Priče sa dušom

Ona je VIRTUELNA sekretarica i ima posao iz snova: Živi U SELU, radi 4 sata dnevno, a laptop joj je glavno oruđe

Dan joj počinje u 7 sati sa prvom kafom, proveravanjem mejlova i pravljenjem plana. Sledi doručak sa decom u dvorištu, pa kućne obaveze. Posle ručka ide porodični odmor, a onda oko 17 sati mališani odlaze kod babe i dede, a moja sagovornica prianja na posao koji radi do 21 sat.

I tako poslednjih šest godina Nikolina Andrić (29) iz Nadalja, kraj Srbobrana koketira između posla iz snova i porodice, provodeći u svojoj kućnoj kancelariji četiri sata dnevno i tako zarađujući novac.

Priča mi da je u početku bilo teško objasniti bilo kome šta ona to radi kao virtuelni asistent i da u stvari ne gubi vreme na računaru, već da stvarno nešto zarađuje.

– Istina, suprugu je trebalo malo više vremena nego što sam očekivala, ali vredelo je svakog truda (smeh). Mislim da porodica, odnosno roditelji i dalje nemaju pojma šta ja to radim, a do skora su i oni bili u fazonu „Je l’ tražiš stalan posao?“. Haha, sad me makar više to ne pitaju i znaju samo da radim „nešto“ na internetu – priča mi Nikolina u svom dvorištu dok se u pozadini čuju ptičice iz bašte, kukurikanje komšijskog petla i lavež psa Pulija, koji je nedavno dobio kućicu.

Njenu opremu za rad čine: klasičan kancelarijski sto, kućni računar koji cela porodica koristi, poslovni laptop i eksterni mikrofon i kamera, za snimanje vebinara i podkastova.

Uvek je povezana sa internetom, a najčešće radi sa start apovima i firmama sa najviše 5 zaposlenih. Obavlja im administrativne poslove i poslove tehničke prirode, ali im i osmišljava kreativna rešenja za njihove online proizvode i usluge.

– Zanimanje virtuelni asistent najlakše je objasniti terminom „moderna sekretarica“. Dakle, zamislite jednu sekretaricu i njene obaveze u firmi i na sve to dodajte rad od kuće, a ne iz kancelarije. Dakle, ona se bavi administracijom, održavanjem sajtova, pisanjem objava na društvenim mrežama, kontaktom sa klijentima, potrošačima, ugovaranjem sastanaka, pisanjem izveštaja, transkripcijom sastanaka, obradom poslovnih dokumenata, organizovanjem poslovnih i porodičnih putovanja, osmišljavanjem novih ideja za promociju i plasiranje proizvoda ili usluge… Lista je veoma dugačka.

U poslednje vreme Nikolina ima najviše posla oko obuke novih ljudi da postanu virtuelni asistenti, a ima i nekoliko starih mušterija, uglavnom iz Kanade.

– Imala sam klijente iz Amerike, Rusije, Australije, Novog Zelanda, Velike Britanije, Nemačke, Belgije, Španije, Saudijske Arabije, ali Kanađani su mi nekako najviše odgovarali. Oni imaju toliko napredan način razmišljanja i poštuju čoveka, ženu, ljudsko biće kao jednu individuu, koja nije stvorena samo da radi i zarađuje novac, već kao osobu, koja ima svoje hobije, stvari koje voli i za koje mora imati vremena, kako bi bila uspešnija i na samom poslu.

U Nadalju je jedina žena koja se bavi ovim poslom, a njen komšiluk pojma nema šta ona radi. Zbog toga kad ima intervjue, snimanja vebinara i slično, iako obožava da radi napolju, mora da uđe u kuću i da se zaključa, jer obavezno neko dođe da pita nešto, da nešto odnese, donese, da traži supruga ili da zove decu da se igraju.

Na moju sreću, nisam dugo radila klasične, tradicionalne poslove, koji su „san snova u Srbiji“. Nekoliko meseci radila sam u jednoj turističkoj agenciji, ako izuzmemo pranje prozora na pumpama i okopavanje kukuruza, zakidanje zaperaka, sakupljanje krompira i luka, branje voća u voćnjacima i grožđa u vinogradima, u periodu školovanja i studiranja – objašnjava Nikolina, koja je po profesiji master profesor geografije i diplomirani turizmolog sa novosadskog PMF-a.

– Moj suprug ne radi u online svetu. On je „majstor za struju“, elektro-monter i taj posao mu baš odgovara. Imali smo neke ideje da se i on pokrene u ovoj oblasti, ali smo ipak došli do zaključka da je ovako bolje – iskrena je.

Pitao sam Nikolinu da nam ispriča u Priči sa dušom kako je postala virtuelni asistent.

Najbolje stvari dođu same, ne morate da ih jurite i smišljate. Jednostavno se dese. Pošto u struci nisam uspela da se zaposlim, usledilo je klasično ludilo traženja poslova preko interneta. Elem, tako sam naletela na sajt za honorarce, frilensere, o kojima naravno tada nisam imala pojma. Počela sam da istražujem.

Nikolina kaže da je za nju kao majku dva deteta i trećeg na putu ovaj posao jedan jedini i najbolji. Da joj daju garanciju na posao do penzije u školi, nikad ne bi pristala.

– Toliko sam srećna što mi je sreća okrenula leđa, tada kada sam završila fakultet, jer da sam tada uspela, nikad ne bih osetila šta je prava sloboda i uživanje u poslu i radu. Naša deca, ćerka od 6 godina i trogodišnji sin, prvi su shvatili koje su prednosti „mame koja radi na kompjuteru, iz sobe, gde se oni igraju i priča na engleskom“. Ovaj posao volim iz više razloga, a najbitniji je osećaj zadovoljstva i vrednosti, koji imam kao osoba, žena, majka… Osećaj da sam dovoljna i zadovoljna sama sobom. A kad je ispunjen taj uslov, onda i sve ostalo dođe samo od sebe – rekla mi je Nikolina i pozvala mame da pogledaju njenu obuku od pet modula, od kojih je model 1 potpuno besplatan. Za više info o Nikolini kliknite OVDE.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link ka www.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatna arhiva

 

komentaraNapišite komentar

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: