Priče sa dušom

Život NAJBOLJEG kustosa u Srbiji: Dobio je OTKAZ, a zatim PROGLAŠEN za muzejskog stručnjaka godine

Jedanaest godina dr Nikola Krstović (42) radio je u Muzeju na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno, trudeći se da, između ostalog, i izložbenu aktivnost uskladi sa trendovima i očekivanjima publike 21. veka. Bio je kustos pripravnik, potom kustos, viši kustos, a najviše zvanje muzejskog savetnika dobio je u junu 2017. godine kao stručni saradnik Muzeja Jugoslavije. Bio je zadužen za organizaciju muzejskih programa i međunarodnu i međuinstitucionalnu saradnju. Uspeo je da očuva i unapredi prepoznatljivost Sirogojna, kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj sceni.

European museum of the year u Estoniji: Predstavljanje „Starog sela“ u Talinu 2014.

Zahvaljujući Nikoli muzej je, kao primer dobre prakse, predstavljen u Slovačkoj, Norveškoj, Nemačkoj, Češkoj, Rumuniji, Francuskoj, Poljskoj, Belgiji, Americi, Velikoj Britaniji… Takav pristup verifikovan je specijalnim priznanjem žirija EU Heritage Awards 2012. godine za podizanje svesti o kulturnoj baštini za projekat „Kuće Zlatibora od 21. veka do danas“. Evropski muzejski forum nominovao je muzej 2014. za svoje programe, nakon čega se uspešno predstavio u Estoniji, a 2016. godine nominovan je za nagradu „Živa“  koja se dodeljuje najboljem muzeju slovenskih kultura.

Učesnici projekta „U potrazi za inspiracijom“ (u saradnji sa KC Grad) fotografisali su se u Sirogojnu

A onda je ova, kako je Nikola naziva, predivna muzejska epopeja okončana priznanjem za najboljeg muzejskog stručnjaka za 2016. godinu i otkazom!

Dva doktora nauka (ujedno i viša kustosa) otpušteni su iz muzeja uz krajnje opskurna rešenja o otkazu, a i (pre)ostali stručnjaci su manje ili više u nezavidnoj stvaralačkoj situaciji.

Sa predstavnicima borda u istorijskim kostimima: Konferencija ALHFAM 2016. u Nju Orleansu

Nikola ističe da je to, nažalost, još jedan u nizu dokaza da su kultura i muzeji Srbije inficirani političkom prosečnošću čiji je kriterijum vrednovanja u najmanju ruku poražavajući, prepun sujetnih i sumnjivih odluka baziranih na poluznanju i krajnje birokratizovanom pristupu kulturnoj baštini. No, kako kaže, svaka institucija ima svoje uspone i padove, bolje i lošije strane i periode, a moj sagovornik veruje da će muzej u Sirogojnu uspeti da se ponovo izbori za kvalitet koji odgovara zahtevima savremenog vremena i jedan dugotrajan kontinuitet razvoja.

Koliko njemu samom, ovo priznanje, priča mi, ide i hrabrosti „Starog sela“ da istrajava u svojoj natprosečnosti dugi niz godina, dakle i Nikolinim kolegama kustosima sa kojima je svakodnevno radio.

– Kako reče Pupin „Ništa čoveka ne čini toliko srećnim kao njegovo pošteno uverenje da je učinio sve što je mogao, ulažući u svoj rad svoje najbolje sposobnosti“. Kada se to uverenje poklopi sa mišljenjem struke, a čini mi se da u ovom slučaju jeste, onda sve dobije svoj pravi smisao. Čestitke su stigle od mnogih kolega, institucija i organizacija civilnog društva. To je bila jasna potvrda da su ljudi videli i pozitivno vrednovali rezultate mog rada i zalaganja – priča mi Nikola na početku razgovora.

Na dodeli nagrade za muzejskog stručnjaka godine sa predsednikom ICOM-a Slavkom Spasićem: Nagrada je dodeljena na Svetski dan muzeja (18.maja) u Novom Sadu u Muzeju Vojvodine na zajedničkoj svečanosti ICOM-a Srbije i Muzejskog društva Srbije koje dodeljuje prestižno priznanje „Mihajlo Valtrović“ u nekoliko muzejskih kategorija.

Nagrada „muzejski stručnjak godine“ dodeljuje se za postignute izuzetne rezultate u oblasti međunarodne kulturne saradnje, razvoja i unapređenja muzejske delatnosti, proučavanja, zaštite i prezentacije kulturne baštine i razvoja kulture u Srbiji u 2016.godini.

Nominaciju je istakao Narodni muzej Kikinde i direktorka Lidija Milašinović. Žiri nacionalnog komiteta ICOM (Međunarodni komitet muzeja) prosledio je najuži izbor kandidata i svoju odluku Izvršnom odboru, koji je potvrdio rezultate.

Pitam ga za mišljenje o ovoj paradoksalnoj situaciji koja se retko može sresti u nekoj drugoj zemlji – da je najbolji kustos, a da ne može da radi svoj posao.

– Iako morate imati to zvanje, kustos zapravo ili jeste ili niste. I to retko menjaju bilo kakvi papiri. Srbija je prepuna paradoksa – ostaću u domenu kulture, tačnije baštine i muzeja. Ovakve ili slične situacije se sve češće dešavaju kod nas: nekakva odbornica tvrdi da vam za bavljenje kulturom treba samo ljubav, a ne i odgovarajuće kvalifikacije; slično tumačenje ponudila je i moja bivša v.d. direktorka tvrdeći da se međunarodna saradnja razvija divljenjem posetilaca koji dođu u muzej; u kraljevačkom Narodnom muzeju pored 15 stručnih ljudi koji ispunjavaju uslove konkursa za direktora, lokalna vlast tvrdi da uslovima ne odgovara niko već sekretar osnovne škole; već „legendarni“ slučaj Kulturnog centra u Požegi da i ne pominjemo. I, ima li rekacije nadležnih?!

Dakle, kad donosioci odluka suštinski ne razumeju kulturu, već je čereče izjavama, odlukama ili kadriranjem – paradoks postaje norma. U tim okolnostima, možda je bolje pitati menadžment u Sirogojnu da objasne šta za njih predstavlja politika razvoja jedne institucije. Što se mene tiče, ako ste stvarno izabrali da budete kustos onda to ne može sprečiti nijedna paradoksalna odluka – kaže.

Nikola je završio Filozofski fakultet u Beogradu, na kojem je i doktorirao u oblasti istorije umetnosti, uže oblasti muzeologije, a najuže mogućnostima muzejske interpretacije sa posebnim osvrtom na muzeje na otvorenom. Naučni je saradnik Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Nikola se trenutno priprema za dva stručna i naučna istraživanja i dva gostovanja u svojstvu predavača. Prvo, jednomesečno istraživanje „Muzej bez granica“ na temu modela muzejskog tumačenja prošlosti stipendiraju jedan od najvećih muzeja na otvorenom i Fondacija Kolonijalni Vilijamsburg u Virdžiniji u SAD i EXARC (Internacionalni komitet za eksperimentalnu arheologiju). Drugo, tromesečno istraživanje „East&W/Rest” odvija se pod pokroviteljstvom Međunarodnog kulturnog centra i Evropskog instituta u Krakovu i poljskog Ministarstva kulture, a bavi se odnosom istočnoevropske muzejske scene i ostatka Evrope.

Neki od projekata na kojima je radio sa svojim timom su: Ljubavna švrljanja; Tradinovacija – 7 sela, 7 priča, 7 kuća; Baš:Ti:Na (na) Rafu; Kod:Rod; Četiri godišnja doba – Droniranje starog sela, Letnja škola muzeologije, Vašar Baštine: Moje tajno blago, Međunarodni zbornik „Muzeji na otvorenom“… Ova fotografija je napravljena na prijemu u predsedničkoj palati u Bukureštu sa članovima AEOM-a.

– Nažalost, barem za sada, ne možete me ni čuti, ni videti kao kustosa, ali uskoro možete čitati o tome u knjizi „9 života kustosa”. Ona je nastala kao rezultat istoimenog kursa na Filozofskom fakultetu koji je studentima omogućio kreiranje grupnih on-line projekata uz  podršku dvadesetak najistaknutijih stručnjaka u oblasti culture, kako iz institucija, tako i organizacija koje se bave kulturom i kulturnom baštinom – ispričao mi je Nikola Krstović, muzejski stručnjak godine.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatna arhiva

komentaraNapišite komentar

  • Nikola je jedan covek tj ljudsko bice koje zivi za umetnost i koje zivi umetnost…ne daj se Dzoni…sva ova politikanska previranja kao i kod nas u Kraljevackom muzeju…sve je to kratkog daha…a mi raja sve gledamo i pamtimo iako ovi na vlasti misle da smo kratkog pamcenja…Nikola ti si za njih institucija kulture…pozz

  • Избечих очи у потрази за објашњењем зашто је колега добио отказ, и не видех … Да ли сам лабав код очију, или те кључне ствари уистину нема у тексту?!?!?

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: