Sveštenik Zoran Petrović (39) i njegova supruga Sanja (38), roditelji sedmoro dece nisu razmišljali o tome da će njihova porodica jednog dana drugima biti dobar primer, već su samo gledali da u njoj vlada posvećenost, da bude velika i da se kroz rad i razgovor pokažu rezultati. Kažu da je sve to u crkvi, u molitvi, odnosno u volji Božjoj, koju istražuju. Odmor za njihovu dušu je kad vide da je dete zadovoljno, kada zna da roditelj uvek ide ispred njega i da svojom smirenošću može da mu razmrsi svaki „čvor“ u životu. Imati sedmoro dece za njih nije ništa neobično, već naprotiv – uobičajen sled života koji je nastao ličnim izborom supružnika.
Zoran i Sanja su se upoznali u Dvorovima, a venčali se kada je njoj bilo 19,5, a njemu 21 godina. Prvo su, do 2003. godine, živeli u Lužanima kod Dervente, zatim pri crkvi u selu Popovi, a od pre dve godine sa decom stanuju u parohijskom domu crkve Svetog Đorđa u Bijeljini.
Kada sam, prešavši Drinu stigao kod njih, u kući je sve vrvelo od energije i talenta za sport i muziku, a deca su bila zaokupljena svojim obavezama i hobijima. Najstarija Irina (16) spremala se za čas ikonopisa, Hristina (15) je vežbala na klaviru, Vladimir (13), Nikolaj (11) i Damjan (8) gledali su crtane filmove, dok su Maksim (6) i Vasilije (3) trčali na sve strane.
– Kad su, hvala Bogu, svi zdravi, tada mi se sve mili da radim – počinje Sanja razgovor dok zakuvava kafu i poslužuje posne kolačiće, a Zoran se nadovezuje.
– Majka je ta koja služi deci, koja svojim nastupom ispituje njihove potrebe i pokreće ih na razmišljanje. Imao sam sreću da moja supruga ima taj dar, sluh prema deci i da je u svemu tačna. Obradujem se kad vidim da deca osete da ona nešto čini za njih i kad ih to smekša, ne bi li postali srdačni, i kad žele da joj pomognu – kaže otac Zoran.
Sanja dodaje da su njene trudnoće i porođaji bili takvi da bi na svakih mesec dana mogla da rodi bebu. Priseća se kako je dva sata posle porođaja već bila na nogama.
– Nepojmljivo mi je kad neko kaže da ne bi imao više od jednog deteta. Nama su deca sve u životu. Volimo sa njima da provodimo slobodno vreme. Prenosimo im ono najbitnije – da budu dobri, časni ljudi i da nikog nikada ne povrede i ne uvrede, i da uvek pomognu drugima – priča Sanja.
To što je odrasla u velikoj porodici, bila joj je inspiracija da sa suprugom ima mnogo dece. Priča mi da je njena majka rodila šestoro mališana i kroz smeh otkriva da joj je broj sedam još u gimnaziji važio za srećan broj.
– I danas moju braću, sestre bliznakinje i mene povezuje toplina. Želela sam da i svojoj deci omogućim ljubav i pažnju koju samo braća i sestre mogu da daju.
– Rođenje deteta donosi živo vrelo radosti i potpunu obnovu za celu porodicu. Čoveka snalazi radost koja prevazilazi sve prethodne. To što se dogodi rađanjem u jednome domu, to se dogodilo sa celim svetom kada se rodio spasitelj sveta Gospod Isus Hristos. Sve molitve i običaji vezani za Božić zrače radošću, nadom i životom. Ponovo nam se pruža prilika da otkrijemo u sebi snagu Božića i radost rađanja života. U tome ćemo uspeti ako sa svojom porodicom u korak krenemo sa istočnim mudracima… Zvezda vitlejemska ih je vodila i dovela pred jasle u kojima se rodio spasitelj sveta. Ako se sa mudracima i mi mudro Hristu poklonimo i uz njihove darove svoj dar prinesemo, ako sa anđelima i pastirima zapevamo i u vitlejemsku pećinu krotko uđemo, onda će svako od nas na naloženoj vatri zgrejati svoju prozeblu dušu i osetiće punoću mira, radosti i dobre volje. To zrače i o tome živo govore anđeoska lica dece dok se igraju u slami i dok pijuču – poručio je sveštenik Zoran na kraju razgovora.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatni album
2 komentara
Bez jake, zdrave porodice nema jake Države. Bravo.
Има петоро деце и две ћерке! Шалим се. :))) То је права српска породица. Дај Боже да их буде више. Све најбоље породици Петровић у даљем животу и васпитавању деце.