U sedam ujutru stižem u Koraćicu, selo u opštini Mladenovac i nalazim se sa Nenadom i Prvoslavom Begovićem, bunardžijama iz Venčana kod Aranđelovca. Oni preko Kosmaja dolaze malim kamionom sa kompletnom opremom, sa njima je i Dejan Begović, saradnik i rođak iz njihovog sela sa kojim rade već 20 godina, dok nas dočekuje domaćin koji je naručio čišćenje bunara na tek kupljenom placu.
Begovići u toku dana očiste i po tri bunara, a rekord koji su postavili je 7 bunara paralelno sa dve ekipe.
Pričaju mi da je posao riskantan, ali isplativ jer danas u Srbiji i regionu nema mnogo bunardžija koji posao rade kvalitetno i koji su spremni da se spuste u bunar.
Mladi Nenad ima 31 godinu, a ovim poslom se bavi od svoje petnaeste.
Zanat je učio uz svog oca Prvoslava, poznatijeg po nadimku Prle, koji je takođe očio od svog oca, Nenadovog dede Radomira Raje Begovića, nadaleko poznatog bunardžije koji je silazio i u bunare duboke 55 metara!
„Bio sam u osnovnoj školi kada sam sa ocem krenuo da radim bunare. Tada smo i kopali, dok danas više radimo čišćenja. Teško je naći radnike jer se ljudi plaše da se spuste u bunar. Većina bunara u Srbiji su stari i nisu svi bezbedni. U Ritopeku smo čistili jedan bunar iz 1806. godine“, priča Nenad za Priče sa dušom.
„U Šumadiji su bunari najčešće zidani kamenom, dok je u Vojvodini zastupljenija cigla. Pored čišćenja mi i renoviramo bunare i pravimo santrače (drveni deo kao kućica)“, nadovezuje se Prvoslav.
Čišćenje bunara počinje pražnjenjem, odnosno ispumpavanjem vode, nakon čega Nenad svećom proverava da li u bunaru ima otrovnih gasova.
Posle toga se spušta na dno, u poslednje vreme uz pomoć dizalice, dok je ranije to radio merdevinama. Na dnu ručno izbacuje mulj i sve ono što se nataložilo, dok Dejan i Prle izvlače kofama i prosipaju.
Na dnu bunara Nenad nekada bude i više sati.
„U zavisnosti od toga koliko ima mulja, toliko ostajem. Pravim i pauze ako je bunar mnogo zapušten, izađem, pa se posle vratim. U jednom bunaru je bilo čak tri metra mulja, a tek kad sam to očistio voda je krenula da nadolazi“, priča Nenad i kaže da je najdublji bunar u kojem je bio imao 32 metra, njegov otac je silazio u bunar od 46 metara, a deda na dubinu do čak 55 metara. Ipak, najveći broj bunara danas koje radi su duboki do 10 metara.
Po završetku čišćenja bunar se pere ako vlasnik ima gradsku vodu na imanju, a onda se sipa hlor. Bunar bi, po Nenadovim rečima, trebalo čistiti na svakih pet godina.
„Ovaj posao je dosta tražen, mi godišnje očistimo od 150 do 200 bunara. Radimo po celoj Srbiji, ali smo najviše u Šumadiji jer tu ljudi znaju za nas. Poslednjih godina nam se najviše javljaju Beograđani koji su kupili placeve i koji žele da imaju kuću na selu“, kaže Nenad.
„Ovo je tradicija u našoj porodici. Otac je bio 1929. godište, a počeo je da kopa bunare 1956. godine. Radio je do svoje smrti 1996, a kada se Nenad rodio 1994. znao sam da će biti naslednik tog zanata. Već pred kraj osnovne škole vežbao je i spuštao se u bunar na vratilu, koje smo okretali ručno“, nastavlja Prvoslav.
Begovići danas imaju električnu dizalicu, kvalitetnu pumpu, agregat i sve što je neophodno da se bunar očisti kako treba i u kratkom roku.
Pored ovog posla, oni izvode i građevinske radove, od zidanja, betoniranja do raznih rekonstrukcija.
„Kada sam pitao drugare da mi se pridruže u ovom poslu, većina nije smela da se spusti u bunar. Čak i oni koji su probali jednom, nakon toga nisu više hteli. I ja sam se u početku plašio, ali kad vremenom silaziš sve dublje, strah je sve manji“, kaže Nenad, koji je odrastao u Venčanama i u tom selu i danas živi sa suprugom Mirjanom i troje dece, Davidom (7), Emom (5) i Bogdanom (3).
„Oženio sam se sa 25 godina. Oduvek sam znao da ću živeti u svom selu. Pošto dosta radim, nekad ne vidim decu po nekoliko dana, ali sve nadoknadimo slobodnim danima. Trudim se da im obezbedim srećno detinjstvo i da im ništa ne nedostaje“, rekao mi je Nenad, najmlađi bunardžija.
Nenadovu stranicu na instagramu pogledajte ovde, a aktivan je i na tik toku OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
Ovakve Priče sa dušom možete podržati OVDE.
