Aleksandar je završio fakultet i umesto kancelarije odabrao vulkanizerski zanat. Sada ima posao koji ne bi menjao ni za šta na svetu

Aleksandar Marinković ima 29 godina i već pola decenije u beogradskom naselju Voždovcu vodi svoju vulkanizersku radnju „Aca vulkanizer“. Pošto mu je, kako kaže, bilo teško da nađe odgovorne radnike, zaposlio je strica Milovana i braću od tetke Nikolu i Aleksu, a njegova uspešna ekipa sada efikasno pruža brojne usluge vozačima koji ovde dovoze svoje četvorotočkaše.   

U prošloj Priči sa dušom, početkom 2024. godine, Aleksandar je čitaocima otkrio da je diplomirao ekonomiju, ali da je odabrao vulkanizerski poziv, svestan da kao ekonomista neće moći da zaradi dovoljno za pristojan život.

To je izazvalo brojne pozitivne komentare i donelo mu nove klijente.

Aca mi sada, godinu dana kasnije, ponavlja da i dalje ima isti stav, da je zadovoljan poslom i da je uveo i neke nove usluge.

„Nijedan posao nije lak, a ja sam se u ovome pronašao jer ipak kao preduzetnik imam svoju slobodu. Radim 11 sati dnevno, osim subotom kada smo u radionici kraće i nedeljom kada imamo slobodan dan i kada sve vreme provodim sa suprugom i ćerkom. Ovo je sezonski posao, pa zbog toga nudimo više vrsta usluga.“

„Zimska sezona nam traje od novembra do Nove godine, a letnja kreće u aprilu i često se produži do septembra, zavisno od toga kada ljudi idu na more i kada se sete da treba da zamene gume“, priča Aleksandar na početku Priče sa dušom.

„Na obuku za vulkanizera krenuo sam sa svoje 23 godine kod mog dede koji je tada već imao vulkanizersku radnju. Posle toga sam rešio da u isto vreme radim na dva posla, pa tek onda da otvorim svoju radionicu: pre podne kod dede u Rakovici, a noću u jednoj firmi kao radnik obezbeđenja. Bilo je naporno, ali sam nekako izdržao i pregurao taj period “, priča Aleksandar.

Uštedeo je novac, kupio prve dizalice i repro materijal, a deda mu je pomogao sa dve mašine: jednom za balansiranje i drugom za demontažu.

„Imao sam samo ono osnovno: kompresor, dve pegle i objekat koji je trebalo da se renovira. Ništa od osvetljenja nije radilo, zid je bio napukao, kao i cev, a napolju je bila samo jedna cirada umesto krova“, seća se Aleksandar i dodaje da je nakon toga nastavio da prikuplja novac za obnovu radnje.

„Znao sam šta želim i zbog toga sam odmah po završetku fakulteta radio i danju i noću da bih platio školarinu, ali i sve troškove radionice.Čak sam za svaki slučaj položio i vozačke ispite za motor, automobil i kamion.“

Za posao vulkanizera kaže da je težak, ali isplativ. Dodaje da retko ko hoće da radi ovaj posao jer se skoro sve vreme boravi napolju, i kad je hladno i kad je toplo, kao i da mnogi odustanu kad čuju da treba da stalno da se čuči, pa da se ustaje i tako u krug.

„Potrebno je snage i izdržljivosti. Ovo je prljav posao, ima dosta prašine, a ljudi danas neće da se prljaju i žele da zarade novac na najbrži mogući način“, iskren je Aca vulkanizer.

Sagovornik Priča sa dušom je prošao brojne poslove da bi stigao do ostvarenja svog sna, odnosno da bi imao svoju radionicu i postao preduzetnik.

Već kao punoletan momak, paralelno sa školom, radio je na građevini, zatim kao konobar, pa na poslovima obezbeđenja, a onda i u štampariji.

„Dugo sam razmišljao da li tražim posao u struci, sa diplomom ili da se okrenem preduzetništvu.“

„Znao sam da će mi sa tom diplomom prihodi biti ograničeni i da bi celog života trebalo da radim za platu koja ne bi pokrila osnovne uslove za život, a da ne govorim o kupovini automobila ili stana. Sa platom nema velikog napretka u Srbiji. Iako sada u svojoj radionici radim i po 11 sati dnevno, osećaj je neverovatan, a granice ne postoje“, rekao mi je mladi vulkanizer, jedan od retkih u toj profesiji sa fakultetskom diplomom.

Aleksandar mi pojašnjava da je svaki automobil priča za sebe i da se za svaki model mora znati gde se postavlja dizalica, koja se gedora koristi, kako se guma montira i demontira, gde su senzori, kako se balansira, ima li automobil aluminijumske ili čelične felne, kao i na koji način se krpi guma.

„Moj tim i ja smo uigrani i dobro organizovani. Kad nastane gužva tačno se zna ko skida i namešta gume, ko radi na balanserki, ko radi zavaruje aluminijumske felne… S obzirom na to da imamo skupe mašine i aparate, neophodno je da se radi pedantno i da zanat „uđe u ruke“, da se sve prati i da majstorove ruke budu usaglašene“, priča Aleksandar dok prelazi na deo posla sa bakarnom mašću, zahvaljujući kojoj točak dobro može da nalegne.  

Njegova stranica na instagramu zove se Ispravljanje felni Aca jer je po tom specifičnom zanatu postao poznat u gradu.

Sve je počelo kada je video da ljudi dosta traže ispravljanje felni, pa je odlučio da i to doda u ponudu, kao i dopunu klime i poliranje farova. Dve godine je skupljao novac za polovnu mašinu za ispravljanje felni, a u međuvremenu uspeo da kupim još nekoliko novih.

„Kad im pukne felna, ljudi traže ispravljanje i varenje felni, a kad im pukne guma traže vulkanizera. Ja sam to spojio i sada na jednom mestu mogu dobiti sve te usluge“, rekao je Aleksandar na kraju Priče sa dušom.

Njegovu radionicu sa zvaničnim nazivom Aca vulco možete naći u ulici Ljuba Vučkovića 18a, u mirnoj ulici koja spaja Kumodrašku i Vojvode Stepe.

Radnju ćete prepoznati po užurbanoj atmosferi, vrednim radnicima i brojnim klijentima, kao i po igrački moskviču, koja se nalazi na krovu radnje kao suvenir, a koju su Aleksandar i brat dobili od dede i koja je nekada bila deo kolekcije.

Aleksandrov instagram možete pronaći ovde, a telefon za zakazivanje je 060/34 35 062.

Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Napomena: Članak sadrži sponzorisane SEO linkove;