Seid Tandir je naučio zanat od svog oca Nusreta, neposredno pred njegovu smrt, dok su se istim poslom bavili i deda Selim i pradeda Jusuf. U malu radionicu od 12 kvadrata prepunu duše dolaze ljudi koji vole kvalitet, koji cene ručni rad i oni koji ne mogu da nađu broj za sebe u prodavnicama.
Za Priče sa dušom priča da su se u njegovoj porodici svi bavili ovim zanatom, dok ga je on zavoleo tek posle jedne televizijske emisije.
Gledao je kako jedan obućar iz Londona ručno pravi obuću samo po porudžbini i isključivo za poznate ličnosti, pa ga je to inspirisalo da napravi nešto slično u Sjenici.
„Čak je i mašina iz emisije bila marke Singer, baš onakva kakvu je koristio moj pokojni otac. Obućar je tada rekao da samo ona može da uradi savršen štep”, priseća se Seid i priča mi da je odmah sa reči prešao na delo.
Mada je kao dečak rado provodio vreme sa ocem u radnji pomažući mu koliko je mogao, tek u 28. godini je postao obućar.
Igrom sudbine, pre nego što je preminuo, otac mu je preneo sve svoje znanje i iskustvo.
Danas ovu radnju posećuju mušterije svih generacija, a Sejo je ponosan što cipele i čizme, njegovih ruku dela, nose Sjeničani i Pazarci, ali i ljubitelji kožne obuće iz inostranstva.
U njegovom malom lokalu sve je puno duše, a pored tradicionalnog alata za rad, tu su i spomenuta singerica iz 1902. godine, koja mu ubrzava proces popravke obuće kao i fotografije Sejovih predaka i novije sa njegovom porodicom.
„Brzo sam savladao „gradivo“ i upijao zanat. Otac mi je sve objasnio, kako se uzima mera, kako se kroji koža, kako se prave šabloni. Gledao sam u njega kao što sam pre toga gledao u televizor sa kojeg je išla emisija. Šivenje mi je išlo teško u početku, ali uz više iskustva i rada sve je došlo na svoje mesto“, kaže Seid, poznatiji kao Sejo.
Seid se ovim poslom bavi poslednjih 11 godina, dok je pre toga radio kao trener Rukometnog kluba Sjenica, sve dok klub nije ugašen.
Prethodno je do 2013. godine bio profesionalni rukometaš i igrao za RK Bosna, RK Sjenica i RK Peć, a karijeru je napustio zbog povrede i postao trener.
Sa suprugom Irinom, poreklom iz Rusije upoznao se na moru u Crnoj Gori, nakon čega se ona zbog ljubavi preselila u Sjenicu i sa kojom ima troje dece.
Ranije je živela u ruskom gradu Rjazanju koji ima od 800.000 stanovnika, a dolazak u malu Sjenicu, kako kaže, bila joj je velika promena.
Osim obuće, najoriginalniji obućar u Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu i Raški, pravi i novčanike i oblaže automobilske volane kožom.
Ručno izrađena obuća od kože kod njega košta od 200 evra na naviše, a ja sam odabrao ove kožne teget cipele za svečane prilike.
Seid kaže mu je od cene obuće važnije kad vidi da je mušterija zadovoljna njegovim cipelama i tada mu je srce puno.
Priznaje da ručni rad u Srbiji nije na ceni, ali da je zadovoljan jer svojom kreativnošću ostvaruje tuđe želje i svoje snove.
Najviše voli da napravi novu cipelu jer je to, kaže, nešto izvanredno. Svaka cipela posebna je na svoj način, svakoj cipeli se daje maksimalno – od uzimanja mere, krojenja, do pravljenja šablona.
„Kad dođu kod mene, pitam ljude koji model žele da nose – salonku, duboku cipelu ili čizmicu i da li imaju probleme sa stopalom, a zatim uzimam mere. Žene najčešće donesu fotografiju onoga šta su zamislile“, ispričao mi je Seid u svojoj Priči.
Njegovu instagram stranicu nađite OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
Ovakve Priče sa dušom možete podržati OVDE.
