U kratkom vremenskom periodu od tri dana, zahvaljujući izuzetno sunčanom vremenu u martu, odlučujem da obiđem Lukovsku, Prolom i Kuršumlijsku banju, sve tri destinacije smeštene na teritoriji opštine Kuršumlija i u krugu od oko 30 kilometara.
Obilazak počinjem od hotela Bela jela u Lukovskoj banji, gde se po dolasku posle putovanja od Beograda do Lukova, dugog oko tri i po sata, opuštam uz kolač papucaki, jednu poznatu poslasticu koja se može probati samo u ovoj banji.
Konobar mi objašnjava da se papucaki pravi slično kao tulumba i da je godinama veoma tražen, kao i da ga neki turisti osim po ukusu, zbog kivija pamte i po zelenoj boji.
U Prolom banji preporučujem tri leće i baklavu sa narom kao dekoracijom, dok sam u Kuršumlijskoj banji otkrio čak tri vrste čiz kejka, poznatog kolača sa sirom koji se tamo pravi po domaćem receptu i sa pečenom korom. U ponudi su opcije sa malinom, pistaćijem i oreoom.
Kada je o hrani u hotelima reč, izbor je veliki, a ponuda je bazirana na doručku i večeri (Bela jela u Lukovskoj banji i Planinka u Kuršumlijskoj) i doručku, ručku i večeri (hotel Radan u Prolom banji).
Kuvari su iskusni, recepti domaći, tako da na švedskom stolu nema čega nema: od ribe i mesa do veganskih jela i poslastica među kojima palačinke zaista dođu kao šlag na torti.
Kalorije se u ovim banjama troše u zatvorenim i poluotvorenim bazenima kao i na stazama zdravlja.
Hotel Planinka u Kuršumlijskoj banji ima čak 8 bazena, od toga 3 za decu, dok je spa ponuda na sva tri mesta raznolika i moderna, od tepidarijuma, slanih soba, sauna do parnog kupatila i kneipp staza. Tu se naizmenično šetate nekoliko metara kroz toplu, a zatim kroz hladnu vodu.
Temperatura lekovite vode u Kuršumlijskoj kao i u Lukovskoj banji je od 33 do 35 stepeni, a u Prolom banji oko 31 stepen.
Da ne zaboravim, Prolom banja ima i svoju kozmetiku, a svakog gosta u sobi čeka mali poklon sa uzorcima.
Šetnje po brdovitim predelima planirajte u Prolom i Lukovskoj banji, koja je ujedno i najviša banja u Srbiji na nadmorskoj visini od 681 metar, dok je Kuršumlijska banja nešto niža i nalazi se u kotlini Banjske reke, na 442 metra nadmorske visine.
Tokom leta u Lukovskoj banji je najveća gužva na takozvanim „Virovima” gde se čeka red da bi se u lekovitu vodu na 15 minuta potopila stopala, kolena, šake ili laktovi, ali ne i celo telo.
To su četiri plitka, ozidana bazena koja se protočnim sistemom pune termomineralnom vodom.
Zanimljiva je i povezanost banja sa srpskim kraljevskim porodicama. Dok Lukovska banja ima Kupatilo kralja Milutina, srpskog vladara koji je u okolini banje imao letnjikovac i često dolazio na kupanje, atrakcija u Kuršumlijskoj je Kraljevo kupatilo koje su nekada koristili članovi kraljevske porodice Karađorđević.
Unutra je izuzetna muzejska postavka o vodi, od rimskog perioda do danas, a na putu do tog mesta videćete brojne atrakcije, između ostalog, i skulpturu grčke boginje zdravlja Higije.
Istorija je u topličkom kraju zaista svakom koraku, kao i priroda i destinacije poput Đavolje varoši, gde se može otići na jednodnevni izlet.
Sve banje imaju vidikovce, a Lukovska i Prolom čak i male crkve u blizini sa kojih se pružaju neverovatni panoramski pogledi.
Pošto je na vrhu brda, od crkve Svetog Đorđa vide se sva tri hotela u Lukovskoj banji, a posetioce posle hodanja od 30 do 45 minuta, zavisno od kondicije, prvo čeka natpis „Tek na vrhu vidiš svrhu“.
Iako do gore postoji i kraća, ali strmija staza od 900 metara, ipak preporučujem hodanje putem u dužini od 2.400 metara.
Čak i da niste u kondiciji, na skoro svakoj većoj krivini su klupe, tako da možete napraviti pauzu. Lagano hodam, uživam u prirodi iako šuma nije olistala i usput prolazim pored jednog čoveka koji u martu peče rakiju od jabuke u kazanu.
Stižem do crkve koja je otključana. Vernici i turisti unutra ulaze sami, a ako želite da kupite sveće, sami i ostavljate novac.
Unutra nema liturgija, mada je bilo venčanja, a vernici je s radošću posećuju, mole se ispred oltara i ostavljaju priloge.
Nekada su se meštani okupljali u podnožju brda svakog 6. maja, na Đurđevdan, preko puta metereološke stanice gde se nalazio temelj stare crkve iz davnog vremena, pa je zbog toga je nova crkvica dobila ime Crkva Svetog Đorđa.
Silazim do hotela, pre večere svraćam do prirodnog inhalatorijuma i čuvenih virića i pijem više voda.
Kod gospođe Ljilje iz Šipovca kupujem slatko od šumskih jagoda, a ona mi predstavlja i ostale proizvode, od slatkog od domaćih borovnica i meda do sirupa od drena i maslačka.
Poslednji dan provodim u Kuršumlijskoj banji, a pred povratak za Beograd razgovaram sa Jelenom, koja je tamo zadužena za marketing i koja mi pokazuje fotografije banje i hotela iz prošlosti, pre renoviranja 2022. godine, i priča mi o bogatoj istoriji ovog mesta.
Sve informacije o Lukovskoj banji pogledajte OVDE, o Prolom banji na sledećem LINKU, dok je sajt Kuršumlijske banje OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
Nove Priče sa dušom možete podržati OVDE.
