Od 2007. godine, kada su shvatili da porodično imanje u selu Babajić kod Ljiga ne može da opstane bez njihove pomoći, nakon smrti najstarijeg član porodice, Slađana (31) i Zvonko Lukić (53) neprestano ulažu i ljubav i novac u voće, iz čega nastaju višestruko nagrađivane rakije. Danas imaju 40 hektara zemlje, od čega je veliki deo pod šumom i pašnjacima, dok osam hektara čine voćnjaci, a na tri hektara su vinogradi. Zvonko je advokat po profesiji i najviše učestvuje u procesu proizvodnje rakije, dok je Slađana direktorka firme Podrum Lukić, zadužena i za promociju i plasman.
– Sećam se da sam 2009. godine, kada smo počeli, pozajmila tri knjige sa Poljoprivrednog fakulteta i u kratkom periodu se iz oblasti ekonomije prebacila u reon poljoprivrednika. Do tada sam znala samo osnovne detalje iz srednje škole o destilaciji, a vremenom sam se usavršavala i učila o proizvodnji rakije – priča mi Slađana.
– Osnovna motivacija mom bratu Milošu, koji je doktor poljoprivrednih nauka, i meni, bila je da se ne zapusti imanje, odnosno da se na njemu nastavi život – kaže Zvonko.
Porodično imanje porodice Lukić staro više od jednog veka stalno raste, kako kada je reč o površini, tako i o broju sorti voća. Zvonkov otac je osamdesetih godina među prvima u selo doneo promene zasadivši čačanku, tada novu sortu šljive, dobivši kasnije i nagradu za njen kvalitet. A najnovija šljiva koju su Zvonko i Slađana prvi zasadili u Srbiji je timočanka, čiju prvu berbu očekuju 2016. godine.
– Reč je o sorti koja je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku – ona je krupna, sa malom košticom iznutra i veoma slatka – objasnio mi je Zvonko, dok je Slađana ispričala zbog čega je rakija Dekada najtraženija.
– Ljudi je vole pre svega zbog kvaliteta požegače i ranke, a i zato što se glatko pije i što odmah možete da osetite hrastovo bure u kojem je stajala – opisala je ukratko ovu izuzetno traženu, deset godina staru šljivovu prepečenicu.
Čačanka rodna, ranjača, požegača (madžarka), timočanka i čačanska lepotica su sorte šljiva koje ovi supružnici uzgajaju, a od vinove loze izdvajaju pino noar, šardone, pino griđo, roze i trogodišnju tamjaniku, koju su ove godine prvi put obrali. Na imanju su dva puta nedeljno, a preko leta sve vreme provode u pitomom selu između dve banje, jer imaju dosta posla oko organizacije proizvodnje i sezonskih radnika. Na taj način i ekonomski pomažu svom selu jer ljudi iz tog kraja, berači, imaju posao tokom letnjih i jesenjih meseci.
– Iako su naša deca odrasla u gradu, nadamo da će nastaviti našu tradiciju jer bez toga naš trud ne bi imao smisla – kaže Zvonko.
– Vladimir (9) i Natalija (8) se školuju, ali pomažu nam kad god nađu vremena. Ćerka preko leta radi sa većim zadovoljstvom, dok sin ponekad zabušava – otkriva Slađana kroz osmeh.
Lukići su puni energije, posadili su stabla kajsije, za sledeću godinu planiraju i dunjama da nađu mesto u svom voćnjaku, tako da ne čudi što je na oba ovogodišnja sajma rakije kod njihovog štanda bila velika gužva. Osim Dekade, posetioci traže i rakiju od šljive, kruške, dunje, jabuke, kajsije i loze u specijalnom polulitarskom poklon – pakovanju, za koje su pripremili specijalan novogodišnji popust od 20 odsto za sve čitaoce Priča sa dušom i ljubitelje dobre rakije. Rakiju možete naručiti i telefonom putem sajta Podruma Lukić.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (sva autorska prava zaštićena, a prenos teksta dozvoljen uz navođenje izvora i veze ka www.pricesadusom.com)
Fotografije: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com, privatni album, Podrum Lukić
1 komentar
Da i to su pravi domacini. Marketing im je izvanredan jer pored takvog kvaliteta lako je biti marketing menadzer.