Otprilike jednom u dva meseca, uvek nedeljom, tačno u 19 sati, jedna kuća u Aranđelovcu postaje stecište kulturnih događaja.
Vlasnica porodičnog zdanja na Đikinom brdu u gradu pod Bukuljom, akademska slikarka Ana Đorđević (44) tada svoj dom preuređuje za posetu kreativnih umetničkih duša, pomera stolove, oslobađa jedan deo prizemlja za improvizovanu binu, a jedan zid posvećuje izložbenom prostoru. Pre svega toga, ona osmišljava program, poziva goste, sastavlja satnicu i, kako kaže za Priče sa dušom, uvek spaja srodne ljude, često i prijatelje čije se umetnosti te večeri prepliću.
Oni koji su pozvani, dolaze sa pozivnicom, a ostali koji žele da prisustvuju, Ani se najavljuju putem društvenih mreža. Kada je sve spremno za prepuštanje i razmenu pozitivne energije, Anin dom postaje „Anin rasadnik ljubavi“, spreman da primi sve one koji žele da barem na kratko pobegnu od ubrzanog načina života, daleko od foto-aparata i selfija i da uživaju u kreativnom naboju.
– Kada sam shvatila da se dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti sve više odrađuju rutinski, a da u drugom planu ostaje stvaralaštvo koje treba da bude predstavljeno, kao i ispunjavanje unutrašnjih potreba koje svi imamo, rešila sam da pokrenem svojevrstan alternativni kulturni centar. To je bila moja velika potreba. Adekvatan način prikazivanja umetničkih sadržaja direktno utiče na to koliko i kako će umetnost biti društveno vrednovana, te je ovo veoma važna stvar. Primetila sam i da mladi ljudi ovde u Aranđelovcu nemaju gde da pokažu svoja stvaralačka dela niti da govore o tome što stvaraju, bilo da su to muzičari, slikari, pisci… Ovo nedostaje i nama koji smo odavno aktivni činioci kulturnog i umetničkog života grada – kaže Ana.
Ona dodaje da naročito nedostaje jedna vrsta ambijenta, atmosfere u kojoj bi umetnik, njegovo delo i način na koji se doživljava dobili centralno mesto u jednom intimnom krugu.
– Na javnim događajima, izložbama, na koncertima, atmosfera je uvek napeta, publika nedovoljno uključena, uz manjak povezanosti između onih koji dele svoje stvaralaštvo i publike. To sam htela upravo ovde da promenim i napravim jedan slobodniji dijalog između stvaralaca i posmatrača – priča Ana za Priče sa dušom i dodaje da je Rasadnik (koji je, osim što je alternativni kulturni centar, i slikarska škola za decu i odrasle) kruna mnogih njenih prethodnih projekata i dugogodišnjeg iskustva sakupljenog na brojnim izložbama, radionicama, projektima iz oblasti kulture i umetnosti u zemlji i inostranstvu, ali i posledica iskustva rada u prosveti.
Prvi susret u njenoj kući održan je u martu 2018. godine i od tada do danas bilo ih je šest. Čast da otvore seriju kulturnih dešavanja imali su, uglavnom Aranđelovčani. Pank-rok koncert muzičara Dragana Ćirovića i Danka Cvetkovića (gitara i kahon) pratila je Anina izložba posvećena sevdahu „Svedah, o sevdahu i drugim pticama“ kao i čitanje poezije Anine pokojne majke Dragane Ɖordević.
Svoju kreativnost predstavili su i pesnik koji piše o prirodi Toma Trbojević alias Petar Šumski sa slikarkom Tijanom Gogić, čija umetnost je takođe posvećena prirodi i biljkama, zatim kantautor Mladen Cicović, mlada slikarka iz Aranđelovca Polina Prokopenko, rok muzičar Radovan Jakšić i Staša Hočevar, fotografkinja, inače najmlađa učesnica „Rasadnika“.
– Na našem petom susretu predstavili su se profesor u muzičkoj školi i rok muzičar Ivo Igrutinović i dizajner i fotograf Dejan Kovačević, a na šestom svestrani gitarista Marko Stojković iz Aranđelovca i Miran Ivanović (tarabuka) koji su svirali Markovu autorsku muziku koja nikad ranije nije izvedena. Kako je uvek važno da postoji nit između učesnika, svoja dela nam je predstavio Markov prijatelj iz Lajkovca, Dragan Gagac Jovanović, veoma zanimljiv art-brut slikar – priča nam Ana.
Svako izdanje „Aninog rasadnika ljubavi“ podrazumeva i male promene u rasporedu nameštaja u kući. Da bi se oslobodio prostor za goste, jedan sto ide u drugu prostoriju, jedna polica dobija novo mesto, a deo oko kamina takođe ima svoju čar.
– Ja se pripremam od trenutka kad poželim da nekoga pozovem da ovde nastupi. Dešava se i da se ljudi sami jave, ali najčešće su to umetnici koje poznajem ili za čiji rad sam saznala. Kod svake osobe pokušavam da nađem vezu sa mnom i sa mojim stvaralaštvom, kao i sa energijom koju ova kuća ima. Moji roditelji, koji nisu među živima, bavili su se raznim vrstama umetnosti. Mama je pevala, pisala poeziju i bavila se pozorištem, tata je svirao violinu i bio je istoričar umetnosti. Oni su imali mnogo prijatelja umetnika i voleli su druženja. Brat i ja smo odgajani uz ta stalna umetnička okupljanja – seća se ova akademska slikarka iz Aranđelovca.
Svako ko ovde dođe da nedeljom uživa u dešavanjima iz oblasti kulture zna da je ulaz besplatan, uz poziv ili prethodnu najavu. U kuću može da stane do dvadesetak posetilaca, ništa se ne plaća, ali je svaki gost u obavezi da donese neko piće ili grickalice.
Anina parola je da „onaj ko izlaže, peva ili kazuje nudi svoje stvaralaštvo, ona daje prostor, a gosti donose osveženje.“ Poenta je da svako na svoj način doprinese Rasadniku i tako postane deo njega. Gajenje ove vrste zajedništva je takođe nešto što Ana shvata kao misiju ovog mesta. Cilj je i da na duge staze Anin rasadnik ljubavi oblikuje jednu mrežu umetnika koji će zajedno stvarati projekte u budućnosti.
U ove susrete na Đikinom brdu Ana je utkala i iskustva i emocije iz Granade, španskog grada u kojem je živela osam godina i gde je završila Fakultet lepih umetnosti, ali i iz drugih prestonica u kojima je izlagala, poput Sarajeva.
– U jednom fantastičnom mestu „Atelje Figure“ čovek je od svog stana napravio svojevrsno utočište, još u vreme rata, mesto na kojem su se ljudi okupljali i uživali u kulturnim programima. Nikad ga nijedna državna institucija iz Bosne i Hercegovine nije podržala, niti ima finansijere, a organizuje zanimljive programe. Kad sam izlagala kod njega, svirao je Edin Karamazov… I „Anin rasadnik ljubavi“ doživljavam kao utočište – iskrena je.
Nedelja je dan koji svima odgovara, zbog čega se događaji baš tada odigravaju. Leti su jednim delom u bašti, dok je program uvek unutra. Aranđelovac je mali grad, ali prema Aninim rečima, u njemu i te kako ima interesovanja za umetnost.
Pitamo je i šta je bila njena inspiracija, odnosno kako je napravila ovaj korak napred i podarila svojim sugrađanima nesvakidašnje mesto i događaj?
– To je bila želja da izvučem mlade ljude iz anonimnosti i da se oni baš ovde predstave, kao i da to što stvaraju bude vrednovano, podržano. Druga stvar je što imam utisak da se danas intima, kao jedna posebna razmena među ljudima, potpuno gubi, između ostalog, zahvaljujući i društvenim mrežama. Sve je postalo posredno. Izgubili smo neposrednost. Sve je postalo javno. Zbog toga mi je važno da ovaj prostor, da ova kuća, povrate taj neki intimni, bliski kontakt između ljudi, tu sigurnost. Dok odlazimo na klasične koncerte, sedimo u stolicama i nismo opušteni kao kod kuće. Cilj mi je da stvorim prostor u kojem će umetnici moći da se izražavaju i da budu prihvaćeni na jedan mnogo prisniji način. Na kraju svakog „Rasadnika“ imamo utisak da smo dotakli jedni druge, da smo podelili nešto što nam je veoma važno i to na način koji nemamo priliku često da osetimo – objasnila nam je Ana Đorđević, na kraju njene Priče sa dušom.
Ova Priča sa dušom nastala je uz podršku Generali osiguranja, kompanije koja podržava priče ljudi koji su učinili #koraknapred. Ostale tekstove iz ove rubrike pronađite OVDE.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Fotografije: Dejan Kovačević DeKovach
Tekst i fotografije su u vlasništvu privrednog društva Medijska kuća Priče sa dušom doo Aranđelovac i moguće ih je preneti u drugi digitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i slika i objavu linka ka www.pricesadusom.com u samom tekstu i na kraju teksta. Potpisati i autora fotografija. Tekst nije dozvoljeno preneti u štampani medij.
1 komentar
Divna priča Dolazim prvom prilikom