Na jednom od sedam najviših vrhova planine Maljen, na grebenu serpentinitne plave stene i sa posebnom mikroklimom i snažnim, blagotvornim uticajem nadmorske visine od 1.000 metara nalazi se Solarna eko-vila, energetski efikasna kuća prepuna detalja i šarma koji su joj dali umetnici Ana i Nikola Kraus.
Odavde pogled puca na Rtanj i istočnu Srbiju, na Kosmaj i celu severnu Srbiju dok sa južne strane ide pravo na Kraljev sto, najviši vrh Maljena.
Turisti koji borave u ovom smeštaju na Divčibarama uživaju u prirodi, šetnjama, čistom vazduhu, ekologiji (kuća se napaja strujom preko solarnih panela) kao i u pričama koje su utkane u skoro svaki komad nameštaja i porodičnih predmeta.
Reciklaža zauzima posebno mesto u ambijentu plavo-bele vile, pa ćete na više mesta videti kako su od starih stvari nastale nove.
Federi iz fotelje Anine bake postali su držači za vinske flaše, jedna klizna vrata nastala su od kreveta, a druga od ormana, kuhinjska vratanca su od žaluzina, a kartonski koferi koji su putovali sa Aninim dekom po svetu sada su restaurirani dekupaž tehnikom.
Na plafonu je luster Aninog tate, iz Češke star oko 40 godina, a najupečatljivija je poruka na zidu iz knjige Anine bake Živke koju je napisala u 95. godini: „Sadržaji se prave učešćem u njima da bi ti život bio Život”.
„Kada smo moj muž i ja 2019. godine došli da fotografišemo imanje radi prodaje, ogroman bor koji je pao na kuću i ozbiljno je oštetio još uvek je ležao preko krova.“
„Kuća i imanje bili su zapušteni, tihi i zaboravljeni jer ovde godinama niko od nas nije dolazio.“
„Nikola i ja tada odlučujemo da krenemo u renoviranje, a nekoliko godina kasnije i da se ovde preselimo iz Beograda“, priča Ana za Priče sa dušom.
Unutrašnjost kuće su radili sami: od keramike, špaletni i gipsa, do vrata, nameštaja i najsitnijih detalja.
Ana je bila zadužena za keramiku, odnosno za pločice u kupatilu, a Nikola za uvođenje strujne i vodovodne instalacije.
„Nismo znali skoro ništa o zanatskim radovima, gradnji, sanaciji objekata. A ipak, pet godina smo radili bez slobodnog dana. U tom procesu smo otkrili talente za koje nismo ni znali da ih imamo: strpljenje, preciznost, kreativnost u prostoru, sposobnost da transformišemo staro u novo. Ja sam imala ideje, a Nikola ih je sprovodio u delo.”
„Naša filozofija je da sve bude u duhu ekologije, da ne budemo bahati prema resursima prirode i da svemu što je moguće damo nov život”, nadovezuje se Nikola koji je ljubitelj kamena, a pogotovo plave stene na kojoj se nalazi kuća.
„Ona ima magnetna i brojna druga svojstva, balansira energiju, ponaša se kao orgonit, pročišćava nas, daje nam energiju i puna je magnezijuma, pa je bilje koje raste na steni specifično. Voda koju imamo u kući dolazi sa velike dubine i to pravo iz serpentinitne stene.”
Ova brvnara je delo Aninog oca, arhitekte i građena je po japanskom principu jednostavnosti, funkcionalnosti i harmonije sa prirodom, prilagođena terenu, suncu i mikroklimi.
Greben na kojem se nalazi poseduje sopstvenu mikroklimu i struju koja dolazi direktno sa Mediterana, a sunčeve svetlosti ima na pretek.
U kući je leti uvek oko prijatnih 25 stepeni, bez obzira na spoljnu vrućinu, dok je zimi toplo, posebno uz kamin koji gosti obožavaju.
Ovi supružnici su okrenuti ekologiji i ekologiji svesti, godinama su bili u svetu muzike, dok danas kažu da je dovoljno reći da su umetnici: Ana je magistar umetnosti, a Nikola diplomirani umetnik.
Njihovi gosti su turisti iz Srbije i inostranstva, divni ljudi koji ovde dolaze da pobegnu od grada, da se odmore i prepuste se ovoj mikroklimi.
„Brojne su aktivnosti u Solarnoj eko-vili i oko nje: odavde se preko našeg teleskopa najbolje vide zvezde, a mlečni put je fantastičan. Gosti mogu da se šetaju, da se ljuljaju, da se igraju na livadi, da obiđu našu baštu, da pronađu orlova gnezda u šumi i borovnice, kupine i maline, da beru šumske jagode ispred vrata, da raspale roštilj ili da se prošetaju do centra Divčibara na ručak. Mogu i da isprobavaju čajeve koje sam napravila od biljaka iz šume, kao i da probaju i kupe moju prirodnu kozmetiku”, iskrena je Ana.
„Imanje na kojem sada živimo kupio je moj deda koji je bio poreklom iz valjevskog kraja.“
„Pošto je imala visok krvni pritisak u trudnoći, mojoj majci je lekar rekao da ode na planinu da bi ga regulisala.“
„Preporučio joj je Divčibare zbog optimalne nadmorske visine, nakon čega ona otkriva ovaj greben od 1000 metara. Ovde sa mojom bakom provodi po mesec dana, nakon čega moja porodica kupuje plac 1971. godine.”
„Mama i tata postavljaju montažnu kućicu, a zatim tata koji je arhitekta pravi brvnaru za planinske uslove, današnju Solarnu eko-vilu. Moj dolazak ovde u meni je nešto nepovratno promenio, dok je moj muž video ispunjenje svoje dugogodišnje želje da živi „na nekoj planini s vukovima i da svako veče gleda u sazvežđa.” Otkazujemo sve planove, čak i medeni mesec na Baliju i odlučujemo da ovo utočište zadržimo i obnovimo, kao da smo bili vođeni nekom nevidljivom, predačkom rukom”, seća se Ana.
Pričaju mi da su rizikovali sve, promenili život iz korena, napustili poslove, prodali imovinu i krenuli od nule – bez ikakvog predznanja.
Pre nego što su krenuli sa sanacijom, Ana je pronašla tatin originalni projekat.
„Na moje iznenađenje, kuća je danas gotovo ista onakva kakvu ju je on zamislio: sa plavim krovom, belom fasadom, rasporedom prostorija, kuhinje i kupatila – sve je već tada postojalo na papiru. Kao da smo samo nastavili tamo gde je on stao.”
Kuća je danas potpuno održiva, autonomna, pasivna i energetski efikasna. Za Anu i Nikolu to je, kako kažu, bio eksperiment koji je prerastao u slobodu.
„Stari lusteri koje je moj tata doneo iz Češke, gde je radio i živeo, visili su godinama na plafonu, čekajući dan kada će imati struju. Oni danas svetle. Moji preci su i dalje ovde. I puno mi je srce i znam da mogu da me vide i da su srećni jer sada ispunjenje svojih težnji žive kroz mene”, rekla je Ana Kraus na kraju razgovora za Priče sa dušom.
Solarna eko-vila se iznajmljuje na dan i u njoj može boraviti do 5 osoba.
Fotografije i snimke i informacije o rezervacijama pogledajte na Aninoj i Nikolinoj instagram stranici OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije. Ovakve Priče sa dušom možete podržati kupovinom knjige „100 najlepših Priča sa dušom“ OVDE.
