Kako su dve sestre u pedesetim godinama pokrenule posao sa starinskim kolačima i osvojile mušterije krempitom od 1 kg 

Da za sve u životu postoji pravi trenutak pokazale su Marija Vasić i Ana Samardžić, dve sestre koje su u pedesetim godinama rešile da postanu preduzetnice i oprobaju se u poslastičarstvu.

One su arhitekte po obrazovanju, a onda su, kada je život tako udesio i kada su obe bile na prekretnici, odlučile da mušterijama prvo u Zemunu, a onda i na Novom Beogradu ponude starinske kolače koji vraćaju u detinjstvo.

Sa Marijom i Anom se srećem prvo u njihovom minijaturnom lokalu „Tetke“ na Zemunskoj pijaci od dva i po kvadratna metra, a nakon toga u proizvodnji i takođe prodajnom objektu, u ulici Dr Ivana Ribara 6 u bloku 72.

„Ova ideja je kod Marije tinjala više od 10 godina. Ona je u našoj porodici oduvek pravila kolače, još od tinejdžerskih dana. Sećam se da je mama odavno prestala da pravi kolače, jer je Marija to zaista obožavala. Tata ju je ubeđivao da upiše smer prerada hleba u hemijskoj školi, ali je ona ipak odabrala dizajnersku“, priča Ana, dok se nekoliko mušterija interesuje za veoma traženu krempitu u pakovanju od čak 1 kilogram!

„Zbog velikog interesovanja počele smo da pravimo domaću krempitu u pakovanjima od pola kilograma i kilogram.“

„Veće pakovanje je dovoljno za 6 osoba. Naša krempita se pravi ručno od domaćih sastojaka: jaja sa salaša iz Vojvodine, mleka od 4 posto masti, brašna, šećera, vanile i lisnatog testa, bez aditiva“, ponosno će Marija, koja je godinama prikupljala recepte za sve kolače. 

„Žuti kolač sa višnjama koji su kod nas na Balkanu u plehu pravile svaka mama, baka i tetka bio je naš prvi kolač, a onda smo počele da pravimo i krempitu, koju smo zajedno usavršavale celo jedno leto, pa štanglice kraljice Marije, saher tortu, reformu, sutlijaš, žito, kuglof, suvu pitu sa orahom, london štanglice, šljivopitu, jabukopitu, puter keksiće, carske štangle, posne bombice…“

Ana i Marija kažu za Priče sa dušom da su odabrale one slatkiše koje najbolje znaju da prave i koje godinama jedu one same i njihova deca, kao i da je nekoliko kolača napravljeno po receptima njima dragih žena.

„Jedan od maminih omiljenih sitnih kolača su štangle kraljice Marije i koje pravimo po njenom receptu.„

„Recepte za puter keksiće sa orasima, kao i za saher tortu dobila sam od moje snaje čija je tetka bila balerina koja je proputovala svet“, otkriva mi Marija. 

Na ideju da firmi i brendu daju naziv „Tetke“ došle su jer su višestruke tetke (obe imaju po dvoje dece, a njihov brat čak petoro), ali i, kako kažu, jer su u godinama kada tako sebe mogu da nazovu od milja. 

„Marija je diplomirala na dizajnu enterijera i nameštaja i bavila se unutrašnjom arhitekturom, dok sam ja završila klasičnu arhitekturu, ali sam se više bila posvećena urbanizmu jer sam radila u državnom sistemu u Crnoj Gori. Posle 20 godina vratila sam se u Srbiju i sa sestrom odlučila da uđem na nama dvema potpuno nepoznat teren: preduzetništvo“, priča Ana.

„Ideja je bila da pravimo što više takozvanih dnevnih, običnih kolača koje smo nekada svi jeli u svojim porodicama.“

„Kupci se zaista oduševe kad vide pojedine kolače, posebno pomalo zaboravljene london štanglice. Na toj listi su i štangle kraljice Marije, koje su poznate i pod imenom polumeseci, ali i kao „štangle sa tri fila“. Kako smo negde pročitale, njih je nekada davno kraljica Marija pravila i delila narodu“, kažu Ana i Marija.

Iako su štanglice pravougaonog oblika, sagovornice Priča sa dušom ih prave u drugoj firmi: okrugle i zaobljene.

„Jedna od naših parola je da pravimo „stare recepte za novo vreme“, pa u skladu sa tim filozofija nam je bila da, pošto je u prirodi sve nepravilnog oblika, takvi budu i naši kolači, odnosno u njima preovladavaju krugovi.“

Ove sestre poznatije po nadimku „tetke“ prodaju svoje ručno pravljene proizvode na Zemunskoj pijaci petkom, subotom i nedeljom od 8 do 14 sati, a od utorka do subote i u proizvodnji u bloku 72 u ulici Dr Ivana Ribara 6.

Primaju i narudžbine, a mogu da organizuju i dostavu na adresu u Beogradu.

„Dva dana u nedelji zajedno pravimo kolače, a onda se raspoređujemo – Marija ostaje u proizvodnji, dok sam ja na pijaci. Sve poslove delimo: od marketinga do finansija.“

„Kolače pravimo ručno, kod nas nema hiperprodukcije, sastojci su prirodni, a ne koristimo margarin jer je pun aditiva“, kaže Ana i dodaje da je bio izazov pronaći kvalitetna, domaća jaja, ali i da su i u tome uspele.

Pričaju mi da su ih u ovoj preduzetničkoj avanturi najviše podržala deca, koja su rođena iste godine i imaju po 19 i 24 godine.

Marija u šali kaže da je sve u životu radila sa zakašnjenjem, od udaje, rađanja dece pa sada do pokretanja biznisa u kasnim pedesetim godinama.

Obema je bio cilj da ostanu to što jesu, iskrene i sa kvalitetnim proizvodima, što su kupci sa Zemunske pijace, kako sam se i uverio, veoma brzo prepoznali.

Više informacija o „Tetkama“ pronađite na instagramu OVDE.

Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. 

Ovakve Priče sa dušom možete podržati OVDE.