Trista kilometara od Pariza do Nansija – srca Lorene, francuske regije, brzi voz te že ve (TGV) pređe za svega sat i po, a kada im putovanje proleti za čas, turisti se, u ovom gradu mladih (od 270.000 stanovnika 45.000 su studenti), sa miksom arhitektonskih stilova secesije i art dekoa, i zelenila (na 239 hektara zelenih površina ima 11 parkova, 13 vrtova i 80 cvetnih oaza) potpuno prepuštaju mladalačkoj atmosferi isprepletanoj bogatom istorijom i duhom šumovite regije.
Doduše, ja sam stigao nešto sporijim vozom od Meca i nakon toga se vratio kod prijatelja u Strazbur, ali jedan dan u ovom gradu izuzetno mi je prijao, jer sam video onu, kraljevsku, zlatnu Francusku, što će vam pokazati i fotografije koje sam tamo napravio.
Srednjovekovni i renesansni stari deo grada vratio me je u prošlost dok sam se šetao lavirintom tesnih kamenih ulica, gledao kućice sa neobičnim krovovima i prozorima i otkrivao male trgove.
U centru je i Palata Dukal, izvanredna renesansna zgrada koju je sagradio René II, ali pre svega čuveni trg Stanislav na kojem dominira statua bivšeg kralja Poljske Stanislava Leščinskog koji je postao vojvoda od Lorene 1737. godine.
Tu je nekada bila bronzana statua Luja XV kojem je Stanislav posvetio trg, ali je posle revolucije, 1831. godine postavljena Stanislavljeva statua.
Sve oko trga sagrađeno je u maniru istog reda, ritma i naglašenosti, sa dominantnom bojom zlata: Gradska kuća sa grbom grada, Grand hotel, Opera Nansija i Lorene, Hotel de Ferm, Muzej lepih umetnosti, Medicinski fakultet i brojni paviljoni.
Susedni Trg karijere krase kamene vaze i skulpture dece čiji su ekstremiteti ukrašeni sfingama i gladijatorima, a tu su i životinje u fontani. Treći trg koji kompletira tek deo istorijske priče prestonice Lorena je Trg Alijanse, koji je kao i prethodna dva od 1983. godine na listi svetske kulturne baštine Uneska.
Nekoliko kilometara odatle, takođe u zelenoj četvrti, je novi deo grada, komercijalni centar sa trgovačkom ulicom, restoranima i drugim, savremenim šarmom.
Zato i ne čudi što Francuzi kažu da se šetajući Nansijem iz ulice u ulicu prelazi kao iz veka u vek.
Dovoljno je da pogledate zelene tačkice na mapi i da se uverite koliko u Nansiju ima zelenih površina. Svaki blok poseduje svoj vrt, 1.300 žardinjera su na svakom koraku, u Botaničkoj bašti čak 12.000 vrsta biljaka, što opravdava slogan „da će se u Nansiju ljubitelji botanike lako snaći“.
Vodeći slani specijalitet u ovoj regiji je svakako kiš (quiche) a tu su i druga jela, verovali ili ne – bez sira: mala loreanska pita sa mesom mariniranim u belom vinu, kao i kiseli kupus šukrut, za koji naglašavaju da nije kao onaj alzaški.
U oblasti prepunoj divljači, ribe, ptica i pečuraka jelo po svom ukusu naći će i najizbirljiviji, a u ponudi se ističu bombone i mirabel, mala, okrugla, meka i mirisna šljiva slatkog ukusa, zlatno žute boje.
Kolač mering sa kremom od vanile podseća na naše puslice, a tu su i: makarone (hrskavi kolač), poslastica „vojvotkinja od Lorene“, začinjeni hleb, razne čokolade i torta Nansi Stanislas.
Probao sam i bergamot, prozirnu bombonu, ekskluzivni specijalitet koji se pravi kuvanjem šećera i prirodnih eteričnih ulja bergamota (citrusa) koji je nastao sredinom devetnaestog veka.
Putopis iz Strazbura je ovde.
Tekst: Nenad Blagojević; Fotografije: Nenad Blagojević, Regine Datin, Ville de Nancy; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Prenos u štampane medije nije dozvoljen. Hvala vam što poštujete autorska prava.
