Priče sa dušom

Trojica Zrenjaninaca u garaži prave ZELENU IDEJU: Zbog njihovog izuma svi hoće U BAŠTOVANE

U prvom razredu osnovne škole, daleke 1987. godine Tihomir je stigao prvi i seo u klupu. Kada je ušao Pavle, ovaj mu je rekao: „Sedi ovde mali da napravim čoveka od tebe!“.

U Pavlovoj verziji priča ide ovako:„Ulazim ja i vidim malog cvikeraša, pa rekoh sešću tu da ga izvedem na pravi put“. Dok se šale i prisećaju se detinjstva otkrivaju mi da se od tada druže, kao i da su Predraga upoznali desetak godina kasnije dok su se aktivno bavili tenisom u lokalnom klubu.

Predrag Stankov (43) je profesor književnosti, Tihomir Đurić (37) baštovan, a Pavle Vlahović (37) marketing menadžer.

Trojica Zrenjaninaca danas su i drugari i poslovni partneri jer su posle mnogo godina druženja rešili da uđu u preduzetničke vode. Kažu da su radili na više projekata zajedno, ali da im je ovo prvi posao sa srcem. Zbog toga pišem Priču sa dušom o njima i predstavljam vam Rastišu, o kojem poslednjih nedelja bruje društvene mreže.

– Peđa i ja smo pre nekoliko godina radili reciklažu plastike i stalno smo maštali o tome da imamo neki krajnji proizvod od reciklirane plastike, a ne samo meljavu! Dugo smo razmišljali šta bi to bilo, da li „muvopič“, plastične čačkalice, saksije ili žardinjere. Svega toga je bilo previše na tržištu i ljudi su to radili godinama, kinesku robu neću ni da spominjem, tako da ne bismo bili konkurentni ni sa cenom, a verovatno ni sa proizvodom. Onda smo pronašli koncept grow-boxa i krenuli u tom smeru. Pozvali smo našu drugaricu Danku koja se bavi dizajnom i nastao je Rastiša – objašnjava Tihomir i dodaje da kupac treba da ima na umu da je kupovinom ovog proizvoda postao baštovan i da mora da se brine o njemu.

Predrag (prvi zdesna) i Tihomir (u sredini) uglavnom su zaduženi za tehničke stvari i nabavku materijala, a Pavle za dizajn i marketing

– Rastiša nije nešto što ćeš kupiti na pijaci, otcepiti dva lista i staviti u sendvič ili salatu. Rastiša je živo biće, seme, zemljište. Što se tiče brige oko zalivanja i sađenja, vrlo je jednostavno. Posadiš ga, zaliješ i on će nići. Staviš na svetlo mesto, prozor ili terasu, zalivaš ga povremeno i to je to. Pažljivo smo birali biljke da budu lake za održavanje – kažu.

Ovaj proizvod nastaje u njihovim kućama, tačnije kod Predraga u garaži, u Tihomirovom ili Pavlovom dvorištu. Okupe se i pakuju, a ove godine im, kako kažu, i vreme ide na ruku. Trenutno u ponudi imaju bosiljak, mirođiju i rukolu, a razmišljaju da ubace bar još jednu biljku. Radili su istraživanja o tome šta ljude najviše interesuje i očekuju da će to biti nana.

– Na ideju da napravimo kućni set za uzgajanje biljaka smo došli 2015, a finalni proizvod kojim smo svi bili zadovoljni nastao je prošle godine. U paketu se dobijaju saksija i tanjirić od reciklirane plastike, supstrat odnosno zemlja u kojoj će rasti i seme određene biljke za koju se neko odluči. Pakovanje je od mikrovala, kartona koji se može reciklirati tako da je ceo proizvod ekološki odgovoran. Sastavljen je ili od recikliranih ili od biorazgradivih materijala – objašnjavaju mi.

Prvi primerak napravili su kao korporativni poklon, a u oktobru 2016. pojavili se na Dečjem sajmu u Beogradu. Nakon toga su usledio je poziv na Beogradski noćni market na kojem su do sada učestvovali tri puta. Put do kupaca uspešno se širi preko društvenih mreža.

Svi su posvećeni prirodi, a Tihomir je pre nekoliko godina kupio salaš na kojem pravi permakulturno imanje i proizvodi svoju hranu

Pitam ih da li je ovo posao ili hobi?

– Mi smo samo hteli da stvorimo proizvod u koji verujemo. Nadamo se da će postati posao – kaže Tihomir.

– Ja ga ne doživljavam kao hobi. Rastiša je više od hobija, on je za mene izvor dobre energije i dobrog raspoloženja. Ne mogu da kažem da je to neka stvar koja je sporedna u odnosu na posao kojim se bavim, ali je istovremeno i mnogo više od posla. Važnije je – nadovezuje se Pavle.

Kupci su uglavnom iz gradova i to je pretežno urbana populacija, najviše majke i deca. Oni žele da uzgajaju jestive biljke u kućnim uslovima.

– Divan je osećaj kada nešto sami napravite, kada pojedete nešto što je niklo zahvaljujući vašoj nezi. U urbanim sredinama smo potpuno izgubili kontakt sa prirodom. Super je za decu i neverovatno je njihovo oduševljenje kada seme proklija, a oni su ga posadili. Uzgajajte sopstvenu hranu. Budite baštovani. Baštovani su super ljudi – rekli su mi ovi drugari iz Zrenjanina.

P.S. Ako želite da vidite Rastišu na fejsbuku kliknite OVDE.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatna arhiva

 

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: