Na karte za njihovu predstavu čeka se mesecima, igraju je u beogradskoj vili iz 19. veka, a u publici je samo 16 osoba

Tačno u 19.55 sati otvorila su se vrata vile građene pred kraj 19. veka u centru Beograda, a 16 ljubitelja pozorišne umetnosti ušli su u centralnu prostoriju i zauzeli svoja mesta.

Sofija Ristić, rediteljka predstave Mišolovka, rađene po adaptaciji proslavljenog dela Agate Kristi dočekala je goste i rekla nam da će za nekoliko minuta početi izvođenje čuvenog komada, po 59. put u neobičnoj i intimnoj atmosferi.

Samo 16 osoba koje su došle do karata čekale su te večeri ispred ulaza u tajanstvenu vilu.

Ona je u isto vreme i inspicijent, i majstor tona i svetla i sufler, a kao i svi ostali članovi Pozorišne trupe Artisti – volonter.

Artisti su nastali pre 7 godina i na repertoaru imaju četiri predstave: 3 koje se izvode u salama (Zajednički stan, Boing boing i Pre rata) i najnoviju Mišolovku, koja se igra u pomenutoj predratnoj vili.

Ovo delo Agate Kristi izvodi se nekoliko puta mesečno u Takovskoj ulici u centru Beograda, uvek pred 16 osoba.

S obzirom na to da je broj gledalaca ograničen, karte je jedino moguće kupiti na kraju meseca, kada se repertoar objavljuje na instagram stranici Artista.

Deo ekipe na okupu

Predstava se odvija u kući, glumci su sve vreme ispred i okolo publike, što vam zaista daje utisak da ste u centru kriminalističke priče koja je nastala u Engleskoj daleke 1947. godine, dok je u Sofinijoj adaptaciji smeštena u porodicu Milojević.   

Prvo izvođenje 10. jula 2021. bilo je za članove ove trupe, a kasnije se priča širila prvo u krugu porodice i prijatelja, a onda i preko društvenih mreža.

Priče sa dušom su spremne da zauzmu svoje mesto na 59. izvođenju

Ima nas 22, a u Mišolovci je angažovano 11 glumaca i ja dvanaesta, kao rediteljka. Moja sestra Isidora i ja smo oduvek maštale da jednog lepog dana napravimo predstavu Zajednički stan. U istoimenom filmu iz 1960. godine, u režiji Marijana Vajde, igra naša dobra stara glumačka garda: Miodrag Petrović Čkalja, Milutin Mića Tatić, Vuka Kostić, Branka Veselinović, Milena Dravić, Branka Mitić, Vladimir Medar i sam tvorac teksta, Dragutin Guta Dobričanin. U taj film smo zaljubljene od malih nogu, a kad smo konačno naišle na prave ljude, nije bilo teško da ostvarimo taj san. Napravili smo Zajednički stan, a onda postali Artisti“, priča Sofija za Priče sa dušom.

Scena iz predstave Zajednički stan

Sudbinski smo se susreli pre samog osnivanja Artista, na dramskom projektu pri Fakultetu organizacionih nauka. Kad smo shvatili da energija koja je nastala među nama predoređena da stvara lepe stvari, nastavili smo saradnju i to u našem štabu na Zvezdari – u podrumu. Krenulo je od želje da odigramo jednu predstavu, i evo nas, i dalje igramo igru zvanu pozorište“, dodaje Nemanja Puvača. 

Ekipa Artista se uvećavala tako što je svako dovodio nekog svog, po preporuci, a jedinu audiciju za prijem novih članova organizovali su krajem 2019.

U timu su mladi ljudi od 25 do 40 godina, najrazličitijih zanimanja i profesija: Scena iz predstave Boing boing

Aleksa Suvačarov je inženjer brodogradnje, Ana Radovanović HR konsultant i kouč, Bojan Miščević aviotehničar, a Bojan Novaković monter opreme za mobilnu telefoniju i rasvetu. Bojana Bojović je diplomirana ekonomistkinja, a Dragan Kadović referent marketinga. Jedan Dušan (Đorđević) radi kao medicinski tehničar, a drugi (Raičević) kao analitičar IT tržišta.

Nakon predstave imao sam čast da se slikam sa glumcima iz trupe Artisti.

Zorana Teodosić Janković je diplomirani socijalni radnik, a Ivana Višnjić-Lynch specijalista za digitalni marketing. Maja Tadić radi kao profesorka srpskog jezika i književnosti i diplomirana je bibliotekarka, dok je Milan Vukajlović nastavnik engleskog jezika.

Mina Milošević je master inženjer poljoprivrede, Nikola Nikačević master inženjer organizacionih nauka, Sara Srbljanin master psiholog iz oblasti kliničke psihologije, a Tamara Mašić master inženjer arhitekture.

Đorđe Pantović je apsolvent Poljoprivrednog fakulteta i student glume, Jovana Nikolić apsolventkinja Filološkog fakulteta, a Nikola Gavrilović apsolvent Šumarskog fakulteta.

Isidora i Sofija su kao devojčice pohađale dramske radionice Organizacije kreativnog okupljanja – OKO, gde su se upoznale sa Nemanjom i Bojanom. Njih četvoro su bili uključeni u projekat dramske sekcije FON-a, gde su se upoznali sa ostatkom ekipe današnjih Artista.

Sagovornici u ovoj Priči sa dušom su Sofija Ristić (diplomirana pravnica, glumica i rediteljka u pozorištu za decu), njena sestra Isidora Ristić (diplomirana profesorka francuskog jezika) i Nemanja Puvača (zubni tehničar).

Kako kaže Nemanja, svi Artisti imaju svoje poslove, a rad u pozorištu im je i „ventil“, ali i velika odgovornost.

„Igranja znaju da budu veoma naporna, jer nakon redovnog posla priređujemo jedan vrlo intiman komad za malobrojnu publiku u trajanju od skoro dva sata. Često pomislim da je ovo mogao da bude i mnogo ozbiljniji posao, u smislu da bi od toga moglo da se živi, ali verujem da to nikome nije cilj. Barem za sada“, objašnjava Nemanja.

„Bez obzira na naše poslove, ovo je mnogo više od hobija, ovo je velika ljubav koju delimo, mnogo energije koju ulažemo, mnogo vremena, mozganja i rada. I to sve jer nas čini srećnima i jer bez Artista i pozorišta ne bismo mogli da zamislimo naše živote“, dodala je rediteljka.

„Sve što zaradimo ide u budžet Artista, za naš rast, za kostime, šminku, i sve ostale potrepštine i troškove koji su neizbežni“ (Sofija)  

„Mišolovka je nastala sa željom da napravimo nešto novo, i žanrovski i vizuelno. Sklopile su se kockice i počeli smo da radimo pre godinu i po dana, u jednom privatnom stanu, u skrivenom saloncu u srcu starog Beograda koji je vapio da na neki način bude otkriven. U tome smo uspeli odigravši Mišolovku 55 puta za godinu dana“, otkriva Nemanja.

Čitajuće probe za predstave odvijale su se u spomenutom podrumu Sofijine i Isidorine porodične kuće na Zvezdari, a nakon toga u saloncu gde je Mišolovka započela svoj život. Tu smo i uradili jedan deo intervjua.
 

„Kad smo saznali da je došao trenutak da se stan renovira, pozdravili smo se sa prvobitnim “boravištem”. Pavla, vlasnika kuće u Takovskoj, poznavali smo od ranije, preko zajedničke drugarice. Pozvali smo ga na predstavu, Mišolovka mu se svidela, kao i naša priča, tako da smo lako ostvarili saradnju“, kaže Sofija.

„Iza scene su svi i svi smo sve. Rediteljka samo po sluhu i osećaju i mizanscenu pušta muziku, mnogobrojne efekte i diriguje. Tako i mi ostali iza kulisa radimo sve. Kostimiramo se sami iz našeg, sad već ozbiljnog, fundusa. Šminkamo se takođe sami, nameštamo scenografiju, brinemo se o rekvizitima – dakle kao jedna mala mašina sa prednjom i zadnjom vučom”, rekao je Nemanja za Priče sa dušom.

Sve radimo sami. Sofija je u Mišolovki dramaturškinja, rediteljka, inspicijent, tehničko lice, muzika, svetlo, asistent za kostimografiju i scenografiju, hostesa i možda ima još nešto, ali mi sad ne pada na pamet. Šalu na stranu, mada ovo i nije šala, sve radimo sami, sve radimo zajedno, a ponekad uskoči i neki član porodice ili prijatelji. A to i jeste lepota amaterskog pozorišta”, zaključila je Isidora Ristić.

Stranicu koju Artisti vode na instagramu pronađite ovde i informišite se o repertoaru njihovih predstava.

Tekst: Nenad Blagojević – Priče sa dušom; Fotografije: Artisti; Napomena: Tekst i fotografije je dozvoljeno preneti na drugi sajt uz objavu izvora i linka ka sajtu www.pricesadusom.com i uz potpis autora fotografija.  

8 komentara

Gledao sam predstavu Mišolovka i malo je reći da sam potpuno fasciniran. Energija i zelja ovih ljudi je ogromna i to se se oseća u njihovom radu. Topla preporuka za sve!

Artisti su fenomenalni! Imala sam srecu da letos pogledam Misolovku i odusevili su me svojim talentom i ozbiljnoscu. Zasluzuju sve pohvale.

Ja i suprug smo sinoć pogledali predstavu i malo je reći da smo oduševljeni.Sve pohvale za aktere predstave i preporuka da se što pre rezerviše karta.Puno uspeha u daljem radu Artistima!

Ostavite odgovor