Priče sa dušom

Kako sam pokrenuo NOVINARSKO preduzetništvo u Srbiji i uspeo da ŽIVIM OD TOGA

Da li ste vi novinar, bloger ili putopisac? Da li su Priče sa dušom blog ili portal? Na ova pitanja obično odgovorim da sam novinar – preduzetnik, neko ko je pre pokretanja projekta Priče sa dušom dvadeset godina radio na radiju (kao tonac i voditelj), na televiziji (kao organizator programa) i u štampanim medijima (kao novinar i urednik) i neko ko je 2014. godine poželeo da se osamostali.

Mada su one u početku tretirane kao blog, za Priče sa dušom sada kažem da su medij, odnosno kako ih zakon prepoznaje: „samostalno elektronsko izdanje – uređivački oblikovane internet stranice“.

KO JE NOVINAR – PREDUZETNIK?

Novinar – preduzetnik (ovde ne govorim o blogerima) koji je karijeru počeo u štampanim medijima, radiju ili na televiziji najčešće postaje preduzetnik na internetu. To je najjednostavniji i najjeftiniji vid predstavljanja svog pisanog umeća.

Razlike između onoga što sam radio nekad i šta radim sad su velike.

  1. Naslovi u štampanim medijima imaju više opisa, a na internetu su informativniji i atraktivniji. Naslovi u novinskim člancima donose srž sadržaja teksta, a naslovi na internetu treba da zagolicaju interesovanje čitaoca da na njega klikne mišem.
  2. Teme u štampanim medijima novinaru najčešće sugeriše urednik, dok, ako radi samostalno, novinar-preduzetnik na početku neće imati pomoć i moraće sve sam da radi.
  3. Tekstovi na internetu su kraći nego u novinama.
  4. U redakciji uglavnom postoji fotograf, a na internetu će novinar-preduzetnik koristiti fotografije sagovornika ili će ga sam slikati svojim foto-aparatom.
  5. U novinama (ako su danas uopšte ti ljudi „preživeli“) rade lektori koji će novinaru doterati tekst, dok na njegovom sajtu u početku to mora sam da radi.
  6. Sve ovo zajedno čini novinarsko preduzetništvo, jednu ideju o kojoj sam više puta slušao i čitao, a za koju je pre nekoliko godina objavljen i priručnik namenjen novinarima koji žele da se osamostale, da krenu u preduzetničke vode i rad na internetu.

DA LI SAM INFLUENSER?

Ako gledamo malo šire od onog što se danas smatra influenserom na društvenim mrežama, s obzirom na to da su ideje, teme i ljudi koje predstavljam na svom sajtu postali svojevrstan pokret koji se širi munjevitom brzinom, mogu potvrdno da odgovorim. Jer, osim velikog saobraćaja i posete samom sajtu, Priče sa dušom prenosi više od 20 domaćih televizija i najčitanijih internet portala iz Srbije i regiona. Skoro da nema nekog od aktera Priča sa dušom koji nije završio ispred kamera nacionalnih televizija i za čiju se misiju, životnu odluku ili proizvod nije čulo mnogo dalje od sajta. O tome kako im se poboljšao posao pričali su OVDE, a ja napisao svoje utiske OVDE.

Mene nema na predavanjima i konferencijama, jer mi to sada nije u fokusu, ne držim ni radionice, ali zato po onoj staroj „tiha voda breg roni“ neskromno ću reći da Priče sa dušom, moj tim i ja pravimo „opasan pozitivan uticaj“ na sredinu u kojoj živimo.  

OSAMOSTALJENJE NIJE BILO JEDNOSTAVNO

  1. Trebalo je ostati novinar, a postati privatnik.
  2. Trebalo je nastaviti sa pisanjem lepih, optimističnih tekstova, takozvanih „toplih ljudskih priča“ i imati inspiraciju kao da primam platu, a s druge strane biti i producent, odnosno razmišljati o tome kako da taj lep sajt zaradi novac, kako platiti njegovo održavanje, svoj rad i račune…
  3. Trebalo je imati šlifa za marketing i izdvojiti se u moru blogova, lepih fotografija, autora originalnih sajtova i nekoliko velikih medija kod kojih je većina oglašivača u Srbiji.
  4. Trebalo je reći „ne“ redovnoj pristojnoj plati, ostaviti doprinose za penziju i otići na biro, bez novca ući u istraživanje nepoznatog interneta koji mi „štampani“ novinari tada nismo mnogo voleli, verujući da će se novine i knjige uvek čitati i da papir ne izlazi iz mode, i uhvatiti se u koštac sa novim načinom rada, drugačijim naslovima i publikom koja jednim prstom vrti stranice i ne klikće u tekstove koji joj na prvi pogled ne privlače pažnju.
  5. I najvažnije, trebalo je verovati u ono što se stvara i biti istrajan.

KADA JE STIGAO NOVAC?

Kažu da je u svakom poslu najteža prva godina poslovanja, da je super ako ste u prve dve godine na nuli, a da bi zarada trebalo da stigne tokom treće godine konstantnog rada.

Mnogi misle da će posle mesec ili dva vođenja sajta ili bloga zaraditi novac. To nije realno. U mom slučaju prve pare zaradio sam posle godinu i po dana (nakon oko 150 objavljenih članaka) i to je bio simboličan iznos od 70 evra, a veliki klijenti pojavili su se na sajtu posle tri godine rada.  

 

KADA OTVORITI FIRMU?

Kad sam intuitivno osetio da je vreme da otvorim preduzeće, to sam i uradio, a zatim sam registrovao Priče sa dušom kao medij Republike Srbije. Sa više samopouzdanja, svestan da sada bilo kome, pa i najvećim kompanijama mogu da izdam fakturu, počeo sam da nudim svoje usluge: pisanje priče o proizvodima i uslugama koji su u duhu Priča sa dušom, turističke usluge i konsultativne usluge pozicioniranja brenda na internetu. Kad dođe do saradnje, onda jednostavno morate da imate preduzeće, bilo da ste paušalac (što sam ja bio u početku) ili da imate DOO. Sve usluge naveo sam OVDE.  

Kako jedno vuče drugo, tako su i pare počele da pristižu, a moj san o tome da živim od posla koji volim, da se ostvaruje. Sa nekim klijentima me je spojio život, a neki su se sami javili jer su prepoznali vrednosti i uticaj Priča sa dušom. Klijenti koji žele da se pojave u vašem sadržaju doći će onda kad imate veliku čitanost ili veliki uticaj na društvo u ovoj zemlji ili kvalitetan sadržaj, odnosno tačno profilisanu nišu, ili kombinacije ova tri. Nema drugog recepta.  

U trenutku kad pune četiri godine Priče sa dušom se, prirodno, šire i rastu, pripojene su preduzeću Medijska kuća Priče sa dušom doo, ali ostaju verne onome iz čega su potekle: kontentu koji ima tačnu temu, profil i određenu ciljnu grupu, meri u objavama (što je izuzetno važno da ne biste zatrpali čitaoce veoma sličnim sadržajem) i, najvažnije, duši i autentičnosti, bez čega ništa ne bi bilo moguće.

Ostale tekstove o mom iskustvu na internetu, storitelingu i stvaranju originalnog sadržaja na globalnoj mreži pronađite na ovom LINKU, a intervjue OVDE.

Pozdrav.

Nenad

 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je vlasništvo privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaciFotografije“. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij)

Fotografije: Zoran Jevtić

 

 

 

komentariNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.