Kada je pre 7 godina kao devojka sa društvom stigla do Deda Mraza u Laponiju, Dragana Pejić (32), u to vreme Knežević, obećala je sebi da će jednog dana, kada bude imala decu, ponoviti ovu avanturu. Želja joj se ispunila u novembru 2022. godine, a ona je sa suprugom Draganom i troje dece, Veljkom (5), Milom (3) i Ilijom (2) odlučila da krene na ovaj nesvakidašnji i dalek put.
Kako je ove jeseni govorila prijateljima o planovima za odmor, tako se sve više njih raspitivalo o putovanju sa željom da i oni krenu sa Pejićima.
Prvo se „prijavila“ njena sestra Milena sa suprugom i decom, a onda i dva brata sa suprugama i decom, kuma sa ćerkom, drugovi Draganine dece sa skijanja i iz vrtića: njih ukupno 23 iz sedam porodica.
Družina od 10 mališana uzrasta od jedne do šest godina i 13 odraslih krenula je na jednonedeljno putovanje iz Beograda ka Rovanijemiju, centru finske Laponije.
Da bi maksimalno smanjili troškove rešili su da putuju niskobudžetnim avio-kompanijama, pa su avanturu počeli iz Niša, odakle su odleteli za Stokholm, a onda presedali za Luleo, grad na severu Švedske.
„U Luleu smo iznajmili dva kombija i jedan automobil i prešavši 250 kilometara na kraju stigli do Rovanijemima. Postojao je i jednostavniji način – povratni let iz Beograda za 300 evra po osobi, ali kad sam videla da za 58 evra možemo da odemo iz Niša i vratimo se, nije bilo mnogo razmišljanja“, priča Dragana za Priče sa dušom.
„Da bismo krenuli odmorni, u Niš smo stigli dan ranije, prenoćili, obišli grad i krenuli na aerodrom Konstantin Veliki. Do Stokholma smo leteli tri sata, nakon toga imali pauzu od 5 sati do narednog leta, a onda u Luleu prenoćili i sledećeg dana nastavili kombijem“, kaže Dragana.
Putovanje sa malom decom nimalo nije bilo jednostavno. Najmlađi Vasilije ima godinu i osam meseci, a najstarija Nora nema još ni šest godina.
U jednom trenutku jedno od dece, mala Višnja dobila je virus, a za njom i Draganinih dvoje, bilo je i povraćanja, ali, kako kaže moja sagovornica, sve probleme su rešavali u hodu, bez panike.
„Sve vreme smo zabavljali decu kako im ne bi bilo dosadno, a pošto im je sve bilo novo, tako su i celo putovanje doživeli kao nešto nesvakidašnje. Morali smo da ih animiramo u avionu i da, kad stjuardesa kaže da moraju svi da sede, oni zaista ostanu na sedištima. Sve im je bilo zabavno, od pojaseva do uniformi stjuardesa.“
Dragana otkriva da je bilo još prijatelja i kolega koji su želeli da krenu sa decom, ali su odustali jer su se plašili dugog putovanja, presedanja na aerodromima, promene klime i hladnoće. Od cele ekipe, samo je ona ranije bila kod Deda Mraza, a ostalima je ovo bilo „vatreno krštenje“.
Iskustvo koje je imala pre sedam godina, kada su Priče sa dušom takođe pisale o njenom putovanju sa prijateljima u zemlju Deda Mraza, Dragana je iskoristila i sada.
Po dolasku je znala gde se šta nalazi u selu čuvenog deke sa bradom, a bilo je i stvari koje su je iznenadile, kao na primer, kuća Baba Mrazice!
„Dosta toga novog je sagrađeno od moje prethodne posete. Između ostalog, napravljen je i Zabavni park u starom rudniku, odnosno u pećini, a nova atrakcija je Baba Mrazica. Za šest dana, koliko smo proveli u Laponiji, svakog dana smo imali druge aktivnosti: videli smo ledenu dvoranu, mesto gde se prave božićni kolači, školu vilenjaka. Neki od nas su bili u rizortu sa polarnim vukovima, polarnim sovama i polarnim lisicama.“
„Posebno je bilo zanimljivo u Muzeju Arktičkog kruga u kojem smo videli kako se živi u tom delu sveta, a deca su se zanimala interaktivnim stvarima. To je zaista bio pun pogodak.“
„Pronašli smo i poštu gde se predaju pisma za Deda Mraza, nedaleko od mesta gde se ulazi u Arktički krug“.
„2015. godine sam ispred kuće Deda Mraza videla srpsku zastavu na jelki u dvorištu, a ove godine nismo uspeli da je nađemo“, objašnjava Dragana.
Dragana kaže da putovanje u Finsku nije jeftino, ali da se njena grupa rođaka i poznanika potrudila da prođe dosta jeftinije, jer među njima ima nekoliko turističkih radnika, koji su našli način za uštedu.
„Ja sam prva kupila avionske karte preko interneta za 58 evra, a onda i ostali“ (DRAGANA)
„Moja snaja Duška radi u hotelijerstvu, pa je kontaktirala vlasnike smeštaja da nam daju popust na grupu. Spavali smo uglavnom u motelima i bungalovima, odnosno u drvenim kućicama, gde je noćenje bilo najpovoljnije. Deca su se sankala, a mi smo u prirodi pekli kobasice, kao što to tamo narod inače radi.“
„Cenkali smo se i za prevoz kombijima, a sve informacije smo sa ostalim ženama delile preko viber grupe“, priča Dragana.
„Restorani su bili preskupi. Kupovali smo hranu u velikim marketima i svaka žena je spremala za svoju porodicu, jer nismo bili u istom smeštaju.“
„Zajedno smo gledali utakmice u večernjim satima, dok bi se deca igrala.“
Vožnja na sankama koje vuku irvasi, novogodišnje predstave za decu, vozić koji vozi decu u fabriku igračaka, sve su to bile atrakcije u kojima su mališani iz Srbije sa roditeljima uživali.
Ipak, ono što je ostavilo najjači utisak bio je susret sa Deda Mrazom i njegovom suprugom, kao i iskazivanje želja direktno pored čuvenog deke.
„Da biste stigli do Deda Mraza morate da uđete u njegovu kuću i da u polumpračnom ambijentu, kao u nekom crtanom filmu, pronađete sobu u kojoj on sedi.“
„Naravno, čekali smo na red, jer mnogo turista u zimskim mesecima želi uživo da mu kaže svoje želje. Pričali smo na engleskom, sve vreme je bio nasmejan, a mi odrasli smo se zaista vratili u detinjstvo“, priča Dragana i dodaje da su deca bila veoma skromna kada je reč o željama.
„Oni su toliko bili oduševljeni susretom da su mu od želja tražili samo bombone“, kaže kroz smeh.
Ovo putovanje sa decom je njenoj porodici bilo prvo van Balkana, a sudeći po njoj koja je pre braka posetila 33 države, verujemo da će i tata i mališani jednog dana dostići barem jedan deo njenih avantura.
Tekst: Nenad Blagojević – Priče sa dušom; Fotografije: privatna arhiva; Napomena: Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu izvora i linka ka sajtu www.pricesadusom.com.
1 komentar
Bas sam se raznezila. Ove stvari deca pamte zauvek i svaka cast roditeljima na angazovanju