O tome da će mu potpuni stranci pomoći i promeniti mu život, u priči skoro kao na filmu, mladi Etiopljanin Ftsum Zeraj (27) mogao je samo da sanja dok je bio u svojoj državi. Međutim, jedan susret sa Vladimirom Šušteršićem iz Bajine Bašte i Jelenom Madžarić iz Banja Luke zaista mu je otvorio brojne mogućnosti za život i posao, pa zahvaljujući dobroti ovih ljudi ovaj diplomirani sociolog sada živi u Banja Luci, daleko od građanskog rata u njegovoj domovini.
Susret sa pustolovima iz Srbije i Republike Srpske desio se 2019. godine tokom njihovog putovanja Afrikom, kada su Vladimir i Jelena, višegodišnji prijatelji koji su zajedno obišli mnogo zemalja, stigli na ovaj kontinent.
Ftsum je volontirao na jednom projektu koji ih je zainteresovao, a tokom druženja sa novim prijateljima, ispričao im svoju životnu priču.
Kako u Etiopiji nije mogao da nađe posao u struci a i zbog teškog života u višečlanoj porodici, ovaj školovani mladić je želeo da napusti svoju zemlju i da okuša sreću u Evropi, a Vladimir i Jelena su po povratku u Srbiju, odnosno Bosnu i Hercegovinu, počeli da razmišljaju o tome kako da pomognu tada samo poznaniku, danas velikom prijatelju.
U međuvremenu tamo je počeo i građanski rat, posebno u u oblasti Tigrej, u Ftsumovom gradu Mekele.
„Iako smo znali da ni kod nas na Balkanu nije sjajna situacija, hteli smo da pomognemo Ficiju da nekako dođe ovde, jer smo videli da ima dobre namere i da je šteta da tako obrazovan čovek ostane u zemlji koja je u ratu.“
„Pošto je Vladimir kao njegov pozivalac iz Srbije bio odbijen, ja sam razgovarala sa mojim roditeljima kojima je u ciglani bio potreban radnik, pa smo mu ponudili taj posao“, seća se Jelena.
Bez mnogo razmišljanja, Ftsum je prihvatio ponudu, nakon čega je usledilo prikupljanje dokumenata i viza, što je trajalo više od godinu dana: prvo za dobijanje pasoša, a zatim egipatske, pa bosansko-hercegovačke vize za koju je morao da se prijavi u Ambasadi BiH u Kairu.
„Da bi stigao do Adis Abebe, a kako potiče iz Tigreja, morao je da prođe oblast u kojoj je rat, da se sam snađe za dokumenta i onda da čeka izdavanje pasoša. Kad je konačno stigao u Egipat, čekao je mesec dana odgovor iz naše ambasade u Kairu, s obzirom na to da u Africi postoje samo dve ili tri ambasade BiH“, kaže Jelena za Priče sa dušom.
„Godinu dana smo mu skupljali papire, a sećam se da je momak koji na tome radi bio iznenađen što dovodimo pravoslavca, jer je navikao na Pakistance i druge strance koji rade u Republici Srpskoj.“
Ftsumov put ka slobodi trajao je dugo i na njemu je kroz dosta toga prošao. Vladimir se seća da mu je u jednom trenutku, od 2019, kada su se upoznali, pa do dolaska u BiH, Ftsum poslao poruku da mora da ide u rat, gde je kao vojnik proveo šest meseci.
I njemu i Jeleni je laknulo kada su posle pola godine dobili poruku od ovog prijatelja da je živ i zdrav i da je spreman za konačan dolazak.
„Kada je stigao u Kairo na direktan let do Banja Luke dugo se nije javljao, pa nismo ni znali da li se ukrcao i krenuo. Ja sam intuitivno otišla na banjalučki aerodrom u nadi da će sleteti“, iskrena je Jelena.
Ftsum već skoro godinu i po dana živi i radi u Banja Luci kao građevinski radnik. Nekad kreči, nekad radi sa gipsom, pošto je to iskustvo stekao u Africi, a povremeno je i keramičar.
Za Priče sa dušom kaže da bi voleo da nađe posao u struci kao sociolog, da se nada radu u nekoj nevladinoj organizaciji, ali da, dok se to ne desi, ostaje na građevini i u državi koja mu se dopada.
„Iako dolazim iz Afrike, iznenadio sam se da je u Banja Luci leti mnogo toplije nego u Etiopiji.“
„Dopada mi se što je zemlja bezbedna, što mogu slobodno da se šetam noću, što je priroda lepa i što su ljudi ljubazni“, kaže Ftsum i izdvaja starije generacije kao izuzetno prijatne prema njemu, dok priznaje da mladi nisu uvek prijateljski nastrojeni i da mu ponekad dobacuju na ulici.
„Od hrane obožavam sarmu, a od aktivnosti plivanje u Vrbasu.“
„Oduševljen sam što ovde ima mnogo pravoslavnih crkava i što mogu da idem na liturgije kao kod kuće. Ima nekih razlika kod pravoslavnih Srba i pravoslavnih Etiopljana, jer se mi, na primer, izuvamo pre nego što uđemo u crkvu, ali ima i dosta sličnosti, kao što je to što moja porodica slavi Svetog arhangela Mihaila. Kod nas to nije kao slava kod Srba, ali je slično“, rekao mi je Ftsum.
Ovaj Etiopljanin je odrastao u porodici u kojoj je bilo osmoro dece, dok je danas preko interneta u kontaktu sa majkom i sestrama.
U Banja Luci je prvi put u životu video sneg, ovde je počeo da uči srpski jezik, toliko da može sam da ide na pijacu.
U slobodno vreme gleda filmove, vozi bicikl, a stekao je i nekoliko novih prijatelja.
Dok sam bio u njegovom novom gradu, Ftsum je Jeleninoj porodici, suprugu Milanu i ćerki Mili i meni napravio tradicionalno jelo indžiru, koju smo pojeli baš na početku posta, koji u Etiopiji traje nedelju dana duže nego kod nas.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa.
