Dva brata na Dorćolu pored Dunava gaje pčele, a njihovi gosti oblače pčelarska odela, leže iznad košnica i doživljavaju svet pčela iz prve ruke

Na oko 100 metara od Dunava i 1.500 metara od Trga Republike nalazi se Medonosni vrt Silosa Beograd, jedinstvene zajednice na Dorćolu u kojoj se susreću priroda, kultura i zajedništvo. Medonosni vrt je nova urbana oaza u srcu Beograda, gde se ljubitelji pčela i prirode okupljaju da dožive grad iz drugačije, pčelinje perspektive.

Ovde su košnice sa pčelama, zelena površina sa starim i ogromnim stablima oraha koja dominiraju, novoposađena medonosna stabla, baštice sa aromatičnim i lekovitim biljem i povrćem, kao i api komora, novitet koji sve više privlači pažnju publike.

Dva brata, David (33) i Dario Mardešić (30) pokrenuli su ovu ideju 2022. godine nakon što su uz podršku neprofitne organizacije Gaia pokret raskrčili teren zarastao u bagrenac i divlje kupine, očistili deponiju, uklonili zaražene biljke i posadili hiljade medonosnih biljaka i nova medonosna stabla.

Ovi diplomirani inženjeri poljoprivrede, urbani pčelari i apiterapeuti sada u Medonosnom vrtu u okviru Bee centra Silosi koji vode, između ostalog, organizuju i porodične radionice tokom kojih roditelji i deca uče o pčelama, njihovoj organizaciji, divljim pčelama, pčelinjim proizvodima i druže se u pčelinjaku.

Svaki učesnik oblači pčelarsko odelo, obilazi košnice i dobija nesvakidašnje iskustvo. 

U ovom prostoru beogradskih Silosa organizuju se i pčelarski programi za firme, tim bildinzi na kojima se analizira pčelinja organizacija i njihovo znanje implementira u timove, korporativni događaji, kao i dečji rođendani. 

„Za dolazak u Medonosni vrt potrebna je najava. Do sada je više hiljada ljudi i dece prošlo kroz naše radionice, bezbednost nam je veoma bitna i na visokom je nivou, što znači da ljudi i pčele nikad nisu u direktnom kontaktu“, kaže David i dodaje da je api komora otvorena svim danima osim ponedeljkom i da se ulaznice mogu kupiti i onlajn na njihovom sajtu. 

A šta je tačno api komora?

Nekoliko košnica su povezane sa drvenom kućicom u kojoj korisnici sede na stolici dok kroz inhalator udišu vazduh iz košnice, a inhalacija traje oko pedesetak minuta.

Postoje tri uređaja: inhalacija vodenom parom, odnosno sa fiziološkim rastvorom, inhalacija direktnim vazduhom iz košnice i vaporizacija propolisa.

„Ideja je nastala 2022. godine, a za sve ovo vreme dosta smo sarađivali i učili u našem komšiluku, u Sloveniji, jer je tamo očuvanje pčela i pčelarstvo na visokom nivou. Kranjska pčela (apis mellifera carnica), inače jedina rasa pčela koja sme da se gaji u Srbiji, poreklom je iz Kranjske Gore. U Sloveniji smo videli na koji način oni rade, ostvarili saradnju, pohađali njihove kurseve, a sve to sa Beogradskim udruženjem pčelara“, rekao je David.

Pored sobe za inhalaciju nalazi se soba za apirelaksaciju odnosno upijanje pčelinjih vibracija, gde posetioci leže na krevetu koji je postavljen iznad dve košnice.

„Sve vreme u api komori vi ste u kontrolisanim uslovima gde su pčele ispod vaše glave, na oko 10 cm i zaštićeni ste višestrukom mrežom. Dok ležimo, upijamo njihove vibracije od 400 i 500 herca, koje su lekovite za nervni sistem i na koje ljudi sjajno reaguju. Tretman se preporučuje kod problema sa stresom, burn outom, anksioznošću i daje dobre rezultate za smirenje.“

David i Dario su znanje sticali na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, a za pčelarstvo se prvi zainteresovao Dario, koji je, kako kaže, tom ljubavlju zarazio svog starijeg brata.

„Dok sam studirao imao sam nekoliko izbornih predmeta kada je reč o pčelarstvu, i kroz učenje o njima upoznavao sam taj svet i sve više me je intrigirala kompleksnost jednog malog insekta koji je tako inteligentan, a nema mozak.“

„Ja sam imao 20, a David 23 godine kada smo, kao deca sa Karaburme koja nikad nisu imala svoje selo ni parče zemlje, odlučili da oformimo naš prvi pčelinjak u Orašcu kod Aranđelovca“, priča Dario za Priče sa dušom i dodaje da su njih dvojica u familiji Mardešić prvi pčelari. 

Članovi Beogradskog udruženja pčelara postaju 2018. godine, tamo slušaju kurs urbanog pčelarstva i dobijaju zvanje urbanih pčelara.

U Beogradu traže lokaciju za urbani pčelinjak, ubrzo im se javljaju ljudi iz Luke Beograd i nude im sadašnji prostor.

„Odmah shvatamo da je mesto idealno za pčele jer je ušuškano, dovoljno udaljeno od svih objekata, saobraćajnica, puteva… Naredne godine su se otvorili Silosi, a pčele postale sastavni deo neprofitne organizacije Gaia pokret“, kažu Mardešići.

„Gaia pokret je krovna organizacija koja je pokrenula Silose, dok našu zajednicu čine Ponta bar, Bee centar koji je zadužen za Medonosni vrt, penjački centar Utopia i odnedavno New Balkan cuisine, Flora, Billy’s pizza i Meli plants zajedno sa Momčilom Antonijevićem. Priznaćete, jedna pre svega kvalitetna ekipa.„

„Mi smo jedan tim i organizovani smo kao u košnici jer su nam pčele svima inspiracija. Svako u timu Silosa je zadužen za svoju oblast, tako smo naučili od pčela“, rekao je David. 

Prve košnice sa pčelama su postavili da bi testirali okruženje, odnosno da bi videli kako će to okruženje prijati pčelama i kakvog kvaliteta će biti med.

„Znali smo da će, pošto je sve ovo što radimo novo, biti komentara i pitanja kako radimo u zagađenoj sredini i slično, međutim, nakon analiza meda sertifikovane laboratorije su nam potvrdile da je med u Beogradu kristalno čist i bezbedan za upotrebu. Naredne godine smo krenuli sa krčenjem i sa promovisanjem urbanog  pčelarstva.“

Cilj urbanog pčelarstva, kako mi pričaju, nisu stotine košnica u Beogradu već pružanje prilike ljudima da se upoznaju sa pčelama, tim neverovatnim bićem.

„Mi pčelari smo usko vezani za medonosnu pčelu, ali vodimo računa o celom sistemu polinatora u kojem imamo više od 250 vrsta u Beogradu. Trudimo se da našim akcijama i projektima učinimo naš grad što boljim mestom za život polinatora“, rekao je Dario na kraju Priče sa dušom.

Sve informacije o događajima u Bee centru, rezervaciji api komore, organizovanju vašeg događaja i kupovini proizvoda pronađite na ovom sajtu, a za njihovu stranicu na intagramu kliknite ovde.

Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak sadrži sponzorisane SEO linkove. Nije ga dozvoljeno preneti u štampane medije.