Na imanju koje je u vlasništvu porodice Mitrović od 1876. godine, Milan je sa suprugom Jelenom odlučio da posadi lavandu i pokrene posao sa ovom mirišljavom i umirujućom biljkom. Supružnici iz Đurisela kod Kragujevca počeli su da stvaraju Lavandin raj 2013. godine sa svega pet ari zemlje i svake naredne godine dodavali sadnice i povećavali površinu zasada, da bi danas ukupno imali 3,5 hektara pod lavandom.
Iako ovaj posao nimalo nije lak, jer se najveći deo radi leti, dok su velike vrućine i u vreme kada je teško naći radnu snagu, Mitrovići se ne žale.
Ponosni su na svoj uspeh i istrajnost, a zahvaljujući njima mnogi danas za njihov kraj kažu da je šumadijska Provansa.
Po dolasku u Đuriselo nadomak Kragujevca i nakon osveženja sokom od lavande koji ovde prave, Milan mi pokazuje imanje na kojem su od 19. veka do danas živeli njegovi preci, a jedno vreme i majka i otac.
„Ovo je u isto vreme i moja očevina, dedovina, pradedovina i čukundedovina“ (MILAN)
„Ovde su svi Mitrovići živeli, pradeda čak do zarobljeništva od strane fašista u Nemačkoj, a kasnije i baba, deda, pa otac i majka. Moja sestra koja je dugi niz godina u Francuskoj je rođena ovde, dok sam ja odrastao u novoj kući na drugom placu, gde se otac preselio“, priča Milan za Priče sa dušom i objašnjava da im je prva ideja bila da kuća koja se nalazi u centralnom delu imanja bude sa svih strana okružena poljima lavande.
Jelena dodaje da su kao mladi bračni par odmah posle venčanja poželeli da nešto zajedno stvore, da nešto posade, a da to ne budu uobičajene kulture koje mnoga gazdinstva već imaju na svojim imanjima.
„Hteli smo da budemo drugačiji, inovativniji i da svoju kreativnost koju inače imamo u svom poslu, Milan kao muški berberin, a ja kao ženski frizer, ispoljimo kroz ljubav prema prirodi. Lavanda nam je bila jedina privlačna biljka i samo je ona umela da se potpuno uklopi u tu našu inspiraciju i kreativnost“, iskrena je Jelena.
Milan mi priča anegdotu o „znakovima pored puta“ i njegovom sudbinskom susretu sa lavandom.
„Pre petnaestak godina pomagao sam jednom travaru oko zidanja i radio sam na mešalici. U jednom trenutku sam krenuo unazad, i srećom pao na grm lavande. Malo je falilo da slomim ruku. Kako je poznato da lavanda pušta miris u direktnom kontaktu sa cvetom, tako sam i ja posle tog pada osetio jak miris, što me je kasnije inspirisalo da sa travarom popričam opširnije o lavandi i nekoliko godina kasnije da predložim supruzi da je zasadimo kod nas“, seća se Milan.
Od lavande Mitrovići koriste cvet i to svež za prodaju u buketima i za proizvodnju sirupa, kao i sušeni koji pakuju u vrećice. Prave i eterično ulje, lavandinu vodu, sapune, čaj, prodaju sadnice.
Trenutno imaju osam proizvoda od kojih većinu prodaju u svom onlajn šopu Lavandin raj, ali i na brojnim sajmovima i manifestacijama širom Srbije.
„Lavandinu vodu, eterično ulje i lavandu u vrećicama imamo tokom cele godine. Sirup koji prirodno pasterizujemo je takođe dosta tražen jer su ljudi u Srbiji navikli da piju sokove od cveta ruže i zove, pa im lavanda nije bila iznenađenje. Naš sapun se pravi po starom receptu zahvaljujući jednoj divnoj ženi koja nam pomaže“, dodaje Milan.
„Lavandina voda je hidrantni tonik za negu kože lica i on otklanja sve upalne procese na koži i višak masnoća i hidrira suvu kožu. Mnoge žene ga koriste umesto krema za dnevnu rutinu – dovoljno je samo da se poprskate po licu nekoliko puta dnevno. Lavandina voda sadrži naše eterično ulje od lavande i zbog toga dubinski deluje na kožu, drugačija je od svih na tržištu i ima visok kvalitet“, kaže Jelena.
„Lavandina voda koju pravimo je ispitana u Jugoinspektu u Beogradu i u Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu. Kad okrenete bočicu tačno možete videti mehuriće prirodnog ulja koji unutra cirkulišu. Ovu vodu koriste i žene i muškarci, čak i kod mene u berbernici je uzimaju ljudi koji imaju iritaciju posle brijanja. Naša lavanda je domaća, kod nas nema hemijskih tretmana, proizvodi nam nemaju nikakve hemikalije i konzervanse“, kaže Milan.
Cela porodica Mitrović je uključena u posao. Milan je, kako kažu, „centralni mozak operacije“ i zadužen je za fizičke poslove u polju i za finansije.
„Ovo jeste lepa Priča sa dušom, ali moram vam reći da je ujedno ovo veoma skup posao. Mi smo krenuli sa malom površinom i polako je povećavali, u skladu sa tim koliko smo novca imali.“
„Mi ovde imamo budrovku, hibridnu srpsku lavandu i original francusku. Kad moja sestra odnese našu lavandu kod nje u Normandiju, Francuzi se oduševe i često joj kažu da su naši proizvdi kvalitetniji nego njihovi iz Provanse“, rekao je Milan.
Pred kraj razgovora Jelena mi otkriva da su se ona i suprug upoznali radeći zajedno u jednom frizerskom salonu u Kragujevcu.
Danas su oboje preduzetnici, i dalje rade isti posao, a posao sa lavandom im pomaže da malo pobegnu iz svakodnevice i da provode vreme u prirodi.
„Mi radimo u gradu, ali živimo u selu. Meni ovaj tempo rada, koliko god bio naporan, ipak donosi i dosta prednosti, tako da mogu da provedem vreme sa našom decom, sa Sofijom i Nikolom, jer su oni ipak na prvom mestu.“
„Mislim da smo jedini proizvođači u Šumadiji koji imaju ovoliku površinu pod lavandom i da imaju ispitane proizvode.“
„Pored toga, prodajemo i sadnice lavande u proleće i u jesen i dekorišemo dvorišta, vrtove, parkove sa našim biljkama“, rekao je Milan i dodao da suprugu i njega najjviše ispunjavaju lepi komentari kupaca, sa kojima neguju kontakte godinama i zbog kojih neretko prelaze i po 500 kilometara dnevno ne bi li stigli na sve događaje i sajmove na koje su pozvani.
Više o proizvodima Lavandin raj iz Đurisela kod Kragujevca pogledajte na njihovom sajtu OVDE, a na instagramu ih pronađite na sledećoj stranici.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
