Priče sa dušom

Dva najtraženija odgovora, kako sam čuo dok sam obilazio rekordnih 210 takmičarskih štandova na Danima banice u Beloj Palanci, bila su vezana za pitanja „Gde je banica od bundeve?“ i „U koliko sati po bugarskom vremenu nastupa Vesna Zmijanac?“. Oni koji nisu imali vremena za zapitkivanje, odmah su se prepustili specijalitetu zbog kojeg su došli iz drugih delova Srbije i iz Bugarske – tradicionalnoj banici na 100 načina.

Dani banice 15 024_1024x768

Neobična kombinacija ukusa u banici ove godine

Sunce je opasno peklo sa obe strane Mokranjske reke koja teče kroz Belu Palanku i uliva se u Nišavu, kraj koje su bili načičkani stolovi, ali to nije sprečilo desetak hiljada ljudi da od petka do nedelje posete ovaj grad između Niša i Pirota.

Dani banice 15 041_1024x768Kuvarice koje su se takmičile za prestižno priznanje za najbolju slanu, slatku ili integralnu pitu banicu, vredno su razvlačile testo kod kuće, nafilovale ga ovčjim, kozjim ili kravljim sirom, voćem, povrćem, zečetinom, pa čak i tartufima i sremušem, očekujući da žiri odabere baš njihovih ruku delo i dodeli im pehar i novčanu nagradu. A u žiriju sve sami profesionalci, predstavnici Kulinarske federacije Srbije i Asocijacije šefova kuvara Srbije, Bugarske i Rumunije. Nenad Gladić Lepi Brka ove godine je, kako je sam rekao, glumio Branka Kockicu, jer je deci držao brojne radionice iz oblasti pripremanja hrane. Jasmina Golubović iz udruženja Miris zavičaja, u okviru kojeg je 2006. godine pokrenut ovaj gurmanski događaj, rekla je da je oduševljena što je broj učesnica sa prvobitnih 36 na ovim, desetim susretima prešao cifru od 200 kandidatkinja.

Dani banice 15 013_1024x768– Danas sam pripremila banicu od luka i krompira, zeljanik od spanaća i zelja, sok od koprive, domaću rakiju od šljive i rakitsku pogaču iz mog sela Rakite. Specijalitet je džem od ljutih paprika koji se kuva kao i svaki drugi džem, ali se jede uz meso. Ukus je sladak, sve dok se ne proguta, tada žari – otkrila mi je Dušica Sokolov iz Rakite, sela u kojem je naručen da se snimi prvi igrani film u Kraljevini Jugoslaviji – Rudareva sreća.

Dani banice 15 015_576x768

Dušica je spremila i paprike punjene sirom, slatko od šumskih jagoda i divljih malina i vurdu, proizvod od čistog mleka koji se, kako kaže, može naći samo u u Lužničkoj kotlini

Nedaleko od nje, jedini muškarci koji su ispekli banicu, Marko Ćirić (17) iz Beograda, učenik Srednje turističke škole, sa bratom Slobodanom Dragoljubovićem (20) iz Bele Palanke.
– Baba nam je dala recept, a ja sam napravio sukanu banicu sa sirom i zeljem. Prvi put se takmičimo i očekujemo neku nagradu – optimistična su braća.

Dani banice 15 061_576x768

Slobodan i Marko na štandu

Red priče, koji zalogaj banice i ja stigoh do najmlađe učesnice, vaspitačice Marije Nikolić (25).
– I u Aleksincu imamo banicu. Razvlačila sam je sa mamom, ali sam sama napravila rafaelo kugle. Organizatori su nam savetovali da osminu pite prodajemo po 100, a kolače po 50 dinara – iskrena je mlada kuvarica.

Dani banice 15 065_1024x768

Marija mi je rekla da je konkurencija jaka, ali da je oduševljena kako su žene ove godine spremile svoje pite

A kraj bine, kuvari iz Kine, Japana, Meksika i Indije spremaju jela iz nama dalekih zemalja. Amberiš Sarang (34) iz Indije, IT stručnjak, koji u Srbiji živi od 2007. godine, za posetioce Dana banice spremio je piletinu u sosu od bibera, a Pablo Kardenas (27) iz Meksika na tečnom srpskom jeziku ispričao mi je kojim jelom je branio boje svoje države.

– Danas ćemo jesti salsu rohu, koja se najčešće koristi kao umak uz čips ili se jede sa jajima ili pilećim mesom. Naučio sam srpski jezik i ovde živim već tri godine. Želeo sam malo da se odmorim od Meksika – otkrio mi je mladi kuvar iz grada San Luis Potosi.

Za kraj, popričao sam sa stručnim saradnikom u Turističkoj organizaciji Bele Palanke Mladenom Cvetkovićem (34) koji je u u ovoj instituciji od njenog osnivanja, 2006. godine.
– Posle Dana banice počinje Belopalanački vašar, događaj kojeg se mnogi u Srbiji odriču, uprkos činjenici da naš narod voli vašare. Pošto se nalazimo na Koridoru 10, kuda prolaze izviđači, planinari, bekpekeri, bavimo se i omladinskim turizmom i pripremamo izviđački kamp. I verski turizam je značajan jer imamo manastir Svetog Dimitrija iz 10 veka, zadužbinu Mrnjavčevića. U njegovoj blizini je najstariji hrast na Balkanu od 1.020 godina. Bela Palanka leži na nekadašnjoj Remezijani, najvećoj rimskoj naseobini u ovom delu Srbije, a zanimljiva je i priča o Nikiti Remezijanskom, prvom propovedniku hrišćanstva – istakao je Mladen neke od znamenitosti, a onda smo se obojica vratili gurmanlucima kraj reke.

Dani banice 15 008_1024x768

Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com

Da li vam se dopao ovaj tekst?

%d bloggers like this: