Da bi pomogla sinu i ćerki Marija je napravila SAPUNE BEZ MIRISA, dala otkaz i u Mislođinu oživela stari zanat

U prizemlju kuće porodice Mitrović u Mislođinu, u naselju od 2.500 stanovnika u opštini Obrenovac nalazi se radionica za izradu ručno rađenih sapuna i prirodne kozmetike Marije Mitrović (34).

Ova medicinska sestra donela je pre godinu dana veliku životnu odluku da napusti, kako se u narodu kaže „siguran državni posao“ i upusti se u, opet po rečima naroda, „neizvesne privatne vode“.

Ali, za nju, iako ga je savesno i s ljubavlju radila, posao u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku nije bio „planiran za ceo život“, a s druge strane znala je „koje rizike, ali i prednosti sa sobom nosi preduzetništvo“.

Vođena prvo srcem, a onda i razumom, rešila je da se po završetku porodiljskog ne vraća „na odeljenje i u previjalište“, već da proba da u Mislođinu ostvari svoje snove.

Dala je otkaz i krenula dalje.

– Za vreme drugog porodiljskog odsustva sa sinom sve vreme sam razmišljala gde ću, kako ću i šta me sve čeka kad se vratim. Znate da gde god da radite kao medicinska sestra, smene su od 12 ili 8 sati, a za nas mlađe uvek napornije nego za druge. Mislila sam o tome šta mogu još da radim sa znanjima koje imam, a da bude prihvatljivo za moju porodicu. Glavni motiv bio je da dam više vremena deci i suprugu – seća se Marija događaja od januara 2019. godine.

Nekako u isto vreme pred donošenje ovog životnog reza, dok je kao i nekoliko godina unazad bila u potrazi za proizvodima za decu zbog njihove osetljive kože, sagovornica Priča sa dušom pomislila je da upravo proizvodnja sapuna potrebnih sinu i ćerki mogu da postanu njen nov posao. Na taj način pomogla bi kako svojoj deci, tako i svim drugim mališanima i roditeljima koji imaju sličan problem. 

Ćerka Tijana je mamina pomoćnica, ali samo oko dekoracije sapuna

– Mirisi su najveći alergeni u sapunu, odnosno u kozmetičkim proizvodima. Moji ćerka i sin imaju izuzetno osetljivu, atopičnu, suvu kožu, sklonu alergijama i ekcemima. Ne znam gde sve nisam išla, u Beogradu i šire, ne bih li našla organski proizvod bez alergena, za koji ću znati da će imati efekta, čije ću poreklo znati, kao i ko ga i gde izrađuje. Na kraju sam shvatila da je najbolje da u izradu i celu problematiku uđem sama – kaže Marija.

Seća se da je tog 16. januara, kada je trebalo da se vrati na posao, samo odnela doznake i rekla da napušta firmu.

Usledila su pitanja „Šta ćeš da radiš?“, „Od čega ćeš da živiš?“. Pomislila sam u sebi „Vrlo lako, smislila sam šta ću

– Niko u mom okruženju nije mogao da veruje da ostavljam državnu službu. Moji ukućani su me podržali, živim sa suprugom, svekrvom i dvoje dece. Verovali su u moju ideju i znali su da nešto hoću da uradim, pitanje je bilo samo koji će to posao biti. Vremenom se ideja iskristalisala i videla sam da je izrada sapuna najpraktičnija opcija, da tu mogu najbolje sebe da dam, a bilo mi je bitno i da mogu da radim od kuće – kaže Marija za Priče sa dušom.

Skoro godinu dana je istraživala i išla na obuke, da bi se ipak ohrabrila i registrovala radionicu.

– Verovala sam u sebe jer dobro poznajem hemiju. Naišla sam na sertifikovanu obuku za izradu ručno rađenih sapuna i završila je. Reč je o udruženju „Čarobni prsti“, a obuku nam je držala Darinka Ilić, veterinarka po profesiji, a po meni, jedna od najpotkovanijih i najboljih predavača starog zanata.

Naučila je sve o postupku izrade i vrstama sapuna, uputila se u hladnu i toplu tehniku, u nastanak glicerinskog i brijačkog sapuna, a ceo kurs bio je podeljen na nekoliko nivoa.

Trebalo je sve detaljno objasniti na intervjuu za Priče sa dušom: Na snimanju u Mislođinu

Shvatila je da prvo mora da izuči zanat iza kojeg može da stane, da treba da napravi proizvod iza kojeg može da stane, da ga testira na sebi, da ga proba i da na kraju vidi ima li svrhu to što je uradila.

– U Srbiji postoji mnogo ljudi koji se ovim bave, trebalo je pronaći ono što mi je svojstveno, a da u isto vreme pružim priču koju sam želela. Kroz moj zdravstveni rad sa pacijentima u poslednjih 10 godina, nametnulo se rešenje i ciljna grupa sama po sebi, a to su deca.

“Gde god da krenete, naići ćete na sapune koji mirišu i koji su za svašta namenjeni. Ali, da se razumemo, sapun ima jedinu namenu, a to je pranje.”

Moji sapuni za decu Hyppobeba nemaju miris, a cela ideja krenula je od toga da mojoj deci napravim sapun koji im neće isušivati kožu. Uz trud i rad sam uspela u tome.

Hipoalergeni sapuni biće glavna sirovina u Marijinoj radionici, odnosno sve drugo biće usmereno ka ekokozmetici. Zbog tražnje na tržištu, Marija ima i liniju sapuna Soap bar, koji imaju miris i boju.

Ljudi je često pitaju da li koristi recepte naših baka.

– One su pravile sapune isključivo od svinjske masti, sode i pepela. Danas nema potrebe za tolikim procesom, sirovine su same po sebi čistije, a glavni sastojak je čisto, rafinisano ulje: kokosovo ili palmino. Recept nije teško napraviti, ali poenta je napraviti sapun koji pogoduje određenom tipu kože.

Marija je zadovoljna brzinom kojom se razvija njen posao. Za sada vodi svoju malu radionicu u Mislođinu, u kojoj joj neretko oko dekoracije pomaže ćerka. Sapune prodaje na sajmovima i odnedavno u Anđeli cookie shopu (Kneginje Zorke 40, Beograd) kod koleginice-preduzetnice Milice Čalije.

Ona mašta o tome da jednog dana, na imanju iza kuće otvori fabriku po standardima koji zadovoljavaju proizvodnju kozmetičkih proizvoda. I tada, kada bude povećala proizvodnju proces će ostati isti – ručna izrada ostaje njen zaštitni znak.

Više informacija o Marijinim sapunima i još fotografija pronađite na njenoj fejsbuk STRANICI.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com; Fotografije: Jovan Nedeljkov; Napomena: Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora članka i slika i objavu linka ka sajtu www.pricesadusom.com u tekstu i na kraju teksta. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Hvala vam što poštujete autorska prava u Srbiji.

3 komentara

Jos jedna od prica u kojima se velica rad prodaja na crno. Proizvodnja u kuhinji bez potrebnih fizickotehnickih uslova, bez potrebnog tehnoloskog znanja. To je po vama ” prica sa dusom”?!

Dobar dan i hvala Vam na komentaru. Sve priče koje vidite na ovom sajtu su Priče sa dušom ☺️. Što se tiče Vaše opaske, verovatno su Vam promakli važni detalji iz ovog teksta :
– sagovornica Priča sa dušom ima sertifikat za pravljenje sapuna,
– firma je registrovana u Apr – u,
– fotografije nisu rađene u radionici
Srdačan pozdrav.

Ostavite odgovor