Dovoljna su bila brojna stabla kestena koja obožava od detinjstva i osvetljen, visoki lokal da se Mirjana Kosić i Carigradska ulica na Dorćolu, odmah „prepoznaju“ i da baš tu, nedaleko od Botaničke bašte i čuvenog restorana Stara Hercegovina ova preduzetnica započne nov posao u 52. godini.
Mirjana Kosić je odlučila da u Beogradu pokrene nešto novo za nju, da otvori mesto puno duše u kojem će se prodavati umetnički radovi mladih umetnika iz cele Srbije, a koje nosi naziv Mikaleidoskop, inspirisano njenim nadimkom i rečju kaleidoskop.
U ulici punoj hladovine, u lokalu ispred čijeg izloga prolaznici zastaju, sa Mikom krećem u obilazak ovog kutka u kojem svaki rad ima svoju priču.
„Kod nas ćete naći radove brojnih umetnika, akademskih ali i onih koji se nisu školovali za to, a i te kako imaju talenta. Neki od njih rade druge poslove, a u slobodno vreme stvaraju i u Mikaleidoskopu izlažu i prodaju svoja dela.“
Za ljubitelje primenjene umetnosti prvo pokazuje ručno pravljene činije i šolje.
„Sve je od porcelana i gline, a svaki komad je pečen tri puta, na izuzetno visokim temperaturama – od 800 do 1200 stepeni. Dok se ne napravi, ovaj komad i do 15 puta prođe kroz ruke umetnika.“
Odmah pored su ukrasi od stakla umetnice sa Fakulteta primenjenih umetnosti.
Za Priče sa dušom ističe da joj je fascinantno kada se umetnici osmele da budu preduzetnici i da hobi pretvore u posao.
Jedna od takvih hrabrih žena je iz Sombora, a njene pamučne lale, bundevice, kruške, breskve, šljive, pa i borovnice, privlače pažnju sa više strana u Mikinom Art&Gift šopu.
„Za njih volim da kažem da su to lale koje se ne zalivaju. Ljudi na njih reaguju fenomenalno. Ovde vidite i voće iz Srbije koje je predstavila na svoj način. Za komšiju koji ima imanje borovnica i koji je želeo da pokloni suvenir svojim poslovnim partnerima, napravila je borovnice od tkanine.“
Razigrane, srećne kućice koje slika Bojana žive u pravom malom naselju na zidu i sa njega izmame bar jedan osmeh kupaca.
Vraćamo pogled na police i Maleni broševe, figurice biljaka koje se smeše i grle. Inspirisane su začinima, biberom i cimetom koje umetnica dodaje u polimernu glinu tokom izrade.
Odmah pored su neobični ženski neseseri, kako za desnoruke, tako i za levoruke dame, kao i komadi nakita napravljeni tehnikom tating.
„Biolog po profesiji bez posla u struci, krenula je u učenje ovog nestajućeg zanata i sada pravi taj neobičan čipkani nakit sa iglama i koncima.“
Nižu se rukotvorine i priče sa dušom o autorkama: devojka iz Gornjeg Milanovca koja sama pravi kožne novčanike, od sečenja i brušenja kože do šivenja komada; Novosađanka koja ručno oslikava svilu i sa delovima od nerđajućeg čelika pravi ogrlice koje se nose i kao narukvice.
Nižu se šolje od prozirnog porcelana sa svojim unikatnim oblicima, keramičke šoljice, kašičice šapice, heklane igračke i lutke.
Mika mi pokazuje slike koje je naslikao njen sin Nikola, akademski slikar, a tada saznajem da su i drugo dvoje njene dece umetnici: sin Đorđe je dramaturg, a ćerka Anđela je diplomirala na smeru kontrabas.
„To je jedan od razloga zbog kojeg sam napustila prethodni posao i pokrenula sve ovo. Pošto su mi deca umetnici, htela sam da ih podržim, i njih i njihove kolege, sve te mlade, talentovane ljude.“
Sagovornica Priča sa dušom kaže da je po otvaranju radnje prvo pozvala svoje prijatelje umetnike, a onda i neke od polaznika škole slikarstva njenog sina Nikole, koju i sama pohađa.
„Problem za umetnike koji nemaju formalno obrazovanje je što za njih uglavnom nema mesta u galerijama. Smatram da je prirodno da ponudimo kupcima radove i jednih i drugih. Potreba za stvaranjem i talenat mogu da stvore divna dela. Radovi svih njih, jedni sa drugima, dobro rezonuju. Ta družina se proširila i evo nas danas, svi zajedno izlažemo u Mikaleidoskopu.“
Stižemo do police sa pamučnim majicama u dva motiva, čije ilustracije je radila upravo Mika.
Na jednoj piše „Mama sedi, vozim te na more“, a na drugoj „Tata, dohvati mesec“. Mika oslikava i svilene marame različitih dimenzija.
Kod Mike u umetničkoj prodavnici trenutno izlaže više od 20 umetnica i umetnika iz cele Srbije.
Pre nemilog događaja u Novom Sadu i pada nadstrešnice redovno je organizovala književne večeri, večeri kratkih priča, poezije. Mikaleidoskop je tada bio jedna mala alternativna scena na Dorćolu, a Mika se nada da će od jeseni nastaviti tu lepu tradiciju.
„Kao mlada želela sam da se bavim umetnošću i da studiram nešto što ima veze sa tim, ali roditelji su bili protiv, jer iz njihove vizure od toga nije moglo da se živi.“
„Kroz život sam mnogo toga napravila svojim rukama, od kuvanja, šivenja, crtanja, slikanja. Uživam u poslovima koji uključuju stvaranje rukama. Zbog svega toga sam ispunila sebi davnašnji san ali i pokušala da podržim mlade umetnike i dizajnere, želeći da se na ovom mestu u Carigradskoj 24 prepoznaju i okupe ljudi koji uživaju u umetnosti i rukotvorinama i njihovom neobičnom svetu“, rekla je Mika Kosić na kraju Priče sa dušom.
Njen kutak nađite u Carigradskoj 24 u Beogradu, sajt sa onlajn prodavnicom posetite na ovoj adresi, a instagram nađite OVDE.
Autor teksta i fotografija: Nenad Blagojević; Tekst je dozvoljeno preneti na drugi sajt jedino uz objavu izvora i linka ka sajtu pricesadusom.com i uz potpis fotografa. Članak nije dozvoljeno preneti u štampane medije.
