Bez obzira na količinu novca koju imaju, uspešni ljudi znaju da firma mora pre svega da se voli, jer kada u nju ulažete i ljubav, ona vam to višestruko vraća. Tako razmišlja i živi Maja Rakovic (54), vlasnica i glavna i odgovorna urednica Naxi radija koja je, malo je reći, zaljubljena u svoju radio – stanicu. Sve testove na osnovu kojih možete prepoznati da li „gazda“ gaji ljubav prema svojoj kompaniji, poput iskreno nasmejanih lica zaposlenih, kvaliteta proizvoda ili vremena koje provodi sa svojim timom, Maja je uveliko prošla. Jer, ona sa Naxijem živi svoj san.
Ovu najslušaniju beogradsku stanicu možete pronaći na frekvenciji 96,9 Mhz, zatim na internetu gde su u ponudi 13 digitalnih radio-stanica, kao i u šoping centrima Delta City, Ušće i Kragujevac Plaza.
– Sve posmatram na lep način. Nažalost, oko sebe ne vidim mnogo optimističnih ljudi koji vole svoju firmu i posao. Ja motivišem i guram ljude napred. Kod mene je „čaša uvek do pola puna, a ne prazna“ – priča Maja.
Kao žena koja zna šta hoće i šta neće, otkriva mi kako joj poslovni saradnici i poznanici, kad dođu u zgradu radija, nakon što vide enterijer i čuju rezultate, postave identično pitanje: „A kad otvarate televiziju?“
– Nasmejem se i lepo im objasnim da se to neće desiti jer je radio moja prva ljubav. Kad je Naxi stvoren pre 20 godina, maštala sam o tome da bude najslušaniji i voljen. I uspeli smo! Stalno idemo nagore, tako da već maštam o pedesetom rođendanu – iskrena je.
Maja je diplomirala filozofiju i sociologiju, a to što je kao studentkinja želela da bude vođa i da učestvuje u demokratizaciji društva, kasnije joj se obilo o glavu. Iako je bila student generacije, nije mogla lako da se zaposli.
– Pošto su me istraživanja mnogo interesovala, profesori su mi izašli u susret, pa sam počela da radim na Institutu pri Filozofskom fakultetu. Kasnije sam prikupljala materijal u Saveznom zavodu za statistiku i upala u oči najvećim kadrovima tog vremena. Stekla sam ogromno znanje koje novcem ne može da se kupi.
Kao ambiciozna devojka, zahvaljujući svojim kvalitetima, brzo je stigla do mesta savetnice. U međuvremenu se udala i rodila sina Nikolu, a u popodnevnim satima pohađala postdiplomsku nastavu i spremala magistraturu.
– Ostala sam drugi put trudna i rodila Milicu. Kada sam se vratila na posao, nije više bilo velike zemlje, promenila se firma, ljudi. Iako su mi svi govorili da to ne radim, uzela sam otpremninu i hrabro krenula u privatni posao. U 34. godini otvorila sam radio – seća se Maja.
Naxijev kum bio je pokojni Dragan Sakan, a program je simbolično pušten u etar 29. novembra, jer je veliki opus muzike koji se emituje na Naxiju, nastao u doba bivše Jugoslavije.
– Rođena sam u Beogradu, a pošto je tata bio direktor vojne industrije, od šestog meseca do trinaeste godine živela sam u Sarajevu. I danas kada odem tamo, ja svratim do moje škole na Gorici i stanem ispred naše zgrade. Kada me neko na ulici pita u šta gledam, ja odgovorim da tražim svoje detinjstvo. U Sarajevu smo svi živeli kao jedna familija, i takvu zajednicu sam stvarala sa zaposlenima na radiju – priča mi.
– Kad sam pre pet godina postala predsednica Udruženja radio-stanica RAB Srbija, rešila sam da, kao velika jugonostalgičarka, uspostavim vezu sa radijima iz bivših republika i sada se svi na Radio – danima viđamo dva puta godišnje.
Majina deca, Nikola i Milica, rasla su zajedno sa Naxijem. Maja se seća kako je Milica kao devojčica trčala po studiju, a Nikola se kao tinejdžer interesovao za radijsku tehniku. Sa 13 godina seo je za miksetu kao tonac, a kad je završio fakultet, postao jedan od čelnih ljudi u menadžmentu.
– Pre godinu i po dana Nikola i njegova supruga Katerina postali su roditelji. Unuku Minu volim na poseban način i život mi se potpuno promeni kad je vidim. Kada sam s njom, setim se koliko su, da bih postala ovakva, na mene uticali moji roditelji. Otac mi je pričao istorijske priče, vodio me po gradovima Jugoslavije, recitovao mi najlepše pesme, a ja sam kao devojčica znala Dučićeva, Šantićeva dela… Trudim se da Mini približim svet na sličan način. Bilo joj je šest meseci kada sam je prvi put odvela u Budimpeštu. Volela bih da ima tu crtu koju svi vučemo – da voli putovanja i mala mesta koje drugi ljudi ne primećuju, istoriju, poeziju, bajke i lepe priče – ispričala mi je Maja na kraju našeg susreta.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: Zoran Mirčetić, Željka Dimić, privatna arhiva
