival u Francuskoj za 10 godina postao ogroman. Razgovarali smo sa predsednikom tamošnjeg festivala, a on je kontaktirao gradonačelnika grada Merville Franceville, tako da se sada uspostavlja više partnerstava zahvaljujući našoj maloj intervenciji. Želimo da se na ovaj način otvore vrata vrata ka evropskim subvencijama – priča Veronik za Priče sa dušom.

Luj kod gradonačelnika Despotovca, Nikole Nikolića

Kada sam ih pitao zbog čega vole Srbiju i Manasiju, rekli su mi da je pitanje preopširno, kao i da je glavni razlog to što su pasionirani ljubitelji izuzetno bogate zajedničke istorije Francuske i Srbije. Našu zemlju vole i zbog lepe dobrodošlice i uvek prijateljskog gostoprimstva.

– Ta veza postoji još od Petra Amijenskog (Petra Pustinjaka) koji je 1096. bio na čelu krstaša na putu za Jerusalim, preko Boja na Kosovu 1389, kada je Karlo VI, francuski kralj, verujući u pobedu nad Turcima slavio u Notr Damu, pa do Eugena Savojskog, heroja anti-otomanskih ratova koji je ovde doneo elemente francuske civilizacije, urbanističko planiranje i apoteke u srpsku prestonicu. Takođe, tokom Prvog svetskog rata, u čast saveza sa Srbijom, koju je napala Austro-ugarska, predsednik Poenkare potpisao je deklaraciju 1915. i 1916 – navodi Veronik podatke koji povezuju dve zemlje i nastavlja:

Sedište udruženja nalazi se u gradiću Šampinji na Marni kraj Pariza, a upravni odbor čine predsednik Louis Fournier, potpredsednik Frédéric Plantegenest, blagajnik Jean-Claude Berger, sekretar Véronique Gianeri i predstavnica članova Edwige Ouvrard. Tu su i administrativni članovi Franck Rulleau, Josiane Dran, Dany Beger i Hervé Martin.

Srpski dan uveden je u francuske škole kao podrška desetinama hiljada srpske siročadi. Ne treba zaboraviti i borce Beograda koje je zaštitio pilot, kapetan Rošfor. General Franše Depere jedini je stranac koji je dobio titulu vojvode za svoje poduhvate. Aleksandar I u suzama je ponudio „Karađorđev krst“ jednom ranjenom francuskom pilotu govoreći mu: „Izvini što mogu samo ovo malo da ti dam, tebi koji si toliko učinio za moju Srbiju.“ Možemo spomenuti i pisce Lamartina, Malea (učitelja vašeg Aleksandra Obrenovića), Igoa, slikara Vladimira Veličkovića i Ljubu Popovića, violonistu Nemanju Radulovića, strip crtača Enkija Bilala, reditelje Aleksandra Petrovića i Emira Kusturicu i na desetine fudbalera koji su osvetlali šampionat Francuske. Jednom sam pročitala da su boje Srbije izabrane na osnovu onih na francuskoj zastavi, ali drugačijim redosledom.

Veronik ističe za Priče sa dušom da upravo zbog tople dobrodošlice, Srbija ima sve što je potrebno da bi privukla evropske turiste, a da je na njima, Francuzima, da prevaziđu svoje strahove i upuste se u avanturu.

Srbi i mi smo slični. Iako i dalje vidimo posledice poslednjeg rata, Srbija se oporavila i očigledno nam je oprostila bombardovanje Beograda, zlonamerne primedbe i zverstva u kojima su učestvovale i ličnosti iz Francuske. One i dalje nisu optužene i to nas dodatno šokira. Kad dođemo ovde, Srbija nam govori samo o istorijskim trenucima kada su Francuska i ona održavale svoje bratsko prijateljstvo.

Udruženje ima u planu da u opštini Despotovac, uz podršku lokalnih vlasti učestvuje u podizanju viteškog srednjovekovnog sela. Frederik i Veronik su već radili na sličnom projektu u Normandiji, u Francuskoj, pa se raduju što će svoje iskustvo preneti i na Balkan. Članovi udruženja trenutno prikupljaju novac za dolazak na festival koji se od 24. do 26. avgusta 2018. održava u Manasiji.

Ostalo je da nađemo finansije, i sponzore a napravićemo i crowdfunding kampanju skupljanja novca na internetu. Očekujemo da će nam najviše pomoći Srbi koji žive i rade u Francuskoj, a ima ih oko 250.000. Nama su porodice i prijatelji rekli da nije bezbedno da idemo u Srbiju, i stoga mi želimo da damo skroman doprinos menjanju te slike koju Francuzi imaju prema Srbiji. Mnogo je razloga za dolazak. Ove godine se slavi 600 godina Manasije, a i godišnjica je završetka Prvog svetskog rata, koji je dosta uticao na francusko-srpsko prijateljstvo.

Po povratku kući, moji sagovornici će pitati svoje članove da li mogu da doniraju biblioteci u selu Sedlare stripove, postere i statuete, kako bi đaci ulepšali učionice i kako ne bi čitali, kako kažu Francuzi, samo preozbiljnu literaturu na stranom jeziku.

Ana Bogdanović, direktorka Turističko-sportske organizacije opštine Despotovac i Oliver Urošević, profesor francuskog jezika

Želimo da pomognemo profesoru Oliveru da nastavi da inspiriše mlade ljude da proučavaju naš tako lep jezik. Pošto je san direktorke škole da uspostavi saradnju sa jednom francuskom školom, radimo i na tome u gradu Merville-Franceville. Držimo im palčeve. Želimo i da pomognemo crkvi i dragom svešteniku Draganu – rekli su Luj, Veronik i Frederik za Priče sa dušom.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaci „Fotografije“. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij)

Fotografije: Amitié France – Serbie Médiévale

2 komentara

Ima par glupih recenica, sto iz neznanja, sto iz gluposti. Francuski kralj Karlo VI nije verovao da smo pobedili, nego je znao ! Mi JESMO pobedili turke i tek decenijama kasnije su nas turci okupirali, jer je nasa vojska bila unisena na Kosovu, ali i njihova !!!!!!!!!
Drugo, pisac moze da oprosti francuzima bombardovanje i ubijanje naseg naroda, male Milice, u svoje ime. U ime naseg naroda NEMA prava !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Jeste bre, Srbi pravoslavci, mrzimo i osudjujmo normalne ljude EU i SAD-a, koji nikakve veze sa dogovorima NATO-o predstavnika i vodja Amerike koja se sastoji od 50 drzava, jel, svaka je kao ili je veca od nase itd. nemaju, to je bas hriscanski, alal nam vera. Svaka cast

Ostavite odgovor