Pored roditelja koji su radili u JAT-u, Vladimir Gurbaj (38) i njegova sestra toliko su putovali da im je avion bio kao autobus, a ceo svet praktično na dohvat ruke. Sagovornik Priča sa dušom, profesor klarineta u Muzičkoj školi Mokranjac natenane je mogao da upoznaje druge kulture i gastronomije, da prisustvuje raznim kulinarskim radionicama na svim meridijanima i da u jednom trenutku poželi da nešto slično napravi u svojoj zemlji. Nova znanja u domenu recepata i ukusa sticao je u Italiji i Francuskoj, a ponajviše u azijskim zemljama, posebno na Tajlandu.
Vladimir već nekoliko godina u svojoj kući u Zemunu strancima organizuje radionice pripreme domaćih jela, kao i degustacije, obojene njegovim pričama o Srbiji i vrsnim kulinarskim umećem koje nesebično deli sa turistima.
– U Bangkoku sam jednu celu nedelju pohađao školu kuvanja i svakog dana sam učio nešto novo. Po povratku u Srbiju palo mi je na pamet da vidim da li kod nas postoji nešto slično i kad sam video da toga nema, krenuo sam u realizaciju ideje. Pokolebalo me je to što tada, pre osam godina, u Beogradu nije bilo mnogo stranaca kao sada i što sam mislio da naša hrana nije tako popularna kao italijanska ili tajlandska – seća se Vladimir za Priče sa dušom i otkriva da se brzo razuverio.
– Tek kad sam u centru grada čuo da se više govore strani jezici nego srpski, znao sam da je pravi trenutak za početak. Želeo sam da napravim jednu opuštenu radionicu, poput okupljanja sa mojim prijateljima, nikako oficijelnu školu. Cilj mi je bio da stranci koji bi došli kod mene dožive iskustvo, da odu na pijacu i da uđu na trenutak u život jedne srpske porodice. Već posle prve posete video sam da sam bio na dobrom putu i da im se sve to izuzetno dopalo.
Svestan toga da se neće najbolje snaći u privatnom biznisu, Vladimir se okrenuo ka najbližim ljudima. Prijatelji i porodica su mu pomogli da napravi logo, da pokrene sajt na internetu, da odštampa flajere, da napravi kecelje. Pojavljuje se i jedna Ana, koja već ima iskustva sa strancima, pa mu pomaže da se probije do gostiju iz beogradskih hostela. Prvi turisti stigli su iz Engleske i Holandije, a događaj je organizovan u dvorištu porodične kuće u Zemunu.
– Gosti su počeli da rezervišu svoje termine preko sajta, zahvaljujući preporukama ili preko reklama sa flajera. Tura funkcioniše ovako: turisti dođu u dogovoreno vreme u Zemun, odakle idemo pešice do Zemunske pijace da kupimo namirnice. Zatim u pekari prezalogaje burek sa sirom i mesom, šetaju se pored Dunava i upoznaju se sa znamenitostima Zemuna. Usput im ispričam gde mogu da pojedu dobar kolač ili da popiju kvalitetno pivo ili kafu, a onda stižemo u moj dom – priča Vladimir za Priče sa dušom.
Po dolasku u kuću Gurbajevih, gosti se smeštaju, dobijaju kafu, rakiju i domaće meze i stavljaju kecelje na sebe.
– Vremenom sam usklađivao meni sa željama gostiju i sada imam kombinaciju koja je ujedno i najukusnija i najiteresantnija. Recimo, Karađorđeva đnicla možda nije najukusnije srpsko jelo, ali ima priču koja je svima zanimljiva. Uglavnom pravimo jedno glavno jelo, salatu i poslasticu. Ako se u grupi svi poznaju od ranije, onda dodam i gibanicu i prebranac. Ćevapi su obavezni, kao i leskovački uštipci, a često spremamo i šljive rolovane slaninom i punjene sirom. Druženje traje od 11 do 15 sati, ali ima i onih koji ostanu i duže. Jedna simpatična grupa Poljaka bila je kod nas do večeri, a na poklon su mi iz Varšave doneli teglu krastavčića i flašu votke – seća se Vladimir.
Najviše gostiju imao je iz skandinavskih zemalja, kao iz iz Austrije, Nemačke, Engleske i Izraela, a ne zaostaju ni Češka, Poljska i Slovačka, ni njemu najdraži Amerikanci i Kanađani.
– Volim da vidim da su sveukupno zadovoljni. Raduju me susreti sa ljudima i upoznavanje njihovih kultura. Turisti su ranije imali dosta predrasuda u vezi sa Balkanom i Srbijom, a sada se to menja. Mi smo prema strancima veoma srdačni i oni to osete, tako da svojim kućama odu zadovoljni i srećni jer im je neko posvetio pažnju, primio ih u svoj dom i život.
Vladimir je magistar klarineta i profesor je u Muzičkoj školi Mokranjac u Beogradu. Uspeva da uklopi radionice sa časovima, pogotovo leti, kada je na raspustu, jer tada i najviše turista poseti našu zemlju.
Kuvanje je zavoleo u detinjstvu, kada je sa sestrom provodio vreme kod rođaka u selu Loćika kod Jagodine. Tamo je uživao u seoskim poslovima, a posebno u pripremi hrane. Ipak, ozbiljnije je uplovio u kulinarske vode tokom studentskog žuvota u Austriji, gde je u Salzburgu završio Univerzitet Mocarteum, u klasi profesora Emila Ridera.
Pitam ga da li je bilo jednostavno pokrenuti ovaj hobi, koji mu je ujedno postao i dodatni izvor prihoda.
– Moja deviza u životu, u koju zaista verujem je da „kad nešto iskreno hoćete i želite, stvari će se tako namestiti u životu da će vam se te želje ostvariti“. Energijom se privlači ostvarenje. Oni koji kukaju, a ne mrdaju, misle da je teško. Svako od nas može da ne radi. Potrebno je uložiti vreme, trud, energiju i novac. Ja sam sa ovim turama krenuo iz hobija i iz ljubavi prema kuvanju, a ne da bi zaradio pare. Sada upoznajem nove, različite i interesantne ljude koje ne bih sreo u ovolikom broju da nije Serbian cooking experience. Ne želim da ovo postane ogroman biznis, jer bi to počelo da me opterećuje. Za sada je to i dalje hobi u kojem zaista uživam svim srcem – rekao je Vladimir za Priče sa dušom.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (Tekst je autorsko delo i moguće ga je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Fotografije je potrebno potpisati onako kako stoji u naznaci „Fotografije“. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij)
Fotografije: Mina Milenković, Nenad Blagojević, Serbian cooking experience
4 komentara
Ma divno, predivno, a gde je to u Zemunu, ulica?
Bregovita 😉
Sjajna ideja. Imala sam prilike u Meksiku da iskusim nesto slicno, naime, lokalna porodica je pozvala ceo ansambl posle koncerta, i tu smo svi ucestvovali u spremanju njihove hrane. Srdacan pozdrav, zelim mu mnogo uspeha i novih ideja u radu.
Genijalno! Bravo! Nadam se da cu imati priliku da probam ovu skolu kuvanja 🙂 🙂 🙂