Kada su mušterije počele sve češće da mu traže organski ovas da bi od njega pravile čaj za imunitet i protiv urinarnih infekcija, Tomislav Sretenović iz Markove Crkve kod Lajkovca počeo je da razmišlja o tome da i sam krene da proizvodi ovaj napitak.
Krenuo je da istražuje o lekovitosti ove žitarice i došao do podatka da čaj od ovsa ljudi piju i kod problema sa upalom bešike, za čišćenje organizma od parazita i protiv peska u bubrezima, kao i da prirodno stabilizuje šećer.
„Ovas je izuzetno moćan i daje odlične rezultate. Naša kompletna organska proizvodnja u Sretenovića vodenici je sertifikovana, a uzgajamo dve vrste ovsa.“
„Jedan koristimo isključivo za čaj, kod njega se ne odvaja omotač, dok se drugi, takovani golozrni ovas koristi za ovsenu kašu.“
„Taj prvi klasičan ovas ne može da se ljušti i mi ga termički obrađujemo, a zatim pakujemo“, kaže Tomislav za Priče sa dušom i dodaje da se, iako ovas uzgaja poslednjih 12 godina, poslednjih godina dosta bavio analizom načina tretiranja, pripreme i konzumiranja.
On je osma generacija, a njegova deca deveta generacija koja se bavi vodeničarskim zanatom.
„Čaj od ovsa se ne kuva, već se jedna šaka ovsa uveče ostavi u litar vode koja nije hlorisana da odstoji i sutradan jednom prokuva.“
„Čim se pojavi prvi ključ, treba ugasiti ringlu i sačekati 45 minuta da se ohladi, promešati jednom, dva puta i nakon toga ga piti. Važno je da ga ne kuvate upravo da bi u njemu ostala vlakna beta glukana kojih jedino ima u ovsu i u ječmu, a koja se oštećuju pri temperaturi od 100 stepeni. U tom slučaju čaj gubi efikasnost“, rekao je Tomislav i naglasio:
„Čaj se pije pola sata pre obroka, obavezno na prazan stomak, ujutru, u podne i uveče.“
Sretenovića vodenica je godinama ne samo mesto u kojem se melje i prodaje 12 vrsta brašna, već i turistička atrakcija na kojoj putnici prave pauzu od putovanja, osvežavaju se uz sokove i domaće napitke, jedu pečeni hleb, ručak uz najavu, kao i popularan zdrav slatkiš – kuvanu organsku speltu sa orasima i slatkom pavlakom.
„Tajna kvalitetnog žita od spelte je u kuvanju, odnosno stajanju. Nakon laganog kuvanja žito treba da stoji dok se potpuno ne ohladi, a to je sigurno nekih 8 do 10 sati. Sve ukupno od momenta kada ga stavite u vodu pa do konzumiranja treba da prođe ukupno 24 sata. U naš specijalitet dodajemo muškatni oraščić i slatku pavlaku odozgo.“
Porodica Sretenović već 200 godina nosi prezime nastalo po imenu sveštenika Sretena koji je 1818. godine u Markovoj Crkvi od Turaka kupio vodenicu.
Sve to vreme oni čuvaju sećanje na svog pretka i na tradiciju starog i retkog zanata.
Pored čaja od ovsa u ovoj vodenici Toma sa svojim kolegom Miladinom sprema i domaće hlebove, koje zajedno sa ostalim proizvodima subotom prodaje na organskoj pijaci u Bloku 44 u Beogradu i na pijaci na Bežanijskoj kosi.
Tokom moje posete pekli su crni mešeni hleb bez kvasca od 4 vrste organskog brašna (spelta, ovas, ječam) kao i kukuruzni hleb koji sadrži 70 odsto organskog kukuruznog brašna i 30 odsto organskog pšeničnog belog.
Hlebovi imaju oko 600 grama i koštaju 300 dinara.
„Kad sam počeo ovo da radim nisam bio svestan šta je beli hleb. Mislio sam da je toliko loš da ga treba zabraniti, međutim vremenom sam shvatio da ga treba samostalno praviti, odnosno da je najbolji hleb na svetu onaj koji mesite svojim rukama, svojom energijom“.
I kopriva zauzima važno mesto u gastronomskoj ponudi Sretenovića vodenice, a Toma je koristi svežu i sušenu, kako u projari i u kuvanim jelima, tako i u napicima.
„U toku godine je najčešće koristimo svežu i to najviše u najpopularnijem napitku, hladnom čaju od koprive, sa dodatkom nane, majčine dušice, limete i meda. Pravimo ga svakog drugog dana i mi svi ovde ga pijemo redovno“, rekao je Tomislav i dodao da je to za turiste najbolje osveženje.
Sretenovića vodenica se nalazi u Markovoj Crkvi, selu sa najmanje stanovnika u opštini Lajkovac, svega oko 100 meštana, i koje je na nadmorskoj visini od oko 200 metara.
Kroz Tomino imanje protiče reka Toplica, na kojoj su vodenica i valjarica, a koja izvire u obližnjoj Banji Vrujci.
Od znamenitosti ovog kraja izdvajamo manastire Bogovađu i Ribnicu koje turisti obilaze pre nego što dođu na ručak u ovu vodenicu.
Objedinjavanje svih ponuda jednog kraja (gastronomsko-turističke, kulturno-obrazovne i drugih) u ovom slučaju kolubarskog regiona, jeste ideja Biodistrikta Kolubara, prvog biodistrikta kod nas.
Na taj način su povezane brojne turističke destinacije u Valjevu, Mionici, Osečini, Ljigu, Ubu i Lajkovcu, šest opština u ovom kraju.
Ovaj model funkcioniše na određenoj teritoriji, doprinosi održivom razvoju cele oblasti i umrežava sve nosioce ponude organske poljoprivrede, turizma, kulture, obrazovanja, institucija…
Prvi biodistrikt u Srbiji nastao je upravo u Kolubarskom regionu, a ovaj koncept zasnovan na principima organske proizvodnje donelo je u Srbiju 2024. godine udruženje Serbia Organika.
Više informacija o Biodistriktu nađite na ovom SAJTU, kao i na instagram stranici OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
Priče sa dušom možete podržati kupovinom knjige „100 najlepših Priča sa dušom“ OVDE.
