Priče sa dušom

Dobili su posao ne znajući gde je CRNA GORA, a zatim su napustili INDIJU i počeli novi život

Na jednoj od mojih turističkih tura u Beogradu, ugostio sam par iz Indije, Ruchu (29) i Shriranga Deshpande (29) i pričao im o znamenitostima i zanimljivostima iz Srbije, a oni sa mnom podelili Priču sa dušom o njihovoj velikoj prekretnici i početku novog života u Podgorici. Ovog leta biće dve godine kako su se preselili u, na početku, za njih potpuno nepoznatu zemlju. Šrirang je dobio ponudu da se posle rada u Indiji i brojnih službenih putovanja u Luksemburg, Čile i Filipine, sa ženom preseli u Podgoricu, kao predstavnik multinacionalne IT kompanije Amdocs.

– Pre nego što smo stigli u Crnu Goru, nismo ni znali za tu državu. Tek kad sam dobio ponudu da tamo radim, uzeo sam kartu sveta i pronašao je. Istraživali smo o tome koliki su troškovi života, kakvi su okolina, klima i bezbednost, a pogotovo dostupnost hrane i začina, jer nama je potrebno različitih ukusa da zadovoljimo naša čula ukusa. Pre nego što se potpuno preselili, došao sam ovde na kratak poslovni put da sve proverim – priča mi Šrirang.

Rucha i Shrirang DeshpandeOn je kompjuterski inženjer, a ona ortopedski fizioterapeut, i još uvek traži posao. Nažalost, nije ga našla zbog nepoznavanja jezika i radne vize. Za sada je domaćica i piše tekstove o zdravlju, koje objavljuje na internetu.

– Odrasli smo i živeli u indijskoj državi Maharashtra, u gradu Akoli. Upoznali smo se na rođendanu zajedničkog prijatelja 2006. godine, a venčali 2013. Život ovde je veoma spor, što može biti i opuštajuće, ali i ponekad dosadno. Ali, to je lepo iskustvo za nas. Saznali smo mnogo toga o lokalnoj kulturi i stekli nove prijatelje – pričaju mi.

Rucha i Shrirang Deshpande 4Kada su iz druge na svetu najmnogoljudnije zemlje stigli u ovu mali balkansku državu, Šrirang je imao veoma užurban tempo rada i na poslu je provodio i po 13 sati dnevno. Sada je u kancelariji 10 sati, i stiže da ode u teretanu i da uči da igra salsu. Supruga ima više vremena, pa je odlučila da se posveti spremanju indijske hrane.

– Uz porodicu i prijatelje, naša hrana nam najviše nedostaje ovde u Crnoj Gori. Iako kuvam svakog dana, nemamo gde da nađemo bilje, sočivo, mahunarke i začine, a nije moguće sve to doneti iz Indije. Takođe, ovdašnji indijski restoran nije potpuno autentičan. Navikli smo na veoma ljutu i začinjenu hranu, a pošto balkanski specijaliteti nisu uopšte takvi, ne volimo mnogo lokalnih jela. Ipak, meni se dopada sveža riba na obali mora, a suprugu pica. Ima jedan restoran koji obožavamo: Goodfellas – iskrena je Ruča.

Rucha i Shrirang Deshpande 2_1024x768Priznaju da su im porodice i prijatelji iz Indije bili tužni kada su čuli da odlaze hiljadama kilometara daleko od kuće, ali i srećni jer je reč o novom iskustvu. Iako se ne viđaju često sa sunarodnicima, kažu da je, otkad su se preselili, još osam indijskih porodica našlo svoj dom u Crnoj Gori, i to na istom projektu. Ipak, mnogi su se vratili, tako da ih je u Podgorici trenutno tek nekoliko.

– U početku smo istražili sva mesta u Crnoj Gori, a onda smo dobili šengen vizu i putovali po Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji. Planiramo još putovanja ovog leta. Što se tiče Crne Gore, meni je omiljena plaža u Ulcinju, a mojoj ženi Plava špilja u Herceg Novom – rekao mi je Šrirang pred povratak iz Beograda u Podgoricu.

 

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja)

Fotografije: privatni album

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: