Priče sa dušom

Jelena pravi najveće MLADENAČKE TORTE: Stigle su do Beča i Tasosa, a nastaju u malom selu u Vojvodini

Poslastice koje pravi Jelena Ujvari (53) poznate su po neobičnom stilu, unikatnosti i veličini, a ljubitelji slatkiša često ih satima gledaju dok ne poveruju da je na njima ama baš sve jestivo. Mašnice, cvetovi, cirkoni, kuglice, čipke i mrežice na prvi pogled deluju kao da su veštački, ali se na svadbama pojedu za tili čas.

Ova izuzetno kreativna žena živi i radi u Moroviću, malom selu kraj srpsko-hrvatske granice, 18 kilometara od Šida. Upoznali smo se pre četiri godine na manifestaciji Etno-dan koju je organizovala sa svojim drugaricama iz Udruženja žena Morovićanke koje vodi, a i tada, kao i sada, njene torte su bile i ostale među najkvalitetnijim i najvećim u Srbiji.

U poslednje vreme dobija sve više porudžbina iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Austrije, Švajcarske, Švedske, a o Srbiji da ne govorimo. Sa tortama koje često imaju i po dvadesetak delova (najveća torta je sastavljena od 16 torti) Jelena krstari od Morovića do Negotina, ali i do Subotice i juga Srbije.

Visoke temperature ne sprečavaju je da gostima u svadbenoj sezoni koja upravo sada traje isporuči njihove poslastice na vreme, jer za to ima specijalnu opremu. Priča mi da je najveću tortu odnela mladencima u Sarajevo i to na plus 42 stepena! Ta torta imala je skoro 90 kilograma.

Trebalo je pažljivo sklopiti ovu veliku tortu: Jelena sa svojim sinom

– Mušterije sa kojima se ranije nisam znala našli su me preko jedne agencije iz Zagreba tražeći neobičnu i ogromnu tortu. Kolege iz Hrvatske su me pozvale i sve smo se odmah dogovorili – seća se Jelena, koja ovih dana pravi dve velike torte za venčanja, a nedavno se vratila iz Negotina, gde je radila tortu za krštenje jednog dečaka.

– Četiri stotine kilometara nisu bili prepreka jer sam roditeljima već jednom pravila tortu za njihovu svadbu u Beču. Imali su mi poverenja u mene i rekli mi da napravim takvu tortu da se jednogodišnji dečak oduševi. Priznajem da nije bilo lako, a na kraju, svi bili zadovoljni, a pale su i suze radosnice.

Pitam Jelenu kako ljudi saznaju za nju s obzirom na to da nema drugu reklamu osim stranice na fejsbuku.

– Neko je probao pa mu se svideo ukus, nekome se dopala dekoracija. Zbog toga je preporuka najbolja reklama. Gde god da se pojavim gosti mi traže vizit-kartu. Evo na primer, sledećeg vikenda pravim tortu za jednog momka iz Norveške i njegovu dragu koji se venčavaju u Kragujevcu – priča mi.

Najsrećnija je kad joj mladenci jave da je torta bila ukusna, a da su se gosti oduševili i spoljnim izgledom

Dok se dotičemo teme ukrašavanja torti, Jelena mi otkriva da u oblastima cvetne dekoracije i dvoraca u kojima je van premca, može da ispuni oko 90 odsto želja svojih klijenata. Zahvaljujući višegodišnjem iskustvu napravila je svoju masu za dekoraciju, koja se brzo suši, koja je stabilna i čvrsta, čak i ako torta slučajno padne.

– Jedino ne radim figurice za torte. Smatram da ne možete da budete dobri u 100 stvari, već u jednoj kojoj ste se posvetili. Jedna gospođa iz Beograda izrađuje figurice i ona napravi sve što zamislim. Pošaljem joj sliku ili joj ispričam preko telefona. Svaki put se oduševim – iskrena je.

Najveći kompliment joj je kada gosti na slikama ili veselju prepoznaju njen stil

Osim što je poznata po cvetnim motivima, za Jelenu se zna da su joj velike mladenačke ili rođendanske torte uža specijalnost. Pravi i one manje, ali uglavnom kada dođe zatišje svadbi i prođe špic venčanja.

Kad se posao voli, nema radnog vremena. Tako i Jelena počinje svoj radni dan u šest sati, a završava ga oko 19 časova.

– Noć je za odmor i tada treba povratiti energiju. Još uvek sam aktivna u udruženju žena i držim se toga da sebi treba dati oduška, malo izaći iz kuće i družiti se. Nije sve u poslu. Čovek treba da napuni baterije da bi krenuo dalje.

I poznate ličnosti su joj naručivale torte: Na svadbi Nikoline i Saše Kapor

Podršku joj pružaju suprug, sin i ćerka. Priča mi da bi volela da izrada torti preraste u porodični posao i da deca uviđaju koliko je važno biti svoj na svome.

– Malo sam se ljutila jedno vreme jer nisu hteli da se priključe, a imali su sve servirano – znanje koje mogu da im prenesem, a za koje drugi debelo plaćaju. Sada polako shvataju da je, iako su završili fakultet i višu školu, ipak najbolje biti svoj gazda. Vidite, pa ja sam u početku bez interneta počela ovde u Moroviću i stigla do ovog mesta na kojem sam. Zamislite šta sve onda danas mogu mladi da naprave – priča mi Jelena u Priči sa dušom.

Gde god da je putovala, sticala je brojna poznanstva i prijateljstva. U Beču, recimo, ima ljude koji su joj kao porodica, a tako je širom Evrope i Balkana. Kažem joj da će moje čitaoce zanimati kako glasi njen recept za uspeh?  

– Potrebno je biti drugačiji, pratiti trendove i imati svoj pečat, odnosno nešto što će vas odvojiti od drugih. Krenula sam da radim u najgore vreme, 1999. godine, a onog dana kada je Novi Sad bombardovan pravila sam svoje prve torte. Kad je svima bilo teško, našla sam način da ne mislim o granatama već sam listala časopise i tražila inspiraciju. Radeći ovaj posao upoznala sam toliko divnih ljudi da skoro svuda imam po nekog prijatelja. Ne samo što smo zajedno kada nam je lepo, već delimo i teške trenutke, nekada i emotivnije nego sa nekim veoma bliskim. Tako je uvek kada se posao radi srcem – ispričala je Jelena za Priče sa dušom.

Pošto priče ovog tipa izazivaju veliku pažnju, objaviću link ka Jeleninoj stranici na fejsbuku. Za više info kliknite OVDE. Ukoliko želite da direktno stupite u kontakt sa njom, broj telefona je 064 4269934 (za pozive iz inostranstva +381 64 4269934). Prijatno!

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatna arhiva, naslovna fotografija www.fotovaske.com

komentariNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: